БОРБА ИСТОКА И ЗАПАДА ЗА ТЕРИТОРИЈЕ И ЉУДСКЕ ДУШЕ: Монографија професора Владе Станковића "Милутин свети краљ" открива српску историју

НА ког владара вас асоцирају титуле утемељивача српске државе, престонице, војне организације и законодавства у модерном смислу? На кога прво помислите када се помене српско царство?

Манастир Светих арханђела у Јерусалиму, Фото Б. Субашић

Прави одговор је за већину неочекиван - Стефан Урош Други Милутин Немањић, једини српски владар који се није замонашио пред крај живота а поштује се као светитељ, Свети краљ на целом православном Балкану.

Праву научно утемељену повест о њему, плод петнаестогодишњег истраживања, дао је ових дана историчар проф. др Влада Станковић у монографији "Милутин Свети краљ". Ово научно дело у издању "Вукотић медије" је прави историјско-политички трилер позорници најважнијих догађаја света 13. и 14. века.

Фреска младог Милутина у Сопоћанима, Фото Б. Субашић

- Краљ Милутин је кроз јасну политику усмерену ка стварању унитарне власти у самој Србији и снажном повезивању, дословно "уједињењу", са царем "Православног Рима" био покретач свих великих промена у Србији и на православном Балкану на измаку 13. и првој половини 14. века - каже професор Станковић, шеф Катедре за историју Византије на Филозофском факултету у Београду.

- Ромејско царство било је у средњовековном схватању земаљски одраз Царства небеског. Милутин је политичким браком са Симонидом постао зет "Христовог намесника на земљи" и увео Србију у највишу орбиту "политичког православља".

Фото Промо

Монографија открива Милутина, сина моћног Уроша Првог и Ане Дандоло на чијем двору је упознао цивилизацију, знања и људе са Истока и Запада, што му је омогућило да израсте у вештог државника и ратника, али изнад свега - човека велике идеје.

- Милутин је кључни настављач националног подухвата који су започели Немања и Сава - каже др Станковић.

- Као и Немања, он шири државу ратујући колико је неопходно, а највеће циљеве постиже тада уобичајеном "родбинском дипломатијом", склапањем политичких бракова. Милутин наставља дело Немање и Саве подижући нови велики саборни храм у Хиландару. Савина путовања у Свету земљу којима је овај учинио Србе "новим Израиљем" Милутин учвршћује подизањем манастира Светих арханђела у Јерусалиму, који је у следећим вековима био центар православља у Светој земљи.

Саговорник "Новости" представља Балкан Милутиновог доба као позорницу на којој се за територије и људске душе дипломатијом, политичким браковима и оружјем боре Исток и Запад, Ромеји, Срби, Бугари, монголска Златна хорда и латински крсташи.

- Балкан тада јесте био центар света као последње упориште православног Римског царства, које је на Западу доцније, из религиозно-политичких разлога, названо Византијом - указује проф. др Станковић.

Ктиторска фреска у Краљевој цркви у Студеници, Фото Б. Субашић

- Некритичко коришћење судова из средњовековних извора католичког порекла и у данашњој историографији довело је до тога да православни свет и себе данас често гледамо непријатељским очима. Без детаљног тумачења и правилног схватања византијских извора не може се разумети ни Милутинова епоха, нити се поступци самог краља и његових савременика могу поставити у правилан контекст. Професионалну каријеру посветио сам том истраживању и пронашао доказе да се без краља Милутина и његовог јасно утврђеног правца деловања српска држава никада не би проширила на просторе које је он учинио централним и најгушће насељеним пределима: Косово и Скопску котлину.

Влада Станковић, Фото Б. Субашић

Милутин је од града Скопља, трећег по важности у Ромејском царству од 11. века, створио прву српску престоницу у модерном смислу те речи.

- Наравно да је град-тврђава Рас био раније седиште српске државе и да је било много дворова, али је реч о другом времену и државном устројству - објашњава др Станковић.

- Милутиново Скопље није било тврђава, већ велики град у данашњем смислу речи, безбедан у унутрашњости Србије, на раскрсници путева. Он није био на периферији, већ у средишњој области државе и зато је одабран за административни, политички и духовни центар.

Милутинова Србија се разликовала од западних феудалних краљевстава, где је владар био само номинални првак међу феудалцима који су били самовласни господари територија.

- Милутин је промишљено сузбио локалне моћнике и направио државу по римском моделу, са централизованом администрацијом и стајаћом војском - наглашава др Станковић.

- Зато је потпуно разумљиво зашто се Душан у Скопљу крунисао за цара. Његово мишљење о Милутину најбоље ислуструје породично стабло Немањића насликано у Високим Дечанима, чију осу чине три лика: праотац Немања, настављач Милутин и цар Душан.

Утемељивач царства

БЕЗ Милутиновог "уједињења" са царем Андроником Другим, кроз политички брак са његовом ћерком Симонидом, не би било ни Душановог царства, наглашава проф. др Влада Станковић:

- О томе сведоче и све Душанове повеље, у којима се он увек позива на свог деду Светог краља. Влада погрешно мишљење да Ромеји, које смо ми звали Грци, нису признавали царску титулу Душану. Повеље доказују да су га они признавали за "василевса Србије", али су оспоравали да је цар и Ромејима.

Пирг Краља Милутина у Хиландару, Фото Б. Субашић

Јерусалимски краљ

КРАЉИЦА Јелена Анжујска, Милутинова мајка, уопште није припадала роду Анжујаца, утврдио је др Станковић:

- Јелена је била чукунука принцезе Алисе, кћери крсташког Јерусалимског краља Балдуина Другог, што је Милутина и родбински повезивало с Јерусалимом.

Пергамент и папир

ОПШТЕ је познат огроман број задужбина, храмова и болница, које је Милутин подигао од Јерусалима, преко Цариграда до Србије, али је мало познато да је највише средњовековних докумената до данас сачувано захваљујући његовој одлуци да се уместо пергамента користи папир.

Препоручујемо

Србија

0 2

МОЗАИК СВЕТОГ КРАЉА СТЕФАНА МИЛУТИНА: То је први мозаик који ће бити постављен у Хиландару

04. 11. 2021. у 00:33

Друштво

0 4

ПОКЛОН ЗАДУЖБИНИ: Одежда краља Милутина трајно у манастиру Грачаница

31. 10. 2021. у 18:47

Друштво

0 2

“ОН БЛАГОСИЉА БУГАРСКИ И СРПСКИ НАРОД”: У Софији обележено 700 година од упокојења краља Милутина, задужбинара манастира на Косову (ВИДЕО)

29. 10. 2021. у 21:22

Друштво

0 16

ДУГО ПУТОВАЊЕ СВЕТОГ ВЛАДАРА: У Софији, где се чувају мошти краља Милутина, уочи велике годишњице - седам векова од његове смрти

05. 09. 2021. у 13:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације