ЗАУВЕК УСПРАВЉЕН СТОЈИ ИСПРЕД НАС: Велики празник у Андрићграду обележен откривањем споменика Меши Селимовићу и трибином "Европа и Русија"

Никола Јанковић

28. 06. 2022. у 23:33

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ Видовдана у Андрићграду, посебна је светковина: овај датум је и рођендан каменог града на обали Дрине, унутар зидина је храм посвећен Светом кнезу Лазару и косовским великомученицима, а на сваком кораку бројни детаљи сведочанства су о младобосанцима.

ЗАУВЕК УСПРАВЉЕН СТОЈИ ИСПРЕД НАС: Велики празник у Андрићграду обележен откривањем споменика Меши Селимовићу и трибином Европа и Русија

Милорад Додик, Мило Ломпар, Емир Кустурица и Матија Бећковић, Фото Н. Јанковић

У пантеону наших књижевника и научника, поред Андрића, Његоша и Тесле, од сада усправно стоји и Меша Селимовић - бронзану статуу великог писца открили су Емир Кустурица, Матија Бећковић и Милорад Додик.

- Пре 40 година опраштајући се од Меше Селимовића на Новом гробљу у Београду, рекао сам: "Кад бисмо се сахрањивали усправно, ти би био први који је то заслужио". Сахранити, значи сачувати. На четрдесети Видовдан од растанка са Мешом, видимо га како заувек усправљен стоји испред нас, поред Андрића, на месту које је заузео и у српској књижевности. Са њим се усправио и цео његов род. Његово бесмртно дело израсло је из братских рана и љубави његове Дарке, без које не би било Мешиног великог дела. Његов пут до овога места, један је од најзаобилазнијих у нашој књижевности: прву Андрићеву књигу критика је дочекала хвалоспевима, док је за први Селимовићев роман један критичар написао "Меша је писмен, али нажалост без икаквог талента". Прва признања почео је добијати када је имао близу 60 година - рекао је академик Матија Бећковић, један од неколицине пријатеља и колега који су уз великог писца били у његовим последњим данима.

- Увиђао је Меша да је свака заједница, свака држава, свака идеологија, па и сваки човек - тврђава. Питао се, да ли људи могу разговарати другачије него кроз пушкарнице. Власт је најгори порок, а страх највећа срамота и понижење човеково. Човек је опкољен страхом као планином и потопљен њиме као водом, а он је као и његов народ био распет на брату, са том раном постао би писац и да то није био.

Проф. др Мило Ломпар, по откривању споменика писцу, издвојио је стих који је могуће сматрати најдубљим мисаоним моментом српске књижевности, стих трагичког јунака косовске мисли, Његошев: "Шта је човјек а мора бит` човјек", из монолога игумана Стефана.

- Овај стих је и означио дубоко, двоструко опредељење Меше Селимовића. Шта је човјек, мало, слабо и немоћно створење, под страхом и невољом се угиба. "А мора бит` човјек", ту је императив усправљања унутрашњег односа према свету и то чврсто уздигнуте главе, кроз време, овакав је Меша и био. Селимовић ову мисао није разређивао а, наредни стихови "тварца једна те је земља вара, а за њега види, није земља." Тај моменат да за човека није земља, појављивао се у духу Селимовићевом на различите начине. Он је судбину човека пронео кроз једну епоху трагичну до братоубиства. Његов јунак, Ахмед Нурудин, из једног од највећих романа српске књижевности "Дервиш и смрт", носи тај страх и братоубиство, драму која је обележила ове просторе - казао је професор Ломпар.

- У својим сећањима Меша је сам рекао, да као што је Његошев стих најсублимнији у нашој књижевности, тако и ја издвајам онај из Селимовићеве баладе "Омер и Мерима": "Ђул мирише, Омерова душа". Душа изнад смрти. Изнад тренутног очајања. Душа изнад свега.

Члан председништва БиХ Милорад Додик, истакао је, да је живи сведок напора и храбрости Емира Кустурице, да изгради Андрићград.

- Данас сам поносан на Емира и на себе, јер је и себе понекад требало победити, да бисмо данас имали Андрићград. Ово место је важно да се не заборавимо, да се на изгубимо у брзацима данашњег времена, да не бисмо нестали као народ - рекао је Додик - Захвалан сам свима који су учествовали у овом подухвату, а данас посебно аутору скулптуре Меше Селимовића, вајару Зорану Кузмановићу.

Вучелић, Кустурица, Ломпар и Антонић, Фото Н. Јанковић

Након откривања споменика писцу, у Андрићевом институту уприличен је Округли сто "Европа и Русија". Учесници су били редитељ Емир Кустурица, професори Слободан Антонић, Мило Ломпар, Мирослав Перишић, Дејан Мировић, Зоран Чворовић, Дарко Ђого, Александар Павић и Желидраг Никчевић. Округли сто је организован с обзиром на тренутно мењање геополитичке и културне слике и поретка Европе, али и целог света.

- Зашто Европа и Русија? Зато што друга тема данас не постоји, а уз то, Србија је плодно тло за остваривање једног скоро заборављеног појма, реч је о појму - слобода. Одједном, Срби проговарају својим аутентичним дискурсом, а то је управо слобода. Ја пуно времена проводим по Европи и знам да тамо постоје табу теме. Тамо се више не говори о слободи нити постоји идеја да се покрене неки пацифистички или антиратни покрет. Данас Европа ћути. У Европи дакле има шта да пропадне. У руско-украјинском конфликту, она је своја највећа достигнућа ставила под знак питања, а то су људска права и приватна својина.

Вучелић, Кустурица, Ломпар и Антонић, Фото Н. Јанковић

Европа пљачка Русе, забрањује пијанисте, диригенте...Код нас, у српској култури, ми смо губили самосвојност. Нисмо имали самосвојну историју али смо цело своје биће чували кроз језик. Феномен ћирилице, чување језика, није нам најбоље ишло, а самим тим ратови на овим просторима одредили су се као религијски - рекао је Емир Кустурица.

Слободан Антонић, политиколог, социолог и политички аналитичар, говорио је о идентитету Русије и Европе.

Фото Архива

- Да ли је Русија Европа? Истакао бих три одговора, која можемо препознати ако анализирамо политичке и медијске токове. Први, Русија јесте Европа, али ниже категорије. Други, Русија јесте Европа, али другачија. Трећи је, Русија је права, истинска Европа. У 18. веку просветитељство открива "источну Европу", као нижу, мањих квалитета. То је велика промена у односу на ренесансу, када су овакве поделе ишле по линији север - југ.

Цивилизација и варварство су се по овој вертикали делили. Од 18. века је то окренуто у односе истока и запада, а тај, наводно, лошији део обухвата и несловене попут Мађара. О Русији у оквиру те источне Европе, западни Европљани говоре као о некоме ко би требало тек да стигне на добро место, да има скитске и татарске корене, а читава та идеја "источне Европе" је озбиљан културни конструкт са својим последицама - нагласио је Антонић.

Фото Н. Јанковић

Тај конструкт се, сматра Антонић, одржао, с тим што се све више померао на исток, до саме Русије и њених граница.

- Постоји и виђење да је Русија другачија Европа, додуше са истим коренима, али на другачијем је путу, а може се уподобити само модернизацијом, преузимањем западних модела, њихових политичког система, иначе ћемо остати Азијати, дивљаци.Другачији, не значи бити мање Европљанин. Постоји на крају и виђење Русије као прапостојбине европског човека. У том контексту, западна Европа је доживела декаденцију, до те мере да је Јапан данас само носач авиона према Азији, а Европа мостобран према Русији, тај мостобран се држи под контролом како би се нападало срце света, прапостојбина Европе.

Американизована је Европа, изгубила је своје старе позиције - закључује Антонић.

Фото Н. Јанковић

КУСТУРИЦА: ПРАВО ДА БРАНИМО ЈЕЗИК

По мишљењу Емира Кустурице, стара Русија била је збир различитих генетских елемената, а она царска, једина права мултиетничка царевина.

- У читавој игри у вези са Украјином, у покретању специјалне операције, највећу улогу имао је језик, тачније, заштита руског народа и његовог језика. Имамо ли ми права да бранимо наш језик? Ако то не смемо потпуно, смемо ли да се позовемо на Алигијерија, јер наш језик је омеђен највећим дометима светске књижевности? Андрић је писац на нивоу Толстоја, то чујем на скуповима у Русији, од најзначајнијих критичара. Мислим да сви услови за очување постоје, а питање је само да ли смо ми у стању да на оваквим местима, подижући наше институције, њих боље успоставимо и да се одбранимо без рата. Да ли је ово тренутак да идеју о спасу гледамо кроз језик - пита се Кустурица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

СРБИНА ЗАБОЛЕО ЗУБ У ГРЧКОЈ, ОТИШАО КОД ЛЕКАРА И ВИДЕО РАЧУН: Не знам шта ме је снашло - несвакидашња ситуација на летовалишту