СРБИ, ЖРТВЕ СВОЈИХ ЗАБЛУДА: Остао ангажовани посматрач, али и критичар политике великих сила

Д. Матовић

19. 06. 2022. у 12:45

ЦЕНЗУРИСАНО и прескочено о варљивим и тешким годинама крвавог распада Југославије и гледишта која нису смела тада да се јавно изнесу, сабрао је Милован Ђилас (1911-1995) у свом дневнику. Књига "Распад и рат - Дневник, 1989-1995) уздрмала је јавност, иако је последњу страницу писала већ мало дрхтава рука пре безмало три деценије.

СРБИ, ЖРТВЕ СВОЈИХ ЗАБЛУДА: Остао ангажовани посматрач, али и критичар политике великих сила

Фото Вукотић Медиа

За кратко време распродато је прво издање, а издавачка кућа "Вукотић медија" већ штампа ново.

- Када у јануару 1989. почиње да води дневник, Ђилас има близу осамдесет година и озбиљно нарушено здравље - каже историчар др Вељко Станић. - Стари револуционар и дисидент који је толико пута био у драматичним бурама историје осећа да Југославији предстоје крупни догађаји. Ако у њима не може непосредно да учествује, зашто да не бележи мисли и разговоре, да кроз њих проживљава историју која се убрзава и одвија пред савременицима. Његов дневник је и хроника убрзаног пропадања једне земље и суноврата једног друштва. Пред енигмом времена и историје, у њему се сусрећу интелектуалци и политичари, мудри и наивни, амбициозни и опрезни, нагли и суздржани, лукави и добронамерни. У њему можемо да пратимо корене југословенске кризе, трагање за алтернативама, анализу политика њених главних протагониста.

Ђилас пише о општој дезоријентацији тих година, вулкану очаја и мржње, безнађу и хаосу, неизмерној беди, експлозији међунационалне мржње. Надао се да ће умрети с Југославијом, а касније записује како је, нажалост, преживео њен распад само да би био сведок крвавог грађанског рата. Разочаран је Ђидо политичким лидерима од Словеније до Македоније, посебно српским и хрватским. Осуђује "Милошевићево властољубље" и "Туђманове злокобне концепције", не изоставља ни Алију Изетбеговића. Ђилас сматра да они (с)носе највећу одговорност за догађаје који ће убрзо ескалирати, говори о "запаљивању Срба и Хрвата у крв - крв своју, будући да су у бити ако не исти, а оно сличан народ" и "види и осећа Југословене у безумном, бесциљном међусобном истребљивању". Највише, ипак, тугује над српском несрећом. Једно од његових пророчанстава је да ће Срби бити највећи губитници.

Фото: М. Анђела

Алекса Ђилас

- Ђилас види велико бреме одговорности које национални покрет у Србији на себе преузима, али и његову политичку и друштвену моћ - истиче Станић. - Иако је у блиској вези са интелектуалним представницима тог покрета, он остаје по страни. Његово мишљење се више тражи него што се слуша. Ђиласове симпатије су на страни очувања Југославије и неопходних реформи.

Предвидео је Ђилас да ће Запад помоћи антисрпску коалицију, да ће се рат проширити на Босну и Херцеговину, да ће се Србији осветити погрешна политика које су комунистичке власти годинама водиле на Косову и да ће други уређивати односе између Јужних Словена, јер ће они бити немоћни.

- С обзиром на његове године, мало је вероватно да је прижељкивао неку улогу - сматра Станић. - Али, такође није вероватно ни да би човек његове духовне конституције, у сталном покрету и размишљању, одбио улогу посредника и преговарача за окончање југословенске кризе да му је она била понуђена. Чест саговорник дипломата, што ипак није био случај у његовим дисидентским годинама, Ђилас је остао ангажовани посматрач, али неретко и критичар политике великих сила.

Фото: М. Анђела

др Вељко Станић

Наводи Ђидо са ким се дружио, дискутовао, коме је дао интервју и шта је мислио о ком политичару. Пише о Шувару, Момиру Булатовићу, интерпретира разговоре са Добрицом Ћосићем, Бориславом Михајловићем Михизом, Милованом Данојлићем, Драгољубом Мићуновићем, Љубом Тадићем, Латинком Перовић, Мирком Ковачем... Највише пише о Матији Бећковићу са којим се, упркос различитим ставовима о политици, готово свакодневно дружио. О њему је 28. марта 1992. написао:

- Матија крвопролића у БиХ доживљава, сада, с неким болним, резигнираним миром. Мада, свакако, највише жали Србе, истовремено види лудост тамошњег ратовања. Рекао сам му: Ако дође до великог рата тамо, свршиће се тако да ће свак остати на своме: крвављење без резултата... Рекао сам Матији да пишем дневник и да у њему има свашта о њему. Заборавио је да ми је он дао сугестију да водим дневник... Наши односи су блиски, али некако уозбиљени - због трагичних прилика око нас. Причали смо о Крлежи: слажемо се да је то моћна рушилачка реторика, али без много белетристике. Поменуо сам Михизову оцену: Крлежа је дао жал и несрећу малог народа на периферији европске цивилизације.

УНИШТЕНИ РУКОПИСИ

- МНОГИ Ђидови рукописи имали су тужну судбину - написао је Ђиласов син Алекса (на слици) у предговору. - Пописивани су и задржавани, заплењивани и губљени, нестајали без трага, спаљивани, цепани, бацани. Режими и полиције, робије и ратовања, неодговорни пријатељи и уплашена родбина - све се уротило против њих. А, понекад су страдали и од руке свог аутора. Честе жртве су били дневници и дневничке белешке, писма и литерарна дела надахнута стварним догађајима. Нестајало је све оно што је Ђидо желео да остане запамћено. И судбина "Дневника 1989-1995" била је неизвесна. Главна опасност претила му је од онога који га је водио. У мају 1994. године, одлуку о судбини дневника препустио је мени. Није му било тешко да погоди како ћу поступити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (2)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!