И ЛЕПО И СТРАШНО ИЗ СВЕТЛОСТИ И СЕНКЕ: Уметник Владимир Лалић о радовима које ће представити на новој изложби "Границе трошности"

НА први поглед делује као да се изложба "Границе трошности" односи на инспекцију микроорганизама, болести, вируса, али се она много више бави нама. Има ту и политичких и социополитичких тема... Заправо, доста тога на њој не представља оно што нам се чини да видимо.

Владимир Лалић, Фото Н. Мараш

Овако уметник млађе генерације, са већ стеченим завидним међународним угледом у Паризу, Њујорку, Сингапуру, Трсту - Владимир Лалић (1983), описује самосталну поставку радова и објеката, која ће свечано бити отворена у четвртак, у београдској галерији "Новембар", од 17 до 20 часова.

- Сви ти инсекти, деформисани људи, делују као нешто ружно и ужасно, а ја у њима тражим лепоту. Агресија, дивљаштво, извитопереност, не требају да буду дозвољени у животу, али се не смеју ни цензурисати. Управо кроз филтер уметности можемо у тим стварима да дођемо до сазнања о себи и ономе што не разумемо - објашњава аутор, једнако успешан у визуелном стваралаштву, као и музици: школовани је тенор који наступа са хором "Вива вокс" и у опери Мадленијанум, као и са бендом Organized Chaos, чији је оснивач и фронтмен.

"Бестијаријум", Фото Приватна архива

Први пут ће се Лалић у "Новембру" (како каже у једној од приватних галерија, којих би код нас требало да их има више и да буду признатије) представити и објектима, који су на трагу дугогодишњих размишљања о тродимензионалности и дводимензионалности:

- Ти објекти се додирују са идејом о просторном цртежу, али сам цртежима овде дао нову динамику, "спљоштио" сам их у плексигласу - прича Лалић.

Пресиј, Фото Приватна архива

У неким од комплексних композиција, фигуре су представљене збијене једна уз другу, као да су сви "у истом кошу", али је свака, заправо, "на свом слоју":

- И сам човек је вишеслојно биће, а у тим слојевима су и сенке нечег минулог. Људе видим као дете које се непрестано облачи кожом и корама. Зато и желим да раслојим човека и дођем до тог детета унутра. Ипак, немам претензију да ишта откријем, већ само да поставим још једно питање, и то универзалним језиком боје, форме, музике, тона. Одговор и одгонетка припадају посетиоцима, појединачно.

У другом сегменту поставке, у замраченој соби, биће изложене "светлосне кутије", такође од слојева плексигласа са Лалићевим цртежима. Биће осветљене одоздо и одозго, али ће се светло тако мењати да слика никада неће бити иста.

- Имам и жељу да се окушам у сада популарним пројекцијама, анимацијама, НФТ-овима, али да то не буде у дигиталној, већ аналогној форми - наставља саговорник. - Они који су радове видели у мом атељеу, присуство и одсуство светлости, доживљавају хипнотички, медитативно. С друге стране, призори на плексигласима су узнемирујући. Управо те супротности које чине живот су и у мом бићу, па се бавим визуелном уметношћу, али и музиком, волим да будем сам, али и окружен великим друштвом...

"У прави тренутак", Фото Приватна архива

Плексиглас, "ту фину, синтетичку, упеглану, прозирну површину", на коју поставља драматичне призоре, користи, каже, из више разлога:

- Та бића или метаморфозе које цртам на плексигласу делују као да су фосилизовани. Као остатак неког створења у камену. Али, сада је то пластика, што је и опомена, да ће нас пластика прогутати.

На изложби у Музеју града Београда у Ресавској, Лалић је имао инсталацију са мувама, које су сада заменили мољци:

- Ако су муве биле политичка критика друштва, мољци су разигранији, сексуалнији, карактернији. Излежу се из црвоточине, у коју су улазиле муве. Присутно је то зујање, рој, који указује и на људску особину да се стално пратимо: ко је лепши, већи, другачији...

"Зујање" је, како тврди, карактеристично и за оно што нам се дешавало током пандемије:

- Изложени смо били погрешним и брзим информацијама, што је ширило панику више него икада до сада. Настале су и огромне поделе, ко је лево, десно, у средини, ко у шта верује... Цела ситуација показала је једну неспремност и ишчашеност друштва. Мутну воду.

"Мокра сам као вода", Фото Приватна архива

Нећу да се затворим у свој манир

СПАЈАЊЕ крајности кроз различите уметничке изразе (од опере до алтернативног звука, перформанса...) за Лалића је игра која има своја естетска правила:

- За ту лепоту игре Михајло Пантић каже: "Свака игра, макар и брутална, искупљује."

Интересантно ми је да будем тај камелеон, да у једном тренутку користим глас да вриштим, а да са друге стране могу да певам и деликатније тонове. Тако је и са уметношћу, кад нешто што делује ужасно преведеш на линије и боје, па то постане лепо. Не желим себе да затварам ни у шта. Смрт за било какву креативност је да кажете "Ово је мој стил".

Ужасавам се тих речи. Надам се да никада нећу бити затворен у свом маниру.

Препоручујемо

Србија

0 1

ЧИТАВ СВЕТ НА 10Х10 ЦЕНТИМЕТАРА: Бијенале минијатуре у Горњем Милановцу

23. 04. 2022. у 08:12

Познати

0 0

ЈЕДИНИ ФЕСТИВАЛ СА ДУШОМ: Мултимедијална изложба у Клубу РТС поводом предстојећег "Београдског пролећа"

21. 04. 2022. у 22:50

Србија

0 0

ТРАДИЦИЈА ДУГА ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ: Изложба са Уметничке колоније "Колут Мандић"

21. 04. 2022. у 14:26

Култура

0 0

МАЈСТОРИ НА ВЕЛИКОМ ФОРМАТУ: Вредна дела из збирки домаћих колекционара на изложби у сва четири простора београдске галерије "Арте"

21. 04. 2022. у 09:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације