ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Милевина Нобелова награда

Драгана Бошковић

02. 07. 2022. у 13:50

УСРЕД оностране дуодраме између Милеве и Алберта Ајнштајна, који се, Божјом вољом, срећу у посмртном рају, дознајемо да је, иако је напустио и душевно уништио, Алберт новац од добијене Нобелове награде у целини дао Милеви.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Милевина Нобелова награда

Новости

Знам да је ово пакао, каже она, кад га угледа. Инфантилан, какав је изгледа био (уобичајена слика генија, детиње зао), Алберт јој, на самом крају комада Снежане Гњидић, признаје да је увек била "мало" паметнија од њега. "За то признање је вредело умрети", коментар је Милевин.

Позоришна дуодрама "Госпођа Ајнштајн", Снежане Гњидић, писана је за америчко тржиште, и то је потпуно јасно, по поједностављеној форми - уместо епистоларног, илустративни диспут два талентована научника, од којих је један неправедно фаворизован, јер није жена. И мајка. Поигравање трагичним моментима живота и брака Милеве Марић Ајнштајн, из Титела, Душанки Стојановић припада органски и природно, то је један од најјачих адута ове изврсне глумице. Њена самоиронија, уроњеност у невидљиво, а драмски доказиво у карактеру који тумачи је већ виђено и, с правом, очекивано и овога пута. Физичку ману, лагано храмање Милеве Марић (због прележане дечје парализе), Стојановић је приказала као специфичан ход, скоро као плес чаробног ума, коме је ход неважан. Духовитост, преданост, оданост Милеве Алберту, њена спремност да му опрости и одбацивање заједничких наследника, ауторка је добро документовала појавом њихове кћери, још једног духовитог, виспреног и већег од живота чапкуна, који се са оцем "надгорњава", такође из небеских, посмртних висина... Костим Петре Фотез добро је потцртао необичност два генија, признатог (који нема једну чарапу и зарозан је) и непризнатог, Милеве, која и у строгој, грађанској одећи има лакоћу и разиграност, које јој ум дарује.

Горан Јевтић, поново у дуодрами (што му одлично пристаје), Ајнштајна је приказао као Петра Пана Теорије релативитета (зашта није добио Нобелову награду, него за друго откриће), недовршено биће, које не зна ни за оданост, ни за захвалност, у перманентној инфантилној фази, заокупљено самим собом. Кривица га не дотиче, бол туђу не разуме, осећања права нема, свет му је само игралиште и захтева да му се детињство не угрожава...

Карин Росничек је, уз велику подршку креативне сценографије Јасне Сарамандић и значајно знаковитог видео-рада Дилана Уремовича режирала једноставну причу о великим умовима, унапред осуђеним на патњу, због неприлагођености, који се, и ослобођени грађанских и животних стега и даље боре за победу, јер то тражи њихов дух, који је бесмртан.

Смештено у онирично, што драмски не обавезује ни на мотивацију, ни на истину, ни на тачност, ни на веродостојност, ауторке су нам маштовито приказале судбину несрећне научнице, која није била јака (као Марија Кири, на пример) да занемари своје материнске инстикте, на рачун научничког талента. Милева је изгорела у својој традиционалној улози, није била славољубива, ни безобзирна, да јој се одупре. Те анализе у овој представи нема, она не иде до тих дубина. А атрактивна је и плени својом разиграном тугом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

НЕМАМ ДУШЕ НИ ОБРАЗА ДА ПЕВАМ: Рајовић отказао наступ због трагедије на Цетињу - 11 невиних је страдало