КАД ТРАЖИШ ЗЛАТО, А ДОБИЈЕШ КАМЕН ПО МЕРИ ЖИВОТА: Петар Зекавица о "Вери" и "Бележници професора Мишковића", дедином ордену...

ВЕНАМА му тече српска крв, завршио је америчку школу и гради руску каријеру. То је глумац Петар Зекавица.

Фото Данило Мијатовић

Одрастао је на Дорђолу, са 13 година стигао у Москву где је завршио средњу хемијску школу, да би потом на Хавајском универзитету стекао диплому политиколога. Ипак, позив уметности је био јачи и Зекавица одлази у Њујорк где усавршава глуму и заједно са земљаком Џеком Димичем режира његов Џеков дипломски филм "Ричард Трећи". Убрзо се враћа у Москву и почиње да ниже улоге у филмовима и серијама. На нашим просторима, прво је заиграо у "Државном службенику", потом у "Дари из Јасеновца", "Жигосанима у рекету" и "Певачици". Недавно је завршио снимање филма и серије "Вера", а играо је и у новим остварењима Ненада Павловића "Траг дивљачи" и Вука Ршумовића "Међу боговима", као и у другој сезони серије "Бележница професора Мишковића". Петар путује овим светом у потрази за савршеном уметношћу, а на питање да ли такво нешто постоји, Зекавица за "ТВ новости" каже:

- Мислим да је уметност за сваког ствараоца нешто веома лично, интимно, па самим тим можда у коначном смислу недостижно. То је, са једне стране, трагичан пут, јер се никада не дође до тог савршенства, и вероватно нема срећан крај. За мене је потрага за уметношћу истовремено и борба са сопственим егом. На том путешествију, у потрази за идеалом, за нечим што би изазивало велику срећу, првенствено је борба са сопственим ја. Надам се да сам нешто бољи човек данас него што сам био јуче. Мислим да глумац у себи садржи једног малог деспота или нарциса, кога не треба да гаји него да кроти. И не да га искорени, јер је то део једног великог детета, неизречености, необгрљености, незавршеног процеса. Али требало би да обрати пажњу на њега, да та глад за нечим не буде већа од суштине и смисла. Смисао јесте тај пут, проћи га што дуже да би се дошло до нечега лепшег.

У "Вери" играте немачког официра Карла Крауса који има посебан однос са главном јунакињом Вером. Какав је он, а каква она? Шта их спаја?

- Вере Пешић је била троструки обавештајац и радила је истовремено за Немце, односно Трећи рајх, Енглезе и Коминтерну, то јест комунисте. Ухваћена у коштац времена и рата, била је стрељана млада, 1943. године, од стране четника који су сазнали да игра троструку игру и пресудили јој. Мислим да је Вера почела да ради за Немце из интереса и можда романтичних побуда. Касније, када је почео рат и кад је сазнала да је скоро сасвим сигурно на погрешној страни, почела је да помаже савезницима, односно Енглезима и Коминтерни, и убрзо је трагично завршила свој живот. Мој јунак је историјска личност. Тумачим мајора обавештајне службе Трећег рајха, Карла Крауса, коме се губи траг. Нестаје непосредно пре завршетка Другог светског рата, а прича се да је отишао прво у Аргентину, па у Чиле. Наводно се вратио у Немачку седамдесетих година, где је и преминуо. То је човек коме никада нису судили за дела из Другог светског рата, а био је СС официр и начелник обавештајне службе за Балкан. Веру Пашић упознаје почетком 1939. и она се заљубљује у њега. Обоје су млади, симпатични, пуни енергије и он схвата да је то идеална жена која би могла да ради за њих. Идеална је у сваком погледу, паметна, говори језике, прелепа, има харизму. Он је уводи у посао светске шпијунаже, контраобавештајне службе, води је у Беч где је учи манирима, етикецији и борилачким вештинама. Баш права Џејмс Бонд прича, само обрнута јер је Џејмс Бонд у овом случају млада Српкиња.

Како Вера утиче на Карла Крауса?

- Ми не знамо скоро ништа о тој вези, о њиховом приватном животу, а филм и серија се баве и тиме. Посматрам овај пројекат не као филм или серију о Другом светском рату, већ као једну трагичну љубавну причу. Тако сам бојио свој лик и покушао сам да направим ватрену везу, пуну страсти, ишчекивања и наде. Такве везе, зову их кармичке, по правилу се никад не заврше добро. Тумачио сам свој лик тако да он њу заиста воли, да му је стало до ње и да му је тешко што она мора да одлази све дубље и дубље у понор. Он је чак сазнао да Вера ради за савезнике, али је пустио и прогледао јој је кроз прсте неколико пута у животу.

Колико вам је тешко да играте ликове који су на граници добра и зла, можда чак и претежу више на страну зла?

- То је филозофско питање о злу и добру, а ја нужно и не верујем да је то тако црно или бело. А живот је каткад много сложенији и пун је огорчења. Покушавам да пренесем ту људскост у свој посао. Покушао да оправдам, првенствено самом себи, да би гледалац можда дошао до својих закључака. Краус је имао сасвим јасну политику и био је десничар, али био је доследан у свом послу, није био опортуниста, није био ратни профитер, није то радио из ниских страсти него из дубоких убеђења да су Трећи рајх и он у праву. Са тог становишта не може баш да се каже да је био апсолутно зло. У садашњем контексту, он је персонификација зла и мрачне стране.

Јована Стојиљковић, Серија "Вера",Фото Небојша Бабић

Јесте ли се можда уморили од ликова негативаца? Неретко су вас у Русији гледали под таквом маском.

- Често сам играо негативце. На данашњи дан то је отприлике 120 пројеката, а више од пола су негативци. Нисам се уморио, али сам спреман за неку луду, добру и позитивну комедију. Волео бих да узмем паузу од тежих тема и пређем на нешто веселије.

Ваши преци, и бака и дека, учествовали су у борбама за ослобођење Београда.

- Мој деда по мајчиној линији, Петар Јованић, учествовао је у биткама за ослобођење Војводине, у Бици код Батине и касније у Београдској операцији. Деда је нерадо о томе говорио, није волео да се сећа тога, а камоли да се хвали. Набасао сам на његову кутију с ордењем. Имао је медаљу за храброст, па одликовање за Београдску битку, које су му дали Руси, и још један орден. Када је видео да сам отворио кутију, није се љутио. Окачио сам одликовања, марширао сам по улици, играли смо се у дворишту. Неко је био партизан, неко Немац. Марширао сам са тим ордењем, и на крају сам их изгубио. Деда се није љутио. А ја сам мислио да ће ме грдити, казнити, тужити родитељима. Прешао је преко тога као што бих ја данас урадио да моја деца изгубе нешто моје вредно.

Играте и у другој сезони серије "Бележница професора Мишковића". Шта можете да нам откријете о лику ког играте?

- Тумачим америчког научника Дерека Мезнера, експерта за магнетизам, струју и атмосферске појаве, који долази на Ртањ да истражује паранормално. Током снимања имали смо мали одмор поред мањег потока, где извор избија из стене и креће река. Кажу да је то једна од притока Тимока. И ја сам кренуо да тражим злато. Сви су се смејали, смејао сам се и ја, али ја сам тражио, копао, и није га било. Поток хладан, руке су ми већ набубриле, а нема злата. Не желим то да признам, хоћу да им докажем да свака река има барем мало. Помало се разумем и у хемију, јер сам завршио средњу хемијску школу у Москви. И набасам у потоку на делић веома лепог кристала. Ископам, покажем им, и наставим с копањем да бих на крају нашао три невероватно лепа каменчића, каква никад у животу нисам видео. Почео сам да тражим злато, нешто што има реалну вредност, и нисам га нашао, али ми река избаци кристал, провидан и чист као дијамант, лепоту и пресијавање светла. И то сам одбацио, и нашао сам нешто савршено, обични природни камен који је био лепо обликован, у неке куглице. То је метафора живота. Ми смо увек у потрази за нечим за шта мислимо да би требало да имамо, а онда нам живот избаци нешто што је још лепше од тога. Можда га и не препознамо, и онда на крају нађемо нешто што стварно припада нама.

Одрасли сте у Добрачиној, на Дорћолу. Како вам је сада када туда прошетате, да ли вам навиру сећања?

- Како да не. Мислим да је то велики део мене. Сматрам да се човеку када има седам, осам, девет година формира визија света. Та визија света за мене је била као у песми Мике Антића "После љубави", у којој дечак одлази низ пругу која мирише на метал, воду, песак и сунце. Тако је мени мирисао тадашњи Дорћол, пошто је ту била граница са Дунавском улицом, ту је било стајалиште тролејбуса и аутобуса, а и пруга је била недалеко, и крај је стварно мирисао на гвожђе. Мени су то најлепша сећања. Што се тиче мог одрастања и живота, то су ми најсрећнији дани. Ту је била и перионица, па ме је отац водио да перемо аутомобил у оним великим четкама, и онда је падала вода и пена... Пре неколико година сам пролазио кроз један тунел у Москви после велике кише. Застао сам због семафора, са руба тунела је на ауто падала вода, и то ме је вратило у перионицу. Сетио сам се оца, било је и тужно и срећно. Дорћол је за мене велика лепота и велико сећање на срећне дана када сам сам ишао у школу. Била је то велика слобода, неоптерећеност, безбрижност. Крај се на сву срећу није променио и тај део улице још је нетакнут.

Фото Данило Мијатовић

Када већ причате о мирисима, на шта миришу Хаваји, а на шта Москва?

- Хаваји миришу на нешто између цитруса и зове, неко њихово биље и цвеће које се меша са морским ваздухом. Нежан и слатки мирис, али помешан са цитрусом који даје виспреност, енергију, снагу. А Москва, мислим да она још није пронашла свој мирис. То је огроман мегаполис који себе још тражи. Москва се невероватно променила у последњих десет, петнаест година. Постала је зеленија јер је посађено хиљаде садница дуж булевара. Стабла већ стасавају и мирис Москве који тек долази биће природан и позитиван.

Ваша уметничка прича у Русији и даље траје?

- У августу се враћам у Москву, где још имам позоришни ангажман у представи "Зима једног лава" Џејмса Голдмана у којој тумачим лик краља Филипа. До краја септембра, снимаћу филм "Бивши". То је драма са елементима сатире која говори о бившој зависности о дрогама, алкохолу и промискуитетима. Покушао сам последње две године да живим између Москве и Београда и то је донекле функционисало. Почео сам да снимам овде, што је била моја велика жеља, али нисам се вратио. Колико могу и своју децу водим на путешествија, и пословна и приватна, па је покушај живота у два града био управо то. То је проширење пространства, али су геополитичка збивања, прво корона, сада рат, то отежала.

Да ли размишљате да се поново вратите у Америку?

- Не гледам на то као на повратак, али волео бих да одем, и да и тамо пронађем део идеалне уметности. То после могу бити Кина, Јапан или Африка, немам никакве предрасуде наспрам територија или људи. Можда је тај лик којег желим да одиграм у Тирани, можда је у Бањалуци, не знам.

Са Јованом Стојиљковић и Жељком Димићем у серији "Вера", Фото Небојша Бабић

ОСТВАРЕЊЕ ВЕЛИКЕ ЖЕЉЕ

ПРОШЛЕ године Зекавица је имао, како нам прича, велику срећу да ради флим Ненада Павловића "Траг дивљачи", заснован на причи његовог оца Жике Павловића.

- Филм је баш добар и необичан, а глумачка подела је фантаснична. Ту сам упознао Микија Манојловића, што ми је била велика жеља. Био сам његова десна рука јер смо играли јунаке који раде за Удбу - објашњава глумац.

Са сином, Фото Небојша Бабић

СА ЋЕРКОМ И СИНОМ ПОДЕЛИО КАДАР

ГЛУМАЦ Петар Зекавица приватни живот држи ван домашаја јавности, али у разговору за "ТВ новости" отркива да су његово двоје деце, кћи Софија (14) и син Захар (8), одиграли мање улоге и поделили са њим кадар у "Вери":

- Њима је било симпатично, али нисам их намерно гурао. Редитељ ме је питао да ли знам неког у том узрасту, а био му је потребан плавушан за улогу Фолксдојчера из Војводине. Кад су видели мог сина, рекли су да им треба баш такав дечкић. Софија је имала сцене дочека Нове године. Стајала је тик уз Николу Која, што ми је било веома симпатично јер она, пошто је више била у Русији него овде, нема представу колика је он звезда.

Препоручујемо

Култура

1 1

ПРИЧА О ФАТАЛНОЈ И ТАЈНОВИТОЈ ВЕРИ: “ТВ Новости” на снимању филма и серије о шпијунки из Другог светског рата познатој као српска Мата Хари

09. 07. 2022. у 13:33

Култура

0 1

ПРИВИЛЕГОВАН САМ ШТО ИГРАМ ЂОРЂА РОША: Жељко Димић о улози у филму и серији "Вера", сценаристе и редитеља Недељка Ковачића

01. 05. 2022. у 16:46

Култура

0 5

НЕВОЉЕ ЗАЉУБЉЕНЕ ЂУРЂИЦЕ: Стиже нам нова серија "Мала супруга", по мотивима дела Мир-Јам

03. 07. 2022. у 16:40

Култура

0 2

НЕМА ПАУЗЕ, СТИЖУ ПРЕМИЈЕРЕ! Које промене доноси лето на програмима домаћих телевизија

25. 06. 2022. у 14:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације