ТАЈНА ХРАСТA СА ДНА КОЛУБАРЕ: Обележене четири деценије стваралаштва вајара Милутина Ранковића

Б. ПУЗОВИЋ

16. 05. 2022. у 10:38

ПУНЕ четири деценије, вајар Милутин Ранковић из Лајковца другује са длетом, чекићем и дрветом, а најчешће са ко зна колико старом храстовином коју вади са дна најславније српске реке Колубаре. У дрвету, али и камену, ствара ликове из српске историје, вере, културе, свеце, монахе, ратнике...

ТАЈНА ХРАСТA СА ДНА КОЛУБАРЕ: Обележене четири деценије стваралаштва вајара Милутина Ранковића

Фото Б. П.

Четири деценије уметничког стажа Милутин Ранковић обележио је на сцени и галерији "Театра 78" у Београду, изложбом скулптура и делима више од 30 сликара и примењених уметника из Србије и иностранства, његових пријатеља. Јубилеј су, уз бројну публику, обележили и београдски хор "Смиље", етно-групе "Праскозорје", "Од бисера огрлица", те глумица Снежана Савић.

- На бројним, великим међународним селекцијама, Милутин је освајао награде, а жирији су увек бивали једногласни да су његови радови најбољи, врхунски - рекла је историчарка уметности Хаира Јаковљевић из Београда.

- Својевремено, на чувеној изложби "Портрет кроз време", награђен је међу 1.700 аутора из целог света, а стручњаци су већ тада говорили да је најбољи православни дрворезбар, да је лепота његових радова непролазна. Славна Оља Ивањицки, као члан жирија, рекла је да је Милутин виђен да освоји свет. Чинило се Ољи да његово срце куца из дрвета, које је често избацила Колубара, која протиче крај Лајковца у ком живи и ствара, чији вирови, обале, воденице, приповедају историју српског народа...

Од 1982. године имао је више од 200 изложби у Србији и иностранству, његови радови налазе се у галеријама, музејима и приватним колекцијама широм света. На Михољској превлаци код Тивта, 1997. рукопроизведен је у свештеног иконописца - дрворезбара Српске православне цркве. Један је од оснивача Српског академског друштва "Византија" у Београду. За уметнички рад, добио је, између осталих признања, Златну значку КПЗ Србије, Медаљу Савеза Срба Француске и Грамату Савеза уметника Руске Федерације. Његова скулптура, као јединог страног аутора, изложена је у Богородском музеју у Москви, а у престоници Русије, на Факултету уметничких заната, својевремено је одржао мастер-час.

Фото Б. П.

- У мом уметничком раду река Колубара је највећи савезник, јер ми несебично дарује храстовину коју је љубоморно ко зна колико дуго чувала - каже Милутин Ранковић. - Из таквог дрвета, оплемењеног временом, настају моје скулптуре, иконе, ликови светаца, монаха, те великих личности из српске историје. Зато, где год да сам излагао, широм света, готово непогрешиво су знали да долазим из Србије. Очигледно, постоји препознатљив српски уметнички рукопис, који је у генима, али и предањима, што се преносе генерацијама.

НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ПЕНЗИЈУ

НИЈЕ нимало лако читав један радни стаж стварати уметничка дела у дрвету и камену, који неретко као да се отимају ствараоцу, не дозвољавајући да у њима оживотвори своју замисао - каже Ранковић. - Јесте пун радни стаж, али свакако ни издалека још није време за уметничку пензију. Напротив, нове инспирације навиру, само да буде доброг дрвета и камена за рад, те да здравље и снага послуже...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ОВАКАВ ХОТЕЛ СВИ САЊАМО: Склад са природом преточен у најфинији луксуз