СВЕ МАЊЕ УМЕТНИКА КАДРИХ ЗА СВАКИ ЖАНР: Андреј Рацков, директор Мадленијанума, за "Новости"

Вукица Стругар

17. 07. 2022. у 11:41

ОПЕРА и театар Мадленијанум у години јубилеја (четврт века постојања) извешће три премијере, наступити на Битефу и Бемусу, преиспитати досадашње резултате и ослонити се на неке проверене програмске потезе.

СВЕ МАЊЕ УМЕТНИКА КАДРИХ ЗА СВАКИ ЖАНР: Андреј Рацков, директор Мадленијанума, за Новости

Фото З. Јовановић

Овако би се, у најкраћем, могла подвући црта на рад позоришта које је од оснивања свој газда, што значи да никоме не полаже рачуне, јер их само и плаћа. Током претходних година земунска сцена стекла је особен репертоар, па и публику.

- Јубиларну сезону 1. октобра отвара "Париски живот" Жака Офенбаха. Реч је о трећој оперети коју радимо у Мадленијануму. Претходиле су јој Штраусова "Бечка крв" и Лехарова "Весела удовица" која нас је, заправо, упутила којим смером треба ићи с музичким репертоаром - објашњава директор Андреја Рацков.

- У почетку сам зазирао од оперете као жанра будући да никад није заживела на овим просторима, иако је, својевремено, покушавало с њом да се бави Позориште на Теразијама и СНП. Једноставно, нисмо неговали оперету, за разлику од Аустрије, Мађарске, па и Хрватске. Оперета је претходница мјузикла, али се на њу није навикла српска публика.

Када се код нас каже "мјузикл", мисли се на велике хитове и спектакле.

Како сте се онда одлучили да ставите оперету на репертоар?

- Још кад смо радили "Веселу удовицу" рекли смо "хајде да пробамо", свесни да морамо да је прилагодимо данашњој публици и времену. Представа је изузетно успела, после премијере уследили су позитивни коментари и публике и критике. Сада ћемо поставити на сцену "Париски живот" који не спада у "челични" репертоар оперете, као што је "Весела удовица или "Кнегиња чардаша". Један је од мање познатих наслова, ипак, има ону драж с којом се може радити. Аудиција за "Париски живот" била је у мају, мада је рад на представи почео још у октобру прошле године. Уместо оригинала који траје четири и по сата, са пуно говорних делова који у драматуршком смислу нису довољно вешто урађени, ми смо за нашу представу урадили нову драматургију, скратили трајање, па се надам да ћемо успети да је сведемо на два и по сата и два чина. Окупили смо проверену ауторску екипу, предвођену редитељем Робертом Бошковићем.

На позорници ће бити највећи ансамбл од оснивања куће?

- Да, са деведесет учесника и прилично захтевном и импозантном сценографијом у складу са јубилејом, али и оним што иначе радимо, када је о опреми реч. Бесмислено је постављати представу са толико учесника и две столице на сцени. Наше позориште увек води рачуна о костиму и о сценографији. Ликовна опрема представе и те како је важна. На аудицији је било више од 240 пријављених кандидата, трајале су седам дана. Иначе, кад смо недавно славили стоте "Јаднике" имали смо пре јубиларног извођења мало предавање на тему мјузикла, на коме се појавило много студената уметничких академија. Ову прилику искористио сам да укажем на то да цела Србија, бојим се, ускоро неће имати уметнике способне за сваки жанр. Много је глумаца који "немају везе" с певањем, ни слуха ни музичког образовања. Имате певаче који немају никаквих додирних тачака ни са глумом ни са сценским покретом, што је нужно да бисте их ангажовали управо у жанру мјузикла и оперете.

Донекле су криве и саме академије?

- Не донекле, већ у потпуности. Нико не ради с тим младим људима онако и онолико колико је потребно. Некада је било другачије, у међувремену су спуштени многи критеријуми. Зато се враћамо на тему аудиције: од 240 кандидата за "Париски живот" на крају смо одабрали њих двадесетак. Од тога, половина је већ учествовала у нашим музичким пројектима. У Мадленијануму су направили прве уметничке кораке, касније су се калили и у другим позориштима и сценама.

Зашто је све више уметничких факултета, а све мање свестрано образованих и "истренираних" студената?

- Намам на то одговор. Добри кадрови постоје и даље, бар на државним факултетима. Да ли се данас мање ради са студентима, или је постао начин размишљања да будући уметници не морају имати других вештина осим примарних, не знам. Не постоји ниједан одређени разлог и фактор, биће да је реч о склопу различитих околности.

Фото З. Јовановић

На крају сезоне, а поготово у време јубилеја, поставља се питање да ли се довољно профилисао репертоар ваше куће?

- У другим позориштима, чини ми се, те границе су постале прилично "магловите".

Својевремено је сваки театар имао свој програм и репертоарску политику,сада је прилично "исклизнуо" из шина. Сви раде све, што не значи да је то лоше. Увек поздрављам нова трагања, експерименте, али се мора знати докле може да се иде и шта не прелази границу доброг укуса. У Мадленијануму смо увек играли све жанрове. Почели смо као камерна опера, али из године у годину неговали смо и оперу, оперету, мјузикл, балет, драму. Осим Теразија и Народног, све остале београдске сцене су драмска позоришта.

Колико је током ове две и по деценије било лутања?

- Током година постојања дешавало се у "Мадленијануму" и да се залута, промаши тема, одлучи за погрешан наслов који можда није био за баш тај тренутак... Увек поздрављам, условно речено, "експериментисања" јер се тако ствари искристалишу. Такође, у Мадленијануму морамо и комерцијално да размишљамо, будући да сами себе финансирамо и сами себе исплаћујемо. За разлику од других позоришта, на градским или републичким буџетима, битно нам је колико људи има у публици, односно колико смо продали карата и по којој цени. Коначно, у наредном периоду надам се да ће управо оперета заживети као још једна наша репертоарска грана. Многи и даље не знају да оперета није мала опера, већ мјузикл у настајању. И треба наставити тим путем.

Шта вас још очекује у наредној позоришној години?

- У септембру имамо два гостовања са "Госпођицом Јулијом" (режија Харис Пашовић) у унутрашњости Србије, потом и на Битефу. Надам се да ћемо истог месеца обновити и међународну сарадњу, пошто би 12. септембра требало да нам дођу у госте уметници из Минска. Крајем октобра је и друга премијера, овог пута драмске представе по тексту Миодрага Илића "Валцер поручника Нидригена", у поставци Владимира Лазића.

Наступићемо у оквиру Бемуса са славним руским пијанистом Денисом Мацујевим, а на измаку године чека нас премијера опере "Турандот" (у копродукцији са Народним позориштем) у режији Марија Павла дел Монака.

Какве закључке намеће ових четврт века трајања Мадленијанума на позоришној мапи Србије?

- Не може све бити добро, нажалост. И грешке су део учења и пута. Као позитивно искуство показало се што немамо запослене уметнике, радимо по пројекту. Не морамо неког да ангажујемо нити да правимо компромисе. Друга добра ствар је што свим представама претходи аудиција, а то је посебно важно за музичке пројекте. Радујемо се кад препознамо неког ко има потенцијал, а он за десет година израсте у значајног уметника. Такви примери су Бранислава Подрумац и Саво Вемић, Нина Глигорић, такође. Такође, кроз искуство смо схватили да камерна опера више нема публике, мада нас је барокна опера својевремено демантовала. Урадили смо три представе и био је изненађујуће леп одзив. Публике за њу има, али је "кратког даха": за овакве садржаје нема афинитета међу великим бројем гледалаца. У драми се показало да је добро држати се познатијих наслова, па и класично дело не треба радити - на класичан начин.

НАЈДУГОВЕЧНИЈА "ФРИДА"

- ТРЕНУТНО на репертоару имамо двадесет три наслова. Најдуговечнија представа је "Фрида Кало" (режија Ивана Вујић) која се изводи већ шеснаест година. Мјузикл "Јадници" имали су премијеру пре деценију и по у поставци Небојше Брадића, недавно су обележили стото извођење. Први наслов је перјаница Велике,а други наше Мале сцене - каже Рацков.

МУЗИЧКА ПОРОДИЦА

НАШ саговорник потиче из познате музичке породице. После основне и средње музичке школе "Мокрањац", дипломирао је на одсеку клавира 2006. године, на Факултету музичке уметности у Београду. На истом факултету завршио је и Одсек за медије.

Годинама је певао у Хору "Обилић", АКУД Бранко Крсмановић, где је дуго радио и као хорски организатор, сарађујући са многим диригентима. Од 2010. године Рацков је члан тима Опере и театра Мадленијанум.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

БИЛЕ ПОСЕБНО ВЕЗАНЕ: Ко је била мајка Бојане Јанковић - преминула пре неколико месеци (ФОТО)

БИЛЕ ПОСЕБНО ВЕЗАНЕ: Ко је била мајка Бојане Јанковић - преминула пре неколико месеци (ФОТО)

ВОДИТЕЉКА Бојана Јанковић сахрањена је на Новом гробљу у Београду, њу су на вечни починак испратили у великом броју пријатељи, породица, а њен бивши супруг Огњен Јанковић одржао је потресан говор.

29. 04. 2024. у 13:49

Коментари (0)

Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве