Култура

ДЕЛА КОЈА ОДОЛЕВАЈУ ВРЕМЕНУ: Објављено 13. коло Антологијске едиције "Десет векова српске књижевности"

Д. Богутовић

07. 06. 2022. у 09:24

У НАСТАВКУ капиталне Антологијске едиције "Десет векова српске књижевности", коју од 2010. објављује Издавачки центар Матице српске, изашло је ново 13. коло.

ДЕЛА КОЈА ОДОЛЕВАЈУ ВРЕМЕНУ: Објављено 13. коло Антологијске едиције Десет векова српске књижевности

Пред читаоцима су изабрана дела дванаест писаца: Алексе Шантића, Милана Ракића, Милете Јакшића, Симе Пандуровића, Ива Ћипика, Исака Самоковлије, Бранимира Ћосића, Станислава Кракова, Мирослава Поповића, Мирка Ковача, Светлане Велмар-Јанковић и Душана Ковачевића.

Као и претходне књиге и ове су опремљене предговором, хронологијом, библиографијом и, што је посебно вредно, раније објављеним критичким приказима из пера неоспорних ауторитета. На тај начин, едиција је истовремено окренута будућим књижевним проучаваоцима и читаоцима који воле књиге које су издржале пробу времена.

- Главна намера антологије јесте да одабере и на прикладан начин презентује миленијум српске књижевности тако што ће из сваког периода, од средњег века до данас, одабрати књиге и писце који су обележили своје време на различитим облицима српског језика, на различитим неречјима, из свих области у којима су Срби остављали књижевне трагове или то сада чине - каже, за "Новости", академик Миро Вуксановић, покретач и главни уредник едиције. - Таква сабирања су вишеструко важна за културу, науку и укупну просвећеност. У њима се види како су народни певач и приповедач први успели да скрену европску пажњу на своја достигнућа, како је српска литература настајала у манастирској и побожној тишини, а потом, кроз векове, у сагласју са напретком светске књижевности.

У антологији се сагледава моћ и раст српске књижевне и народне речи у распону од десет векова. То је, истиче саговорник, доказ цивилизацијског успона и равноправно литерарно сусретање са ученим светом. Радило се у задатим условима, увек тешким за књигу, али да нема редовних претплатника и помоћи из републичког и покрајинског буџета не би могло бити објављено досадашњих 130 књига.

ПРИРЕЂИВАЧИ И УРЕДНИЦИ

ПРИРЕЂИВАЧИ књига су књижевни историчари и критичари из неколико универзитетских центара, а уредници за различите области су: Злата Бојовић, Славко Гордић, Марија Клеут, Горан Максимовић, Томислав Јовановић, Миливој Ненин и Марко Недић.

У једном тому су песме, две драмске слике - "Под маглом" и "Хасанагиница" - и преписка Алексе Шантића, у избору Катарине Вучић, а у другом стихови Милана Ракића (приређивач Ђорђе Деспић) који је написао само педесетак песама, што је било довољно да постане незаобилазни класик. Два њихова сабрата по стиху, Милета Јакшић и Сима Пандуровић, дуго су остајали по страни, а њихове песме, приповетке и есеје, приредиле су Зорица Хаџић и Сања Париповић Крчмар. Један том чине роман "Пауци" и приповетке Ива Ћипика (у избору Горана Максимовића) и приповетке Исака Самоковлије које је одабрала Мирјана Лукић.

Бранимир Ћосић заступљен је романом "Покошено поље" и приповеткама, а Станислав Краков романом "Крила" и путописима које је издвојила Валентина Хамовић. Када је већ претило да буде заборављено, искрсло је дело Мирослава Поповића, ибеовца, захваљујући Марку Недићу који је приредио роман "Судбине" , неколико приповедака и голооточких сведочења. Своје место добио је и Мирко Ковач, чији је роман "Врата од утробе" и седам приповедака издвојио Стојан Ђорђић. Антологија би, свакако, била осиромашена да није читаних и вољених београдских књига Светлане Велмар-Јанковић. Њен роман "Лагум", збирку прича "Дорћол", као и неколико есеја одабрао је Радивоје Микић.

У два тома, у избору Љиљане Пешикан Љуштановић, објављене су драме, песме, записи и аутобиографска сећања Душана Ковачевића.

- Надамо се да догађаји у којима се свакочасно говори неће уставити често оглашавање књижевне речи. Тако је, то се већ догодило, наша и страна политичка збивања су заглушила глас писаца, али је њихов први посао да се бране, супротстављају и пишу оно што ће да остане. Писци су дужни да утичу да оно што је штетно што пре пропадне, у нама и око нас. Зато је неопходно уједињавање ранијих и савремених добрих књига - каже Вуксановић.

19. 05. 2022. у 07:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)

Политика

0 54

АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)

ФОТОГРАФИЈЕ које приказују ловачки авион МиГ-29 Ратног ваздухопловства Србије са две балистичке ракете CM-400AKG кинеске производње указују на то да је Србија постала други страни корисник овог типа ракета, што значајно мења раније веома ограничене ударне могућности ових авиона, пише амерички специјализовани магазин "Милитари воч" у тексту под називом "Прве хиперсоничне балистичке ракете у Европи: Српски ловци МиГ-29 интегрисали кинеско наоружање за револуционарно повећање ватрене моћи".

11. 03. 2026. у 16:26

ХАОС У ЦРНОГОРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: Прекинута седница, посланици ДПС-а опколили сто председавајућег

Црна Гора

0 6

ХАОС У ЦРНОГОРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: Прекинута седница, посланици ДПС-а опколили сто председавајућег

СЕДНИЦА Скупштине Црне Горе прекинута је данас након што је председавајући у том моменту потпредседник парламнета Борис Пејовић (ПЕС) одузео реч посланици опозиционе Демократске партије социјалиста Александри Вуковић Куч.

11. 03. 2026. у 17:06