УМЕТНИК ИЗ ДАЛЕКЕ ГАЛАКСИЈЕ: О делу Владана Радовановића, најстаријег живог представника савремене српске авангарде

ПОД називом "Сусрет галаксија", поводом објављивања јубиларног десетог броја часописа за архитектуру и уметност АСА - Architectura/ Scientia/ Ars у оквиру програма Филмфорум, у Великој сали Студентског културног центра у Београду одржано је вече посвећено делу најстаријег живог представника савремене српске авангардне уметности Владана Радовановића (р. 1932).

Нонаедар, Фото С. Малдини

На биоскопском платну пројектован је Радовановићев филм - пројекат синтезијске уметности "А галаксија около сија", плод ауторовог свестраног десетогодишњег рада који обузима чула посматрача представљајући им истоимену монументалну и комплексну интерактивну инсталацију, јединствени звучни запис и ауторов анимирани филм израђен протеклих неколико година на кућном рачунару овог крепког деведесетогодишњака.

Пројекцију филма пратило је неуобичајено дуго, двочасовно излагање аутора током којег је одговарао на питања уредника часописа АСА Слободана Малдинија, музиколошкиње Др Мелите Милин, и уредника Филмфорума СКЦ-а Стевана Вуковића.

Аудиоспецијал, Фото Приватна архива

Дело корифеја српске савремене уметности поново је постало актуелно прошле године изложбом "Неоавангардни полети Владана Радовановића" у београдској Галерији Б2 и "реалном илузијом" "А галаксија около сија", инсталацијом представљеном у Хали 4 Београдског сајма, на којима су посетиоци имали прилику да се упознају са уметношћу која подразумева стапање више разночулних медија. Истовремено, у часопису АСА - Architectura/ Scientia/ Ars објављен је у два броја (9. и 10.) интегрални капитални интервју који је са Радовановићем приредио Слободан Малдини. Радовановић је интервју назвао "најкомплекснијим и нацеловитијим који је имао прилику да објави", а као његова својеврсна допуна реализовано је недавно филмско вече са предавањем аутора у Студентском културном центру. Али шта издваја овог јединственог аутора на широкој и веома комплексној сцени српске савремене уметности и по чему је његово стваралаштво посебно значајно?

Изложени гласови, Фото Приватна архива

Корени уметности Владана Радовановића сежу у далеку прошлост - као двогодишњак већ је цртао а затим и сликао, у чему га је подржавао његов деда Хуго Кун, архитекта и сликар. У деветој години почео је да свира клавир и затим компонује, определивши се касније за студије композиције на уштрб сликарства. Упоредо са проучавањем музике у своју уметничку активност увео је игру и нове области, до 1952. године интуитивно, а касније на основу својих јединствених принципа поетике. Како каже, "једно од (његових, прим.) водећих начела бављења уметношћу у то време било је створеност, тежња да се оствари нешто што готово да није претходно постојало", што је довело до новог уметничког правца протоконцептуалног пројектизма. Крајем педесетих година, овај суоснивач групе Медиала већ је истовремено стварао у чак једанаест области уметности, од којих су неке, како каже, "настале под утицајем захтева за иновацијом, а друге на основу тога што је то волео да ради". Као ниједан уметник, Радовановић је током педесетих, али и касније, развио богату уметничку активност на различитим пољима, међу којима су: музика (вокално-инструментална, електронска, радиофонска), сликарство (цртање, сликање, компјутерска графика), књижевност (проза, поезија, драма), тактилизам, чињење, рад с телом, идеограми, воковизуел, пројектизам, записи снова, синтезијска уметност.

Тактизон, Фото Приватна архива

Прво музичко минималистичко дело "6 корала" Радовановић је представио 1955. године, а између 1957. и 1959. дефинисао је сакрално-космичку хиперполифонију, музички жанр у којем компонује до данас. Своје сликарство стилски је изградио 1958. цртежима разних структура, што је назвао апстрактним структуризмом. Уметников животни опус на плану књижевности није обиман; у њему се истиче књига "Пустолина" објављена 1968. године.

Стилском методом тактилизмом изражава се од 1956, а познату тактилну скулптуру "Тактизон 10" израдио је 1957. Његова чињења, настала 1955, подразумевају "да један аутор смисли идеју о раду који се састоји од говора или звукова, покрета или дужег кретања, и потом ту идеју сам реализује у реалном времену". Идеограме у којима "смислове означава ликовима а не речима", што је било повезано са његовим истраживањима изражавања без речи, почео је да ради од 1957. Концепт воковизуел је појмовно уредио почетком седамдесетих као општу област уметности, дефинишући је као "вишемедијску синтезу текста-говора, ликовности и покрета под обавезним окриљем значења". Сопствену поетику почео је да развија средином педесетих година, али је тек касније назвао воковизуел СП или СемаСоноСпект. У протоконцептуалистичком раду "Трећем причињавању" из 1955. употребио је мета-језик, спој музике и језика. Пројекти или пројектизам (1954-55) је Радовановићева неоавангардна иновација која најраније антиципира сличне појаве у свету.

Владан Радовановић, Фото Б. Ђорђевић

По њему, пројектизам лежи између уметности и умнике и карактерише га висок степен менталности, поред чега садржи и нека заједничка својства са знатно касније насталом концептуалном уметношћу. Од 1953. до данас Радовановић бележи своје снове, истражујући начине происхођења ониричких догађаја и истовремености збивања различитих унутарчулних квалитета. Од 1953. развија јединствену поетику синтезе уметности (медија), односно синтезијску уметност, област коју је испрва назвао полимедиј (1957), а крајем осамдесетих наставио да је развија под именом синтезијска уметност, као "комбиновање више разночулних медија који су "детерминистички уодношени у виду објекта, инсталације, секвенцијалности са извођачима или без њих".

Радовановићева уметност и унмика још увек су недовољно познати ван граница наше земље, па уметник за себе сматра да је "потпуни анонимус у том погледу". Крајем XX века његова уметност изашла је изван фокуса интересовања домаће уметничке јавности, међутим, у осамдесетим годинама живота аутор је доживео значајнији писани омаж његовом заносном стваралаштву. Обзиром на свест о величини дела и дубоком трагу који је оставио у савременој уметности, овај чудесни стваралац се нажалост и данас осећа неоправдано запостављеним.

Спорна интернет продаја

Недавно ми се пожалио Радовановић да преко популарног интернет сајта Купиндо трговац уметнинама под анонимом "топспин" нуди на продају његово дело "Руке" датирано из 1992. године. Радовановић је ову компјутерску графику премијерно представио на изложби у Београду 1992, али је другу, измењену верзију која је дата на интернет продају, први пут изложио много касније, 2018, у Галерији РТС-а. Сам никада није потписивао графике и зато га чуди што ова понуђена на интернету садржи његов видни потпис и годину настанка.

Вредност која надмашује уобичајене продавац је образложио тиме што је она репродукована у мојој књизи "Историја српске уметности XVIII-XXI век".

Препоручујемо

Култура

0 0

РАДОВАНОВИЋЕВА ГАЛАКСИЈА: "Представљање уметника" у великој дворани СКЦ

05. 04. 2022. у 10:48

Култура

0 0

ПОСТАВКА "ПРОСТОР ДЕЛА. ГОДИНА ИЗА НАС": Сусрет уметника, галерије и публике

01. 02. 2022. у 18:17

Култура

0 0

ВЕТЕРАНУ НАШЕ ЛИКОВНЕ СЦЕНЕ НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ИЗЛОЖБУ: Засијала "Галаксија" Владана Радовановића

11. 01. 2022. у 17:00

Култура

0 1

"ЗЕНИТ" ЈЕ ВРХУНАЦ АВАНГАРДЕ: Чувена колекција Љубомира Мицића од уторка изложена у Народном музеју

29. 12. 2021. у 09:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације