Култура

У СРЕДИШТЕ СТАВЉАО - ЧОВЕКА: Одлазак ликовног ветерана и професора Факултета Примењених Уметности - Љубодрага Јанковића Јалета

М. КРАЉ

11. 06. 2022. у 14:46

УMЕТНИК је као подводни риболовац у неким мутним зонама свог бића, одакле ненадано извлачи низ обличја, невиђених и недефинисаних...

У СРЕДИШТЕ СТАВЉАО - ЧОВЕКА: Одлазак ликовног ветерана и професора Факултета Примењених Уметности - Љубодрага Јанковића Јалета

За мене су радозналост, отвореност, изненађења која се рађају пред сликом или цртежом, оно што ме стално вуче даље. То је бескрајно поље истраживања. Права се мука не да сакрити, као ни љубав, а мислим да се бавим најлепшим послом на свету.

Овако је својевремено, за наш лист, говорио истакнути српски сликар и дугогодишњи професор Факултета примењених уметности у Београду, Љубодраг Јанковић Јале (1932-2022), који је преминуо јуче, у кругу своје породице, у Београду.

Рођен је у Пироту, у смерној и скромној породици - мајка му је била домаћица, која је неговала три сина, а отац радник. Детињство је провео у Јагодини, где је завршио основну школу и четири разреда ниже гимназије са малом матуром. Одатле га је на даље школовање у Београд, довео сликар Љубиша Петровић.

Ликовно образовање почео је да стиче на Одсеку графике, у Средњој школи за примењену уметност, код професора Михаила С. Петрова, а затим и на сликарском одсеку Академије примењених уметности. Дипломирао је 1954. у класи Винка Грдана, да би 1962. био изабран за асистента на катедри примењеног сликарства. Пет година касније именован је за доцента, па затим за ванредног и редовног професора на предмету Вечерњи акт, који је предавао до одласка у пензију 1997.

Али, његов креативи дух се никада није пензионисао. Радио је неуморно, како је говорио, да му "душа не би обајатила". Пре пет година представљен је пресек његовог импозантног опуса на две изложбе које су организовали УЛУС и Фондација "Плаво" Николе Стојчевића: више од стотину слика било је изложено у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић" и више од 50 цртежа у Галерији УЛУС-а.

Излагао је редовно од 1957, а прву самосталну изложбу, од око четрдесет, колико је укупно приредио, имао је 1962. управо у УЛУС-ој галерији. Учествовао је на више од 150 групних изложби у земљи и иностранству: од Загреба, Сарајева, Скопља, преко Барселоне, Лиме, Њујорка, Париза, до Пекинга, Москве... Дела му се чувају у Народном музеју, МСУБ, Музеју града Београда, Војном музеју, приватним збиркама у земљи и иностранству. Међу признањима којима је био овенчан издвајају се "Политикина награда" за сликарство, УЛУС-ова "Златна палета", Специјална награда на 8. Меморијалу "Надежда Петровић", Откупна награда "Југоекспорта" на 15. Октобарском салону, Награда УЛУПУДС-а за животно дело, Велика плакета Универзитета уметности, "Златни беочуг" КПЗ, Прва награда за цртеж на 38. Светској галерији уметности на папиру "Остен" у Скопљу...

Осим уљаним сликарством бавио се графиком, цртежом, скулптуром, фотографијом, а повремено је радио и као илустратор. У своја дела уткао је митологију ("звук неке наше балканске атмосфере") и фантастику ("чар стваралаштва је и бездан његове недефинисаности"), а централна тема му је био - човек ("том тајновитом, најлепшем божјем обличју могу да се нађу толики углови истраживања"). На маргини једног цртежа, изложеног на последњој ретроспективи записао је да су људи случајни пролазници на Земљи. Упитан да ли верује да је баш тако, одговорио је:

- Волео бих да нису.

Професор Љубодраг Јанковић ће бити сахрањен на Новом гробљу у Београду у уторак 14. јуна у 12 часова.

КРУГ ПРИЈАТЕЉА

ПО годинама и духу био је близак Медиали, друговао са Љубом Поповићем, Шејком, Ољом Ивањицки, Костом Брадићем, али званично никада није припадао тој групи. У његовом првом, малом атељу на Косанчићевом венцу било је зборно место за одлазак у Кинотеку, групе у којој су били Жика Павловић, Кокан Ракоњац, Макавејев, Љуба и многи други. После пројекција, како је сведочио Јале, у кафани "Гргеч", до касно у ноћ разговарали су о Ејзенштајну, италијанском неореализму, "пречешљавали" историју филма...