ВРАГОЛАСТИ ЖИВОТНИ ПУТ: Редитељ Никола Лоренцин, добитник награде за животно дело 69. Мартовског фестивала

ВЕЛИКИ филмски аутор Никола Лоренцин (1940) добитник је награде за животно дело 69. Мартовског фестивала, која му је уручена пре неколико дана на церемонији отварања фестивала. Овај врсни документариста, филмски и ТВ редитељ, педагог и критичар, у интервјуу за "Новости" каже да "мало подозрева око те награде".

Никола Лоренцин, Фото М. Анђела

- Са њом дајеш душу у руке чаробњаку, опрашташ се од себе, немаш више много времена да мудрујеш. То није утицајна награда, не препоручује се младима, даје се у оном добу кад се стишава живот.

Ова награда је ипак круна пријатељства и сарадње између Лоренцина и нашег најстаријег филмског фестивала (чије се актуелно издање затвара вечерас).

- Почетак моје везе са Мартовским фестивалом је кад сам био гледалац специјалног програма кратког филма у Пули, у Арени, који се након шест година преселио у Београд и прерастао у самостални фестивал. Те 1954. прескакали смо зидине да бисмо гледали филмове, а пре играног пустили би два, три краткометражна документарна, играна или анимирана филма. После тога сам, као студент књижевности, улазио на фестивалске пројекције и гледао како други ради, потом сам и сам учествовао са својим филмовима, добијао награде, а касније био уметнички директор и члан савета фестивала - присећа се Лоренцин.

Иза њега је велики документаристички и телевизијски опус, а за своје филмове награђиван је на многим домаћим и међународним фестивалима. Његова дела видела је публика на фестивалима у Амстердаму, Кракову, Каламати, Москви, Паризу...

- Био је то један враголасти пут кроз живот, односно, кроз документарни филм. Ја документарац разумем као моје рвање са неким поводима који долазе из непосредног живота, који ме лично дотичу. Свако може да нађе свој повод да ради документарни филм.

Са снимања "Драва се не предаје", Фото М. Милић

Међутим, никад нисам желео да то што радим буде нека гола рефлексија живота, објективног пред камером, да следим оно што камера гледа. Напротив, то је увек био само почетак, залог ономе како бих волео да обликујем филм. Не смемо да се варамо да је документарац сушта слика стварности, пресликана истина. Пут до готовог дела је заправо пут кроз ум и душу аутора - објашњава Лоренцин.

Чешка школа, предвођена Милошем Форманом, Вером Хитиловом, Јаном Немецем, признаје нам, "понела га је ка филму". Слаже се да се у документарном филму много боље види мајсторство редитеља, за разлику од савременог играног филма где се оно може маскирати разним средствима.

- Документарни филм дефинисао бих као филм у чедном, девичанском облику који још није отрпео присилу силних могућности филмских израза, а што користи играни филм.

Документарац се врло често намерно лишава тог обиља, те красоте украса у изразу да би био ближи и непосреднији уз живот. Документарни филм ипак није лишен неких других могућности - да афирмише, да подстиче, али и да пропагира.

Нашем саговорнику не свиђа се уврежено веровање да је документарац "сала за чекање до играног филма".

- То никад нису радили они велики, прави документаристи код нас, а ни у свету - изричит је Лоренцин.

Његов последњи филм "Драва се не предаје" (чија се премијера тек очекује) је, признаје, и један од његових најамбициознијих пројеката.

- То је ратна драма о монитору "Драва" и његовој посади, предвођеној капетаном Александром Берићем, која је 6. априла 1941. храбро и до задњег уздаха бранила земљу са реке. "Драва" је био велики, рискантан захват. У том филму се мешају родови, играни, документарни, анимирани, епоха је у питању, борба на води, требало је све то снимити.

Искрено, нисам знао шта ме чека. Почели смо као документарац, а онда се проширило и увећало. Снимање и монтажа су готови, остало је да Рамбо Амадеус заврши музику и да се уради анимација, па да филм заживи - објашњава Лоренцин.

РЕГИОНАЛНИ УМЕТНИЦИ

ЛОРЕНЦИН каже да се у време када је био у руководству фестивала, заједно са својим колегама, залагао да Мартовски фестивал не буде уско национални, већ да буде отворен за ауторе из региона и Европе.

- Зато сам, примајући награду за животно дело, казао да то признање не треба да добијају само аутори из Србије, јер је много оних из бивших република, а сада држава, који су својим умећем, вештином и даровитошћу и те како задужили фестивал, попут Лордана Зафрановића, Карпа Године и других.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЛОРЕНЦИНУ НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО: Премијером "Добруџанске епопеје" вечерас у Дому омладине почиње 69. Мартовски фестивал

29. 03. 2022. у 13:33

Култура

0 0

МАРТОВСКИ ФЕСТИВАЛ: Избор филмова аустријских аутора

24. 03. 2022. у 15:36

Београд

0 0

У ДОМУ ОМЛАДИНЕ ОД 29. МАРТА ДО 2. АПРИЛА: "Мартовски фестивал" по 69. пут у главном граду

12. 03. 2022. у 22:06

Култура

0 2

ДАВИД НАСРНУО НА ГОЛИЈАТА: Редитељ Никола Лоренцин о документарно-играном филму "Драва се не предаје"

05. 05. 2021. у 12:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације