Наши титоисти и ЕУ

Историја Европе је доста битна за разумевање понашања данашње Европе. Само име потиче од Феничана и значи "тама" јер је Европа на Западу, док Азија значи исток, одакле светлост долази. Ханес Хофбауер у својој књизи "Европа - последњи поздрав", коју је недавно објавио "Албатрос плус", управо и почиње са историјом Европе као земље таме на западу, како су је схватали не само Феничани и остали стари оријентални народи, већ и стари Грци.

Јозеф Максимилијан Колб Нови Сад и Петроварадинска тврђава

Хофбауер, у изванредно документованој књизи, где само коришћена литература заузима преко 12 страница, показује како Европа постаје место одакле светлост долази и како преузима улогу носиоца напретка и извора истинске цивилизације али и то како се полако то име везује искључиво за западну Европу.

Оснивачи послератног пројекта заједнице европских земаља били су Французи на челу са Жаном Монеом. Године које је Моне провео у лондонском Ситију, тврди Хофбауер, биће темељ његовог погледа на свет - повезаност социјалне затворености банкара, трговаца и индустријалаца, с једне стране, и пословна отвореност према осталом свету, с друге. Сам Моне ући ће у сукоб са Де Голом и Черчилом управо због свог тврдо заступаног става да је битнија привредна експанзија од националног суверенитета. Идеја да је национална држава мртва и да се заједница мора заснивати на наднационалним институцијама лежи у бити данашње Европске уније.

Хофбауер, као познати критичар управо ове идеје, тврди да Унија није заснивана на принципима либералне демократије, јер, као што то доказује Хофбауер, основне наднационалне институције не бирају се на демократски начин, већ се њени чланови именују. И то именују у уском кругу тако да је то углавном договор Француске и Немачке. Хофбауер чак наводи и апсурде да се на челна места таквих институција постављају потрошени политичари. Као пример наводи се постављење Доналда Туска, пољског политичара, који је управо пре постављења пропао на изборима, изгубивши чак 25% подршке бирача. Основни разлог изласка Британије из Уније и био је тај што она не жели да се одрекне свог националниог суверенитета. С друге стране, пандемија је скоро тренутно вратила улогу националне државе, јер је свака чланица почела да се брине искључиво о својим грађанима, уопште се не осврћући на примедбе Брисела. Изгледало је да се Унија једноставно распала и да се није појавио традиционални непријатељ на истоку који их је поново ујединио, како то Хофбауер каже, тешко да би Унија опстала у овом формату. Треба истаћи да Хофбауер сматра да постоје многе везе које чврсто повезују европске државе и да се те везе могу искористити за стварање једне друге заједнице засноване на стварним демократским принципима.

Прва наднационална заједница настала је, по идеји Жана Моноа, као наднационални картел за производњу угља и челика. Велики бизнис не трпи границе ни ограничења пословања тако да је ова наднационална заједница била у функцији великог бизниса, барона угља и власника рудника гвожђа, како их назива Хофбауер. За Хофбауера није нимало чудно да је успостављање увећаног тржишта започело баш са привредно најмоћнијим гранама, јер оне захтевају слободно тржиште робе, људи и капитала и то ће, како то докумантовано показује Хофбауер, остати као сама срж сваке будуће проширене заједнице.

Проширењем заједнице на источну Европу ништа битно се није променило. Заједница је остала као заједница западноевропских земаља бранећи европске вредности, заправо бранећи западноевропске вредности, у почетку људска права, а касније отворено западноевропски модел либерализма по којем су земље које прихватају вођство великих западноевропских земаља добро дошле, док друге, уколико се опиру диктату Брисела постају земље у којима влада аутократија и популизам, без обзира на то што су и њихове владе демократски изабране.

Хофбауер јасно показује да је ова наднационална творевина рај за јаке и снажне компаније којима је потребно велико тржиште без икаквих ограничења као и високообразована радна снага која долази из мање развијених земаља са периферије заједнице. За становнике мање развијених земаља Унија је привлачна јер нуди послове којих нема код куће и то по повољним условима. Наши титоисти још увек се држе Молотовљеве пароле "Фабрике радницима" мислећи да ће инвеститори запослити локалну радну снагу, међутим улазак у Унију значи преокретање те пароле и она у Унији гласи "Радници фабрикама", што значи да радници иду тамо где су послови. То врло добро долкументује Хофбауер показујући да из појединих периферних земаља уније милиони радника одлазе за послом у развијене земаље.
Ипак, привлачност Европске уније огледа се у постепеном подизању животног стандарда у мање развијеним земљама. У Унији развијене земље уплаћују у буџет одређене суме, а мање развијене добијају одређене суме из тог буџета. Овом расподелом обе стране су задовољне. Једна, јер добија огромно тржиште за своје снажне компаније и стални извор квалификоване радне снаге, а друга могућност да реформише привреду и да подигне животни стандард својим грађанима.

Ова књига, изузетно брижљиво написана са безброј примера, намењена је свим читаоцима, без обзира да ли преферирају улазак у Европску унију или не. Посебно је намењена онима који одлучују, јер они не треба да се поводе за тим да ће им Унија омогућити живот као у рају без икаквог труда, јер ће без труда бити изједначене само политичке елите, док ће остали грађани остварити виши животни стандард само брзим пребражајем привредног система и увођењем европских стандарда.

(Аутор је потпредседник Српског филозофског друштвa)

Препоручујемо

Култура

0 10

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

21. 01. 2026. у 16:48

Култура

0 1

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима

21. 01. 2026. у 16:33

Култура

0 3

СРПСКИ НАРОД НАЈОДАНИЈИ ВЕРИ КОЈУ СУ МУ УТВРДИЛИ ПРЕЦИ: Објављен капитални зборник са међународне научне конференције "Од Раса до Никеје"

21. 01. 2026. у 12:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације