КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Српски менталитет
КАПА доле нова је књига једног од наших најзначајнијих афористичара Милана Р. Симића.
Фото: Приватна архива
Када се осврнемо на његов целокупни рад, долазимо до сазнања како његово перо с протоком времена постаје све оштрије.
Свакако се можемо упитати да ли је то резултат уметничког искуства које се увећава или пак због комплексности времена у ком смо затечени, а које не престаје да се усложњава. Да ли због тога што је сам афористичар постао мрачнији или можда зато што смо сви постали лошији.
Одговор, вероватно, садржи све наведено. Но, све такво око нас и у нама заснива се на компликованим механизмима које Милан Р. Симић огољава у својим афоризмима јер их, попут врхунског психолога, веома добро разуме зато што будно и континуирано прати светскоисторијске и политичке процесе, у њима као доминанту бележи тоталитаризам, изврнуто лице демократије и слободе, неколике симптоме болести друштва - непотизам и јавашлук, на пример, психологију силника и криминалаца, али и обичног, малог човека, склоног прилагођавању и трпљењу сваке врсте, најчешће из два разлога - из страха од репресије и из очаја.
Но, поред наведеног, Милан Р. Симић изузетан је познавалац српског менталитета. То његово знање не потиче само из књига, као ни само из познавања наше историје. Оно се пре заснива на његовој високој осетљивости и на интуитивности. И као што су многе реплике из драма Душана Ковачевића, такође изузетног познаваоца српског менталитета, баш због тога ушле у наш свакодневни живот, па их знају и они који не читају, на исти начин свакодневици, готово фолклору, почињу да припадају и афоризми Милана Р. Симића.
У његове кратке и ефектне исказе, најчешће засноване на парадоксу, стаје есенција бића нашег народа, као што у неке друге афоризме стаје есенција механизма ауторитарности и репресивности која одликује различите владавине на нашим просторима, а данас одликује и читав свет у готово неочекивано упрошћеном облику, чега смо баш ових дана сведоци.
Духовитост је највећи дар Милана Р. Симића. Она је услов уметничког стваралаштва високих домета, а ако промислимо о нашој најсавременијој књижевности, видећемо да је у њој нема много. Отуда су домети Милана Р. Симића видљивији, као и ретких стваралаца духовно, али и стилски блиских њему.
Потврду о девалвацији писане речи и озбиљној измени културне климе и у оквиру ње статуса књиге као робе, налазимо и у афоризмима овог аутора. Као илустрацију, навешћемо тек један од њих:
"На Сајму књига ништа ново. Много је писаца издало књиге, али је много више књига издало писце."
Фото Промо
А као илустрацију да ова књига није издала свог аутора, навешћемо још неколико афоризама као најбољу препоруку за њено читање:
"Сваки истински сатиричар плаши се да не испадне смешан."
"У нашој душевној болници нису проблем Наполеони и остали пацијенти. Проблем су неуропсихијатри који су умислили да су Фројд и Јунг."
"Интелектуалци су безопасна мањина."
"У Србији влада велики страх, а није био на изборној листи."
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)