ФИЛМ ПОСТАВЉА ПИТАЊА И ДОНОСИ РАЗЛИЧИТЕ ОДГОВОРЕ: Мишел Азанависијус, француски редитељ за "Новости"
ЖИВИМО у незахвална времена, све у филму и уметности може да добије политички контекст ако желимо да га нађемо и зато морамо да будемо много обазривији.
Фото Ј. Лемајић
Можемо да радимо и стварамо како хоћемо, али морамо да знамо да ће то бити сагледавано у контексту времена и места у ком живимо. А не гледа се свуда исто - почиње причу за "Новости" француски редитељ Мишел Азанависијус, добитник награде "Александар Лифка" за изузетан допринос европској кинематографији.
Да ли сте зато уочи Канског фестивала променили име најновијег филма "Рез", а који је првобитно требало да носи назив "З"?
- Једноставно нисам желео да се филм ставља у било какав политички контекст. Желео сам да људи гледају филм, да се забаве, да се не полемише шта његов наслов носи, иако је очигледно да је "З" због зомбија. Знате, можете да поставите пуно различитих питања, филм зато и служи, али морате да знате да одговори неће бити свуда исти и на то морате да будете спремни. Овај филм не отвара питање кризе у Украјини и зато нисам хтео да се о њему говори из те визуре.
Пре неколико година обратили сте се сатиричним писмом Исламској држави, како сада оцењујете ситуцију у Европи по питању мигрантске кризе?
- Искрено, није се ништа променило. Тада је то била моја реакција на терористички напад у Паризу. Али ја нисам политичар, ја сам уметник и одговор на то могу да дам једино кроз свој рад, кроз филм. Са једне стране мигрантска криза доноси много људских трагедија, а са друге неке друге социолошке и политичке ствари. Видим да је данас актуелна и честа тема европских филмова.
Где је данас европски филм, како је пандемија утицала на њега?
- Пандемија је само убрзала неке ствари. Филмови су сада на платформама. Изгубили смо доста публике. Италија чак 60 одсто, остале европске земље мање, али опет је то значајан број гледалаца. Помажу владе многих земаља, али је и даље тешка ситација, почели смо са реализацијом оног што је стало када је почела пандемија. По мени, прави повратак филма у биоскопе можемо да очекујемо тек средином идуће године. Упркос томе, имамо много добрих филмова шпанске, италијанске, француске продукције.
Фото Ј. Лемајић
Да ли су копродукције можда решење?
- Копродукције су неопходне и врло су добра ствар. У Француској имамо специфичан систем финансирања филмова преко Националног центра ЦНЦ, који одваја део средстава и за филмове других земаља. То омогућава различитим земљама да праве скупље филмове, што је добро и за те саме земље, да њихови филмови изађу из локалног оквира, и за Европу уопште. Тај француски, партиципативан начин финансирања ширимо и на друге кинематографије. Копродукције су добре и за ауторе као што сам ја. Учим много од колега из других земаља, занимљиво ми је да видим како они гледају на неку тематику.
Са филмом "Уметник" постигли сте невероватан успех, донео вам је и "Оскара", је л' било тешко после њега снимати друге филмове?
-"Уметник" је своју причу испричао на другачији начин, играо се са својом публиком, без речи. Верујем да може да се исприча и без звука и без дијалога. С једне стране он је поставио један ниво, а с друге донео ми поверење људи, који ми после њега можда више верују када је у питању снимање других филмова.
На ком филму сада радите?
- Реч је о анимираном филму, који је почео мало пре избијања пандемије, а прича је из периода Другог светског рата, која се тиче депортације. Иако је анимација, то није филм за децу. То је дивна прича о љубави, солидарности, о људима који спасавају друге људе. Пандемија је зауставила рад на том филму и финансије су пресушиле. Морали смо да прекинемо рад, а сада сам му се вратио.
Како вам се свиђа зграда Југословенске кинотеке коју сте посетили одмах по доласку у Србију?
- Та зграда је сјајна, а такође и збирка филмова које имате. Можете бити поносни на вашу Кинотеку. Чуо сам доста о рестаурацији зграде. То је сада заиста лепо место, које може да пружи добродошлицу филмским уметницима, да приказује филмове, а чуо сам и о томе како се ту чувају филмови. То је задивљујућа колекција. За мене је увек лепо да видим како људи брину о филмовима. Јер није лако снимити филм, окупити целу екипу. Зато је лепо да се после неко и брине о нашим филмовима.
Фото Ј. Лемајић
Шта за вас значи награда "Александар Лифка"?
- Велика ми је част што сам добио ову награду. Дирнуло ме је да видим да су за многе људе овде биоскоп и филм још увек битни, као и да неки људи које не познајем прате мој рад и сматрају да заслужујем ову награду.
ЉУДИ СЕ СЕЋАМ ПО ОСМЕХУ
КОЛИКО је комедиографски елемент значајан у одсликавању наших карактера?
- Увек сам се трудио да пишем озбиљну причу са примесама комедије. Да немају у себи ту комедиографску нит, оне не би могле да се гледају, то би онда било цеђење мрака и зато сам се трудио да их на неки начин дистанцирам и релативизујем. Смех је драгоцен, једна од најдрагоценијих људских особина. Људи којих нема сећам се по осмеху, помислим шта би они данас рекли и како би се нашалили на све ово што нам се догађа. Намргођене уопште не призивам у сећање.
СПРЕМА СЕ ВЕЛИКИ СУКОБ? ОГЛАСИЛО СЕ МИНИСТАРСТВО: На столу план евакуације туриста у случају рата
ИЗРАЕЛСКО Министарство туризма саопштило је данас да је припремило план за евакуацију око 42.000 туриста који се тренутно налазе у Израелу, уколико земља буде приморана да затвори свој ваздушни простор због страха од новог сукоба са Ираном.
26. 01. 2026. у 14:07
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
ДЕВАЛВИРАЛА ЈЕ ЈУТАРЊИ Колега оштро о Јовани: "Имам проблем што ради на националној телевизији"
ВОДИТЕЉ Огњен Несторовић без улепшавања и задршке проговорио је о свом односу са Јованом Јеремић, колегиницом која данас ради у медијској кући у којој је он некада градио своју новинарску и водитељску каријеру.
25. 01. 2026. у 20:42
Коментари (0)