ИСКУПЉЕЊЕ ЗА НЕПРАВДУ: Монографија Богданке Ђурић "Олга Сковран - коло с љубављу" сведочи о животу и раду једне изузетне личности

ИМПРЕСИВНА, двотомна монографија ("Олга Сковран - Коло с љубављу" и "Олга Сковран - рукописна заоставштина") настала је као резултат посвећеног, трогодишњег рада некадашње директорке овог ансамбла Богданке Бобе Ђурић.

Дочек "Кола" у Пекингу, Фото Ансамбл "Коло"

На тај начин, враћен је дуг једној изузетној личности, кореографу, педагогу, оснивачу и дугогошњој директорки јединог професионалног ансамбла, основаног давне 1948, који до савремених дана чува и баштини нашу народну игру и уметност.

Основни покретач за настанак овог капиталног дела је, пре свега, чињеница да се о Олги Сковран (1908-1995) и њеној великој тековини, до сада уопште није писало.

- Нити један редак, осим успутних коментара у новинским чланцима у којима се углавном пратио успех Ансамбла, а не њен утицај и значај - истиче Владимир Декић, данашњи директор "Кола".

Фото Милица Новаковић

- Заиста ми је било шокантно откриће да за све ове деценије колико постојимо (а 15. маја пунимо 74 године), није се нашло разлога, мотива, одлучности, средстава и сарадника који би се ухватили укоштац са тако великим задатком.

Како објашњава, убрзо после доласка на чело Ансамбла, Декић је ступио у контакт са Богданком Бобом Ђурић, играчицом, бившом директорком и савременицом Олге Сковран, која је предложила да се направи монографија.

Десетогодишњица "Кола", Фото Ансамбл "Коло"

- Одлазак Олге Сковран из нашег Ансамбла био је сраман. Тако смо се лако одрекли наше прве кореографкиње, директорке и изузетне личности да и данас, чини ми се, не можемо да се решимо те срамоте. Монографија представља први, сигурно не и једини корак ка исправљању велике неправде коју смо јој нанели. Олга је утемељивачица уметности народне игре, песме и музике на простору бивше Југославије. У данашње време не можемо ни да замислимо какве се одговорности прихватила, као ни околности у којим је почела да ствара. Прво, оснивањем Ансамбла 1948. године, без икаквог узора, предзнања и могућности да се ослони на неко искуство, почела је да осваја тај неистражени простор сценске поставке народне уметности. И бриљирала је, и као кореографкиња, директорка и културна дипломаткиња.

Народним оркестром, Фото Ансамбл "Коло"

У монографији ауторка Боба Ђурић упознаје читаоце са временом које је претходило оснивању Ансамбла "Коло". Ту је прича о Олгиној породици, школовању, искуствима и друштвеним околностима у којима је живела и радила.

- Њен капацитет да у тако кратко време (од оснивања до првог целовечерњег наступа - 25. децембра 1948. године у Народном позоришту у Београду), створи играчки ансамбл који је спремила за сцену, а затим и да осмисли чак осам кореографија, успех је без преседана - истиче Декић.

- Током креативног рада у Ансамблу направила је 25 кореографија, које су и данас непревазиђене, актуелне, авангардне, али и изузетно сценски писмене, упркос томе што никакво формално образовање у том пољу није имала. "Сув" таленат, изузетан рад и смисао за сарадњу са другим уметницима и сарадницима. Мислим да је, како и кроз креативни део свог живота, тај дар да се окружи сјајним сарадницима нешто што је оставила за будућност.

Олга у аутобусу, Фото Ансамбл "Коло"

Као и остале сценске уметности, и ова се наша базира на тимском раду, а најбољи пример можемо да нађемо управо код Олге Сковран.

Данашњи челни човек "Кола" додаје да значај монографије лежи у симбиози ауторског дела Богданке Бобе Ђурић и оригиналних докумената, фотографија, новинских чланака, личне и колективне грађе. Зато је књига и осмишљена као двотомна:

- У првом тому Богданка Ђурић нас изузетним стилом води кроз материју, простор, време и људе. С једне стране, врло фактографски, скоро научно, описује околности, личне и друштвене, податке и садржај, а са друге стране (када представља кореографије) наилазимо на поетска острва која нам пружају увид у кореографије - из "првог лица једнине". Јер, Боба је била Сковранкина играчица. И данас је невероватно како су њене кореографије добро скројене, чврсто формиране и од свих уметника захтевају изузетну ангажованост. Зато је Олга Сковран и даље највећа, непревазиђена - објашњава Декић.

Олга у сали, Фото Ансамбл "Коло"

- У другом тому представљамо заоставштину Олге Сковран коју до сада јавност није имала прилику да види. Руком писане извештаје, сценарија, научне радове. Али, вероватно највреднији део њене заоставштине је радна свеска коју је почела да пише већ 15. јуна 1948, само месец дана од оснивања Ансамбла, у којој можемо да пронађемо руком записиван материјал, кола, песме и музику, цртеже, данас култних кореографија. Стварање целог једног света - света уметности народне игре, песме и музике.

Са сином Душаном, Фото Ансамбл "Коло"

О мотивима због којих се посветила колико изазовном, толико и захтевном задатку, ауторка Боба Ђурић каже:

- Као њен играч (дванаест година) и следбеник, осећала сам потребу да напишем ову књигу, желећи да иза Олге Сковаран и прве генерације играча остане траг. Она много више заслужује, јер је грандиозна личност, творац нове народне уметничке игре који у историји играчке уметности заузима врхунско место. Као директорка Ансамбла "Коло" после Олгине смрти, добила сам на дар од њене снахе Анике Сковран рукописну збирку коју сам поклонила "Колу", али сам је и искористила у монографији.Бескрајно сам срећна што је књига наишла на тако добар одзив. Мада сам, да не будем лажно скромна, тако нешто и очекивала. Мислим да је исправљена велика неправда према Олги и њеном имену. Такође, верујем да је и Ансамблу недостајало овакво дело. Јер, оно одсликава време и ситуације које су условиле да настане наше "Коло".

Фото Милица Новаковић

Храбрији него данас

МОНОГРАФИЈА нас није само нечему подсетила и научила, већ и освестила да је ова наша уметност била храбрија, одговорнија, писменија него данас, седамдесетак година касније.

Не знам у ком тренутку се десило затварање у сопствене сужене креативне границе, преименовање стварања у заштиту и неговање страха од новог. То, сигурно нисмо наследили нити научили од Олге Сковран. Тај широки поглед на свет, узимање најбољег од свега, храброст упркос свему да се стане иза уметничког, нешто је чему данас поново тежимо. И због тога можемо да захвалимо Олги Сковран и Богданки Боби Ђурић, која нам је учинила част да своје знање, искуство и материјал подели прво са нама, а онда и са читаоцима - каже Декић.

Препоручујемо

Култура

0 0

СОКОЛОВА ИГРА: Ансамбл "Коло" спрема "ново рухо"

26. 02. 2022. у 11:42

Србија

0 0

"КОЛО" У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ: Више од шездесет врхунских уметника на концерту у Зрењанину

27. 01. 2022. у 17:04

Култура

1 7

ПРЕМИНУО ГОРАН МИТРОВИЋ: Одлазак солисте и првака ансамбла "Коло"

18. 10. 2021. у 23:11

Култура

0 0

КЊИГА О НЕДИ АРНЕРИЋ: Монографија "Чаробна меланхолија" сведочи о животу и делу велике филмске звезде

03. 03. 2022. у 11:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације