У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ ОСТАЛА СТРАНАЦ: Аутобиографија Аготе Криштоф "Неписмена"
ЧУВЕНА мађарска списатељица Агота Криштоф (1935-2011), која је живела у Швајцарској и писала на француском, оставила је иза себе само осам књига.
Фото Профимедиа
Једна од њих је кратак роман "Неписмена", код нас недавно објављен у издању новосадског "Нојзаца" и у преводу Бојана Савића Остојића.
"Неписмена" је, у ствари, аутобиографија саме Криштофове написана препознатљивим, минималистичким стилом. Ауторка је своју животну причу свела на свега 11 епизода и педесетак страница, по поруџбини циришког часописа "Ду", који је на немачком делове објављивао 1989-1990. У овој прози сећа се раног детињства на селу, где је отац био једини учитељ.
"Читам. То је попут болести. Читам све што ми дође под руку, што ми западне за око: новине, уџбенике, плакате, папириће нађене на улици, кухињске рецепте, књиге за децу.
Све што је изашло из штампе. Четири су ми године. Рат само што је почео."
Отац је после ослобођења ухапшен и породица остаје у беди. Агота и старији брат одлазе у интернат, суочени су са глађу. Толико је сиромашна да, кад однесе једине ципеле код обућара, нема шта да обује за школу. Три дана се прави да је болесна, не би ли остала у интернату. Мајка ради шта стигне, а живи у соби са најмлађим сином Тилом. Једном је Агота обилази после школе у подруму, у ком пакује отров за пацове. Желела би да јој каже колико јој је тешко, али кад види мајчину похабану хаљину, одустаје. Тако почиње да пише школске скечеве, не би ли зарадила за храну.
Сећа се и дана Стаљинове смрти 1953. и колико је био сасвим обичан. Није било ни земљотреса, ни поплаве. Три године касније, пошто су Совјети угушили мађарску револуцију, са супругом и бебом од четири месеца бежи преко границе са Аустријом. Са собом има само две торбе - у једној је опрема за бебу, у другој речници!
"У Мађарској сам оставила дневник писан тајним писмом и прве песме. Оставила сам браћу, родитеље, без обавештења, нисам им рекла ни збогом, ни довиђења. Али, пре свега, тога дана, крајем новембра 1956, дефинитивно сам изгубила своју припадност народу."
Пита се какав би јој живот био да није напустила своју земљу. Извесно тежи и сиромашнији, али, верује, и друштвенији, можда чак и срећан. Сигурна је у то да би, где год да се нашла, писала, и то на било ком језику.
Фото Промо
До краја живота остала је да живи у Нешателу. После усхићења након револуције и бекства, следи празнина и носталгија за данима у којима су "имали утисак да нечему важном доприносе", за земљом и породицом. Епилог: двоје познаника се вратило у Мађарску иако их је чекао затвор. Друга двојица отишла су у Америку и Канаду, а четворо се убило. Најмлађа, Гизела, имала је 18 година.
Аготу је извукло писање. Прво комада које су играли аматери по сеоским кабареима, затим радио-драма и потом комада за позоришну школу културног центра. Тако настаје роман "Велика свеска". Занимљиво је да су га издавачке куће "Галимар" и "Грасе" на почетку одбиле, али не и "Сен". "Велика свеска" добиће најпрестижније награде.
Ипак, Криштофова се никада није осећала у француском језику као у свом дому. Како каже, поново је постала неписмена. Упркос томе, неће одустати. Учиће са децом све поново и писаће.
Рукописи у архиви
КРАЈЕМ деведесетих, како Савић Остојић наводи у поговору, ауторка је престала да се бори са усвојеним језиком. Већину својих рукописа продала је Швајцарској националној архиви у Берну. Умрла је 2011.
МЕДВЕДЕВ БРУТАЛНО ЗАПРЕТИО УКРАЈИНИ, ФРАНЦУСКОЈ И БРИТАНИЈИ: Русија би морала одговорити нуклеарним ударом
ЗАМЕНИК председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев запретио је да би Русија могла употребити тактичко нуклеарно оружје против Украјине, Француске и Уједињеног Краљевства уколико би Париз и Лондон Кијеву пружили нуклеарну технологију.
24. 02. 2026. у 13:45
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)