ПОРОДИЦА, НАШ ТИМ КОЈИ УВЕК ПОБЕЂУЈЕ: Редитељ Василије Никитовић о Ускрсу са супругом Маријом и њихово осморо деце

ВАСКРС је најрадоснији празник јер је увек победа, ново рађање, нови живот.

Фото Јелена Јованов

Марија и ја се трудимо да деци пренесемо оне истинске вредности којима су нас учили наши родитељи и које су део наше традиције, вере и културе.То је важан догађај за нас, јер изнова увиђамо да су деца прослава васкрсења. Можда је због тога њихова радост најлепша - каже, за "Новости", редитељ, сценариста и продуцент Василије Никитовић.

У породичном дому, који дели са супругом Маријом Јелић, некадашњом чланицом бенда "Бичарке на трави", а сада филмском композиторком, весеља, дружења и забаве има свакодневно, а не само за Ускрс. За Василија и Марију и њихово осморо деце сваки дан је празник.

- Радујемо се Васкрсу учећи децу да лепоту овог празника препознају и у пролећном цвећу, и у свему што је добро, истинито и храбро. Јер, и устати после пада, плача и подераних колена, и то је велика животна победа. У овом времену судара цивилизација, овај празник нам показује пут. У епохи отуђења, враћа нас људима.

Аутор филма "Четири руже" (и "Круне", која је у припреми) открива каква је атмосфера ових дана у њиховој десеточланој породици. Ко се највише радује празницима, а ко највише ради?

- Сви се радујемо и сви радимо. Немогуће је другачије, јер деца срећу виде у свему. И најмлађи Димитрије има пуно посла, треба трчати, треба се играти... Та породична атмосфера ствара једну посебну покретачку енергију. Ако неко и покуша да избегне дневне обавезе, одмах се чује глас осталих који га подсећају на његов део посла. Дечја снага је неисцрпна и огромна, она нас покреће, даје полет, она је Маријина и моја снага и животна инспирација. Сви нас питају, како све постигнете са толико деце, а ја се често питам, како ћемо све завршити кад нас је "овако мало" - говори Василије кроз смех.

Њих двоје су на личном примеру показали колико им је важна породица, а на питање какво је место породице у данашњем друштву, одговара:

- Јака породица никада не може бити угрожена. Ни модерно доба јој неће наудити ако је вредности систем такав да је она на првом месту. Породица је бедем, кључ опстанка, место постојања, подршка и утеха, и ако изградите јак породични брод, изазови дођу и прођу, а породица оснажено наставља да плови кроз живот. Ако ли наиђу буре и олује, она је лука која даје сигурност, која шири једра, има спасилачке чамце и све што је потребно, како бисмо сачували и себе и друге. Наравно, неопходна су одрицања, али она која вас терају да заборавите на егоизам, себичност и самоугађање, да учите да делите све што имате, да се борите и стварате чак и онда када мислите да је то неизводљиво или тешко.

Што је породица већа, она је снажнија, каже редитељ и додаје:

- Кад се мале руке споје и сложе, настају најлепше куле у песку, најлепши загрљаји, најбољи тимови који увек побеђују на свим животним пољима. Вештачки је наметнута лажна теза да већа породица угрожава каријеру и успех. То је једна од великих лажи новог доба.

А ко има највећи ауторитет, чија је "задња" у њиховој кући?

- "Задња реч" је важна јер је деци потребна снага ауторитета због осећаја сигурности, правилног усмерења у одрастању и васпитању како не би била препуштена управо изазовима дечје самовоље и утицају негативних појава које доноси модерно доба. И успевам у томе да разумеју, схвате и послушају када се, примера ради, каже - "угасите телефоне и на спавање!" Међутим, увек се може јавити макар један или више гласића који прекидају тишину. А то је леп тренутак јер деца кроз ваш, стварају и сопствени ауторитет.

Чаробно решење је компромис кроз "договор који кућу гради" и то је добар пут учења важних животних лекција. Моја "задња" често је - "питај мајку, ако она дозволи, онда може". И, моја најважнија реч је тада - "Слушај мајку!" Ја имам последњу реч на филму, ал` у животу то је Марија.

Искуства са "делегирањем послова" у сопственој кући, Никитовићу помажу и у редитељском послу.

- Када градите дом и породицу стичете бројне вештине које вам помажу да схватите живот, људе, себе и свет око вас. Филм и породица имају сличан животни циклус јер почивају на феномену заједништва, на тимском раду у коме је сваки сегмент подједнако битан и неизоставан. Нема малих улога у филму као што нема малих улога, дужности и обавеза у породици. Ручак је неопходан, али важни су и колачи, и школа, и тренинг, и шетња, и сан и смех... И видите, лингвистичко-лексички облик речи родитељ-редитељ у српском језику има замало исти облик. Очигледно је улога родитеља и редитеља по нечему идејном, веома слична. Суштина је иста јер је и у породици и на филму човек центар. Породични живот значи и живот за другог где други постаје први. И филм има сличну или исту филозофију, јер стварајући заједно, стварамо за друге у жељи да улепшамо свет или укажемо како је живот леп ако је испуњен смехом и, изнад свега, смислом нашег постојања у њему. У филму и у породици неопходно је живети под истим звезданим небом. Ту је негде та нит која нас спаја.

Фото Јелена Јованов

Василије објашњава да је "свету у којем живимо хитно потребно мало смеха и мало више смисла", због чега се и у новом филму "Круна" враћа комедији, нимало лаком жанру у ово време.

- Смисао је истина, а она је потребна како бисмо победили и избегли замке лукавог бесмисла. Потрага је и својеврсна побуна против апсурдности и бесциљности. Кад се свему томе дода мало смеха и више радости, победа је загарантована. Уметност је насмејати се пред било којим изазовом и неочекиваним животним проблемом. Ову животну лекцију научио сам од моје супруге Марије која с осмехом решава све проблеме. Ако успете да се страху насмејете у очи, ви сте победник. И управо "Круна" намерава да сјајем растера таму откривајући неке нове пределе слободног живота. Наравно, као и живот, и филм доноси мала и велика изненађења. Тако ћемо и у "Круни" гледати живот пун суза и смеха, светла и таме, као што се и у животу смењују киша и сунце.

Његов нови филм смештен је у "бајковити микрокосмос" у коме владају "егзотични краљеви и принцезе, просјаци и љубавници"...

- Бајковити космос је место и време радње ове филмске приче, а истовремено, она је утемељена у реалном животу и егзистенцијалним питањима свих људи. Ако је време и место космички одређено, онда је већа вероватноћа да је у питању свевременост приче која се могла десити било где и било када, чак и сада, пред нашим очима. Филм и ТВ серија "Круна" испуњени су читавом галеријом живописних ликова у којима ће гледаоци препознавати и блиске душе, али и вечне ликове у којима откривамо свет и човека у њему.

Фото Јелена Јованов

У "Круни" ће свако моћи да пронађе себе, или бар некога кога воли и познаје. Али, и тада ће доћи до преокрета, јер у Србију стиже "Круна" какву нико не очекује - најављује Василије Никитовић.

ДЕЦА ПРЕПОЗНАЈУ ИСТИНУ

НИКИТОВИЋ каже да од деце, и супруга и он, уче веома озбиљне животне лекције.

- Деца непогрешиво препознају истину, а задатке и проблеме најбоље решавају кроз игру и смех. Научио сам да послушам њихов савет и да им тражим мишљење. Учим да се све може поделити и тако умножити, учим да постоје и други који су ми поверени на чување и да је то моја велика одговорност. Учим да се смејем и радујем још више и да будем прави друг када је потребна утеха због пропуштеног шута на утакмици. Свакодневно учим да будем бољи отац и супруг, јер деца верују својим родитељима и подстичу их да буду најбољи.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЦИКЛУС "УМЕТНИК У БИБЛИОТЕЦИ": Редитељка Тања Мандић Ригонат о представама по делима Достојевског и Ибзена

28. 03. 2022. у 17:34

Друштво

0 0

ЗБОГ СИТАУЦИЈЕ У УКРАЈИНИ: Михалков одложио приступну беседу САНУ

28. 02. 2022. у 10:41

Култура

0 21

КУСТУРИЦА: Све се сада мења - Извор овом у Украјини је у рату у Југославији (ВИДЕО)

27. 02. 2022. у 21:17

Култура

0 18

СРБИ И РУСИ ЗА ХОЛИВУД ЛОШИ МОМЦИ: Легендарни Оливер Стоун о сатанизацији нашег народа

11. 07. 2021. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације