СУМАТРАИЗАМ У ФИЛОЗОФИЈИ КУЛТУРЕ: Књига Драгољуба Којчића

Зоран Аврамовић

12. 04. 2022. у 12:19

КАДА се заклопе корице књиге Драгољуба Којчића "Без буђења (есеји и друге форме)", "Прометеј", Euprogress, 2021, онај ко је читао Црњанског одмах ће асоцирати њен садржај са суматраизмом.

СУМАТРАИЗАМ У ФИЛОЗОФИЈИ КУЛТУРЕ: Књига Драгољуба Којчића

Фото Промо

Реч је о особеном разумевању културне и уметничке историје у којој су преплетене личности са врха и из неприметних делова друштва; они који су познати у светској и српској култури са онима које нам открива аутор књиге "Без буђења", без кога ништа не бисмо знали о њима. Али није реч само о личностима разних улога и остварења. У низу од девет есеја, из више сазнајних и мисаоних перспектива, Којчић повезује догађаје, призоре и дела у простору и времену да би доказао да је суштина живота увек иста. Тако повезује руске племиће и приватни сусрет са нашом Ружицом Борисављевић, Санча Пансу, Брехтове приповетке; Џон Китс умире у Риму, а проповедник хришћанске вере страда од НКВД. Шта их повезује? Песника и испосника вере повезује смрт која је различита али једнака да означи крај живота.

Какво значење има чаша у размишљању о култури и уметности? Ево чаше у филму Андреја Тарковског, али чашу држи у здравици и Прока Натуралов, ево је у кафани, ено је код алкохолисаног Таре Брауна у Лондону о коме Џон Ленон пише песму А Day in the Life. У Шпанији наздравља Дон Едуардо Миура са Ферућом Ламборгинијем, у чије аутомобиле се сели дух бикова. За оне који чашу користе никакво. Али за онога који пише о њој има мистично значење средства за уметничко стварање. Она је део разнолике стварности у оку посматрача.

Којчић, у особеном културолошком суматраизму, посвећује посебну пажњу сликарству и музици. Уметност је тачка пресека и аутентично постојање. "Кроз уметност осећања постају највиши облици смисла." Оглед о сликарству Дамјана Ђакова је импресиван по дубини разумевања сликаревог света. Он је самосвојан сликар, а то се огледа у састојању елемента који није мимезис, ни стање свести. Којчић осећа мирис са његовог платна. Али он налази везу Ђакова и са Витгенштајном јер је "уверен да је вечност у садашњости". Има ту једна неостварена веза; штета је што гости салона Гертруде Стејн и Отолајн Морел између два рата нису погледале метафизичко сликарство Дамјана Ђакова. Није ли то веза сликара и његовог дела са сваком димензијом времена?

Идеју суматраизма откривамо, заједно са аутором, и у музици. Бојан Суђић у предговору уочава овакву идеју разумевања музике. "Само у једном поглављу, од прекобрдског довикивања пастира стижемо до Челибидакеа, Берлинске и Минхенске филхармоније, Фуртвенглера, преко Борхеса се лагано дотиче Баренбојм, па се излаже драма мало познатог Локшина, ту су Мравински, Рождественски, Баршај..." Није у суматраизму културе само класика, ту су и судбине Евелин Мек Хејл, Суад Хосни, Миурана Сукумарана и атентатора Луиса Пејна. Шта их повезује? Апсурдна веза смрти и лепоте.. У песми "Битлса" Lucy in the Sky With Diamonds преливају се боје и светлост, компонована је у години у којој је Денис Габор подарио људима холограм. Али Ленона је узбудио доживљај Питера Фонде о сазнању смрти. Ту је и Сакамотово музицирање на клавиру потопљеном у катастрофи Фукушиме. Све је то у тајновитом сагласју, пише Којчић.

Поглавље "Kриза кризe", заправо је рефлексија о борби аутентичног стваралаштва са експериментима који су сами себи сврха. Празнина се шири у човеково постојање. Велике су промене у класичној музици, од Бетовена, Вагнера преко атоналне музике, до експеримената Џона Кејџа. Слабљење доживљаја света видљиво је у сликарству. Нема великих романа. Криза је захватила и филм данас нема ни епигона Тарковског, Куросаве, Шлезингера. А политичка слобода се изметнула у слободу власништва и стицања. Криза захвата и уметност која нема естетску снагу да изрази ново технизирано искуство света.

Криза кризе улази у завршницу, појављује се као "одвајање човека од своје суштине".

Којчић, дакле, као филозоф суматраиста, повезује знања и доживљај, повезује лична животна искуства, читалачка, филмска, уметничка, књижевна дела кроз простор и време.

Он се креће кроз културне пределе, историјско време, приватне судбине, уметничка и научна дела, проучава бројне личности - Берђајева, Куросаву, Дон Кихота, Маљевича, физичара Паулија... све у трагању за смислом постојања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (1)

ПОСЛЕ НЕКОГ ВРЕМЕНА: Небојша Пајкић у јавности- ево како данас изгледа (ФОТО)