ОГОЛИЛА САМ СЕБЕ У ЛИКУ АНЕ ГАРЧЕВИЋ: Ања Павићевић о глуми и балету, одрастању, улогама у "Мочвари" и "Имену народа"...

КАДА уђе на сцену, као да је кап сунца капнула на даске, толико је блистава, позитивна, толико светлости има у тој младој особи.

Фото В. Данилов

Овако је редитељ Горан Бјелановић оценио појаву и таленат Ање Павићевић и дао јој главну улогу Данице у представи "Балканска царица". Тако је Ања први пут као глумица наступила баш у родном Бару. Претходно је на сцену стала као балерина и у родни град донела сребро са важног интернационалног такмичења Sicilia barocca, одржаног у Модики. Определила се, ипак, да студира глуму на Факултету драмских уметности у Београду.

- Глума је била моја жеља, али тек касније. Бавила сам се балетом више од 13 година и мислила сам да ћу бити балерина, али у једном тренутку, због сплета околности, почела сам да размишљам о глуми. Живела сам у Бару, и после трећег разреда гимназије отишла сам у Београд на пријемни код професорке Биљане Машић и уписала ФДУ. Балет ми је једноличан и није ми узбудљив, а глума ми је занимљивија и инспиративнија. У њој копкам по себи, излазим из зоне комфора и нисам увек ја, тако да је разлика велика - прича за "ТВ новости" Ања Павићевић и додаје да је глумица која и даље размишља кроз покрет.

- Сценски покрет је веома битан и сматрам да без њега глумац није ништа на сцени. То је врло важан занат, али у глуми су заправо најбитније речи и оно што човек осећа. Током представе и снимања осећам разне емоције, али покушавам да их контролишем да бих изнела оно што мој лик треба да осећа. Усхићена сам на почетку представе или снимања, а после њих ми је увек много жао.

Ањина друга улога поново је била главна, и то у остварењу Дарка Бајића "Име народа".

Њено тумачење Милице Милетић награђено је повељом за изузетну женску улогу на Филмским сусретима у Нишу 2020. Тренутно је гледамо на Суперстар ТВ и РТС као Ану Гарчевић у другој сезони "Мочваре", коју потписују редитељ Олег Новковић и сценаристкиња Милена Марковић.

"Мочвара", Фото Firefly productions

На снимању "Мочваре" били сте међу најмлађима у екипи. Да ли је зато било додатног притиска или треме?

- Снимали смо цело лето у Сенти. Скоро месец дана смо живели у замку, односно у кући Гарчевића, што нам је много помогло јер смо се стопили са том енергијом, са тим ко су и какви су Гарчевићи. На снимању је било прелепо, а ван снимања је било чаробно толико да нисам желела да током слободних дана долазим у Београд. Глумачка екипа, заједно са Олегом и Миленом, много се зближила јер нисмо били само колеге које снимају и после тога одлазе свако на своју страну. Правили смо разне вечере, купали се у базену, водили озбиљне разговоре. Јана Бјелица и ја смо много млађе од осталих, али уопште нисам имала утисак да је, рецимо, Горан Богдан старији од нас. Он је предивно, невероватно биће, као дете које сваком прилази са најбољом намером и жељом да помогне, јер зна у ком смо хаосу ми, млади глумци кад добијемо тако велике улоге.

Како сте доживели лик Ане Гарчевић? Каква је она?

- Улога Ане Гарчевић ми је била невероватно изазовна зато што сам морала да одем од себе. Било ми је драго што је играм, јер би ми ретко који редитељ дао такву улогу, а Олег је имао поверења. Нисам имала поверења у себе док ми он и сценаристкиња нису рекли да се не бринем, да идем добрим путем и да сам схватила ко је Ана Гарчевић. Она је размажена девојка из богате породице и њено главно оружје је новац, али не живи за материјално, воли да буде вољена, жели да буде вољена и ради погрешне ствари да би дошла до тог циља. "Хоћу све", што би сама рекла у сцени са инспектором Николом Крсмановићем. Ана проживљава фазе и проблеме кроз које сви пролазимо у годинама пубертета. Врло је битно приказати и те људе и њихове борбе, јер нису лаке.

Јана Ивановић, Фото Firefly productions

Кажете да сте у грађењу лика Ане отишли далеко од себе, па можемо да кажемо да сте себе победили.

- По нечему сам много другачија од ње, а по нечему нисам, и то сам црпела из себе. Било је изазовно снимати врло интимне сцене, које људи називају "секс сценама" или "сценама голотиње", што је погрешно. У случају Ане Гарчевић то су сцене у којима она оголи себе изнутра. Мислим да свако треба да има разумевања за тако нешто када постоји јасан циљ за ту улогу и разлог због чега је она таква, када није само "е, ајде да скинемо глумицу". Док сам снимала "Мочвару", ово потоње нисам осетила ни у једном тренутку, што је велики плус за Олега и Милену. Они су лепо и суптилно пришли и оголили Ану Гарчевић, а и ја сам оголила своју унутрашњост.

Како се сада сећате не тако давне прилике када сте играли Милицу Милетић у филму и серији "Име народа"?

- У лето између друге и треће године факултета, добила сам велику, главну женску улогу код Дарка Бајића. Не могу ни да се сетим како је тачно све то ишло зато што ме је страх паралисао. Али чим је почело снимање, ту су били људи који су знали шта пролазим и који нису само велики глумци, него и велики људи, пријатељи и колеге. Редитељ Дарко Бајић,

Љуба Бандовић, Ана Франић, Мима Караџић, Жарко Лаушевић били су нон-стоп уз мене.

Велики је успех то што сам могла да им макар мало приђем. Доказали су ми да је све достижно када су млада глумица или млад глумац талентовани и вољни да раде.

Милош Тимотијевић, Фото Firefly productions

Има ли људи које не можете да "преварите" глумом?

- Колико год била добра глумица у будућности, никад нећу успети да нешто одглумим пред мојом најбољом другарицом Јаном Бјелицом, и још неколико другара из Црне Горе. Нећу то успети, наравно, ни пред мојим родитељима, поготово пред мајком, која је невероватан педагог. Не причам сад о лажима. Свако има неке ситне лажи, па се открију или не. Али ако покушам да одглумим да нешто јесам, а заправо нисам, то ће прво видети мајка, а затим и блиски пријатељи.

У Београд сте дошли са жељом да упишете ФДУ. Шта данас желите?

- Жеље се врло често мењају, а успех и популарност су ми најмање битни у послу. Волела бих да никада не будем укалупљена, да не глумим једно те исто. И стварно бих желела да будем особа која неће брзо продати оно у шта верује. Упорна сам, и не само тврдоглаво упорна, него сам у стању да непрестано радим на себи и на томе што желим.

А у шта то верујете?

- То је уметност. Људи су почели штошта да бркају са уметношћу, што није лепо, због саме уметности. Врло добро познајем, хвала богу, људе који се за уметност боре, али су они мало старији од мене, и већ су у нашем свету познати, па могу да се боре отворено. Тек треба да се пробијем, па да будем са њима да бих се борила.

Са Марком Васиљевићем у "Браниоцу", Фото Н. Фуљин

Глумцима је посао да "копају" по својој души. Зашто то човек иначе не чини?

- Да се не бавим глумом, не верујем да бих баш толико често копала по себи, барем у овим годинама. Можда када бих била старија. То је веома тешко, јер можете о себи да откријете много лошег. Сматрам да сваки човек има и добре и лоше особине и нагоне. Треба се бавити собом баш зато да би ти лоши нагони и особине нестајали и избледели, али мислим да људи то не чине јер се плаше. И ја бих била таква да се не бавим овим послом.

Када нисте на даскама или пред камером, да ли и даље проводите време "на врховима прстију"?

- Непрестано мењам хобије, али плес је сталан. Никада се не бих бавила плесом професионално, а класичним балетом чак ни као хобијем, али бавим се савременим и џез балетом. Мислим да ћу плесати до краја живота, плес је мој, и сматрам да сам у њему добра. Поред тога, обожавам адреналинске спортове и волела бих да идем на трке Валентина Росија.

" Име народа", Фото Промо

Да ли вам после година на копну недостаје море?

- Море је моја највећа љубав. Нажалост, већ неколико година не проводим на мору тек више од десет дана годишње, што је за мене потпуно недовољно. Надам се да ће овог лета бити прилике да тамо будем дуже.

ТАТИНО МЕЗИМЧЕ

ОДРАСЛИ сте у спортској породици, уз оца Ђорђија који је и даље посвећен кошарци. Како су он и остали реаговали на ваша уметничка интересовања?

- Тата је био кошаркаш, па кошаркашки тренер, а сада је власник КК Морнар из Бара. Стриц Михаило је тренер Морнара, а и старији брат Лазар је био кошаркаш. Сада је генерални менаџер у нашем "фамилијарном клубу". Сви се у мојој породици баве спортом цео живот, па је за њих било тешко што сам апсолутни антиспортиста, али ја сам татино мезимче, и сада су сви срећни јер виде да сам успешна у нечему другом. И муж моје старије сестре је кошаркаш, а она је архитектица и воли уметност, али ону која је више математичка и логичка.

Препоручујемо

Култура

0 2

СТРАШНЕ ТАЈНЕ МИРНОГ ВОЈВОЂАНСКОГ МЕСТА: Друга сезона "Мочваре", од вечерас на Суперстар ТВ, а од сутра на РТС 1

12. 03. 2022. у 10:52

Култура

0 0

КЛУПКО ЗМИЈА ИСПОД УГЛАЧАНОГ КАМЕНА: Друга сезона "Мочваре" представљена у Југословенској кинотеци

09. 03. 2022. у 23:06

Познати

1 5

ЗЛОЧИН У СЕНТИ: Снима се друга сезона серије "Мочвара" у режији Олега Новковића

16. 07. 2021. у 11:13

Култура

0 3

ИНТЕРВЈУ Дарко Бајић: На Балкану силе одувек одмеравају своју моћ

07. 03. 2021. у 15:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације