ПОСЛЕДЊЕ УПОРИШТЕ ЖИВОТА: Манифестација "Видовдански рецитал" у Српској књижевној задрузи посвећен Слободану Ракитићу
ТРАДИЦИОНАЛНИ јунски "Видовдански рецитал", којим Српска књижевна задруга негује успомену на песника Слободана Ракитића (1940-2013), одржан је јуче у просторијама ове установе.
Ракитић је био готово пола века аутор и часник, а почетком 21. века председник СКЗ која ове године обележава 130. годишњицу оснивања и рада. Био је и уредник књижевних програма у Коларчевој задужбини, председник Удружења књижевника Србије, народни посланик...
- Сматрајући га у првом реду песником и својим председником, СКЗ у својој сали одржава "Видовдански рецитал" који се састоји из молитве, беседе о песнику и рецитала његових песама и песама песника - његових савременика - аутора СКЗ. Ове године то су Васко Попа и Душан Радовић, чије стогодишњице обележава и СКЗ. Све то догађа се у предвечерје Видовдана, јер је Ракитић, родом из Рашке, био песнички везан за Сопоћане и косовско - метохијске манастире и укупну косовску традицију - рекао је главни уредник СКЗ Драган Лакићевић.
На овогодишњој манифестацији говорио је песник Бранислав Матић, уредник Националне ревије "Србија" а рецитал великих песника извели су млади глумци: Јована Стевић, Никола Угриновић, Анамарија Серда и Јана Саламадић, такође пријатељи и сарадници СКЗ.
- Међу великим српским песницима нововековним, Слободан Ракитић је један од оних, не тако бројних, који добро познају "примордијалну традицију". Зна да се човек, у историји и времену, удаљио од првоначела, изгубио свој духовни вид, лик и ранг. Ракитић је сагледао размере привремености, фатум пролазности, странствовање човека у свету који нам, и даље, није дом. Види да је живот обред буђења и прочишћења, тражење пута повратка у целовитост, у поредак старији од греха и пада - рекао је Матић.
За Ракитића, по Матићевим речима, једно од последњих упоришта за такав живот, круг који одолева силама расипања, потонућа и таме, јесте сама Реч.
- Помоћу Слова, као "дара и уздарја", песник враћа потонуле слике и замућене идентитете, оживљава "имагинацију која је само облик сећања" (Кестлер), ствара језички простор у којем је могуће да се живи у написаном свету. Поезија тако постаје један од путева повратка, повлашћени и освештани круг у којем се саслужује Творцу. Писање света је обновитељски творачки принцип. У њему се даје и добија све. Песма је и пријатељ, и брат на крсту, и молитва, дан и ноћ, извор, плод са највише гране. Што у песми поменеш, спасићеш. Сачувати. Знамо да није лако и да све ово није за малодушне. Али није ни узалуд.
СПАС У НОЋИ СВЕТА
ДАНАС, девет година после Чичиног одласка, ми видимо да његова слова нису била водена (као у песми и збирци "Водена слова") и нису испарила. "Светлости рукописа" и даље спасоносно оповргавају ову дубоку ноћ света. Кад год нам устреба, Чичу ћемо наћи код куће. У песми, дому његовом - рекао је Матић.
ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини
УКРАЈИНСКИ председник Владимир Зеленски хитно је сазвао састанак са високо позиционираним званичницима Генералштаба и војске због ситуације на фронту, наводи британски експерт Александар Меркурис на свом блогу на Јутјубу.
04. 05. 2024. у 20:06
У НЕДОУМИЦИ СТЕ? "Васкрсе" или "воскресе"? Овако се правилно честита Ускрс или Васкрс?
У СУСРЕТ највећем православном празнику, покушаћемо да разбијемо недоумице око тога како је правилно честитати Ускрс односно Васкрс.
04. 05. 2024. у 21:16
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Коментари (0)