ОД СЛЕТА НА СТАДИОНУ ЈНА ДО ПРЕСТИЖНОГ КАНА: Сандра Перовић, уредник и новинар РТС, о телевизији, ауторској емисији "Велика илузија"

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

26. 03. 2022. у 14:01

ТАМО где постоји воља, постоји и начин, стара је изрека која нас мотивише и инспирише на рад и преданост нашим животним циљевима.

ОД СЛЕТА НА СТАДИОНУ ЈНА ДО ПРЕСТИЖНОГ КАНА: Сандра Перовић, уредник и новинар РТС, о телевизији, ауторској емисији Велика илузија

Фото Г. Јовић

Када је љубав искрена и права, укључујући и ону према послу, мотивација траје и чини се да је са годинама чак и интензивнија. Моја љубав према телевизији је баш таква, некако исконска.

Није необично што баш овим речима Сандра Перовић почиње разговор за "ТВ новости". Ова новинарка, филмска критичарка и помоћник главног и одговорног уредника Забавног програма РТС одувек је била фасцинирана телевизијом и великим платном. Позната Београђанка одрастала је у уметничкој породици уз оца Славка, који је био велика музичка звезда и који се често појављивао на телевизији. Сандра је љубав према покретним сликама преточила у ексклузивне приче и интервјуе са највећим светским звездама. Нема озбиљније филмске смотре са које у последње две деценије није извештавала. Била је у међународним жиријима критике на Канском, Венецијанском и Берлинском фестивалу. Ако би морала да одабере, Кан би био на пиједесталу јер, како каже, атмосфера и моћ тог фестивала чине се посебним, а због утицаја, софистицираности и елеганције оправдано носи епитет најпрестижнијег. Од 2015, уређује и води емисију "Велика илузија", коју пратимо суботом на РТС 2.

Леа Сејду, Фото Приватна архива

Колико се телевизија, а пре свега њена моћ, променила од времена вашег оца до данас?

- Промене у телевизији као медију у односу на то време су наравно велике, условљене добом чији смо савременици и новим технологијама. Имам ту срећу да упркос таласу проблематичних садржаја и формата, који владају не само нашим већ и светским медијским етром, радим и стварам на телевизији која настоји да одржи вредности успостављене у њеним најранијим данима, и то у свим сегментима програма. Упркос прогнозама да ће је "прегазити" интернет, некакве платформе и канали где свако може да се "игра телевизије", водитеља, новинара, снима и стримује најразличитије садржаје, моћ и утицај телевизије не опада. То уосталом најбоље потврђују рејтинзи. И највећи "критичари" телевизије, не одричу се минутаже на електронском медију, већ радо хитају ка њој.

Мет Дејмон, Фото Приватна архива

Од малих ногу певали сте у хору, водили приредбе, рецитовали, али интересантна је прича о слету из 1980, када је умро Тито. Зашто памтите баш тај догађај?

- Човек са годинама, сасвим природно, почиње у себи да подстиче сећања, поготово она која вас везују за срећан, безбрижан период живота. Сцене, звуци, емоције из прошлости једноставно остављају траг. Сећање служи да заштити и усмерава понашање у будућности.

Тај слет је био мој први велики јавни наступ коме је претходио тромесечни изостанак са наставе, што нам је као деци био највећи изазов. Сећам се свакодневних проба, увежбавања кореографије, одлазака на стадион ЈНА. Био је то први слет без тадашњег председника СФРЈ, а памтим га по обилној киши која је претходила догађају, блатњавом стадиону и љигавој кишној глисти која је пузала по мојој нози.

Тим Рот, Фото Приватна архива

Ако је свет покретних слика "Велика илузија", шта је највећа илузија?

- Као и некада, и данас се реалност и илузија, било велика или мала, неминовно преплићу.

Годар је дао своју дефиницију да је филм истина, а Де Палма да је лаж. Најбоље је да свако пронађе своју истину о томе. Филм је и спектакл и вид друштвене активности и као такав је привлачан. У овом тренутку, за мене је највећа илузија да ћемо икада више живети животом који смо имали пре короне, и свих ових страшних дешавања која не престају да нас изненађују.

Помињете Брајана де Палму који се уз Џорџа Лукаса и Мартина Скорсезеа налази на вашем списку изазова. Зашто бисте волели да разговарате баш са њима?

- То су за сада нереазливаони интервјуи. Али, када имате циљ, ништа није тешко. Само је питање времена када ће се остварити. Имам специфичну емпатију према де Палмином опусу, избору тема и ауторској доследности. Он је Џорџу Лукасу осмислио уводне речи "Пре много година у далекој, далекој галаксији...", где се одиграла сага "Ратови звезда". И некако ми та реченица, баш одзвања у глави током ових страшних дана.

Колин Фарел, Фото Приватна архива

Пред којим великим саговорником сте осећали трему?

- То није трема. То је више неко узбуђење због којег вам проради адреналин и фантастичан осећај професионалне сатисфакције након обављеног посла. Такав субјективни доживљај, обично се везује за баш велика филмска имена - било да су редитељи или глумци.

Постоји ли интервју који бисте сада потпуно другачије урадили?

- Пре неколико година, оскаровац Стивен Фрирс ми је након интервјуа поставио неколико непријатних питања. Трудим се да разбијем предрасуде које неки, нажалост, и даље имају према нама. Тада нисам успела. Данас би тај интервју потпуно другачије изгледао.

Бенисио дел Торо, Фото Приватна архива

Које разговоре памтите по томе што су изашли из очекиваних оквира?

- Већина филмских стваралца са којима сам разговарала, а има их близу 400, оставља утисак обичних, једноставних и не толико "гламурозних" људи, јер филм и све око њега јесте илузија. Сходно томе се обрадујете или разочарате. Много је позитивних утисака. На пример, харизма и доброћудна нарав Ричарда Гира су невероватни, а причали смо и о филозофији и будизму. Веома инспиративан је био и Николас Кејџ, који ми је говорио о томе како је из професионалних разлога презиме Копола променио у Кејџ. Као братанац славног Френсиса Форда Кополе, осећао је велико оптерећење. Било му је важно да када дође на аудицију, може да се концентрише на сцену, а не на причу о "Апокалипси данас".

Једноставно, морао је да нађе свој пут. Венсан Касел ми је признао да Европљани имају комплекс зато што филмску индустрију у свету углавном држе Американци, па се људи осећају мањим, али да када оду у Америку схвате да је и за њих подједанко тешко да снимају филмове. На тему Оскара, те године номинована француска дива Изабел Ипер ми је рекла да је свесна да га и највећи људи никада нису добили. Са Ванесом Редгрејв

причала сам о избегличкој кризи у свету и интересовало ју је каква је ситуација код нас, док сам уочи интервјуа са Метом Дејмоном разговарала о вакцинацији и ковиду.

Харви Кајтел, Фото Приватна архива

Шта сте најзанимљивије чули у неформалним разговорима са светским глумцима, редитељима, музичким звездама...?

- Догоди се понекад време за неформални разговор који се води на најразличитије теме - од питања аутора како ми се искрено допао њихов филм до извињавања што нису били довољно причљиви због умора или главобоље. Многи сусрети са звучним именима из света филма доносили су усхићење, професионалну сатисфакцију, част и задовољство јер сам остварила комуникацију са људима који су спознали своју "магичну формулу успеха".

Неодољиво је било разговарати са британским џентлменима са титулом "сер": Мајклом Кејном, иначе рођени смо истог дана, затим Ентонијем Хопкинсом, који ми је причао о Белој Цркви где је снимао "Рат и мир", као и Џеремијем Ајронсом који ми је открио да је постао глумац јер је желео да остане изван друштва највише што може, да буде попут чергара који путује од места до места, прича приче и састаје се са другим приповедачима.

Харви Кајтел, као сурови проценитељ "седме силе", казао ми је - "Ви сте ми данас поставили најбоља питања". Пријао ми је разговор са Ејми Адамс која ми је рекла "допада ми се ваша енергичност". Занимљива ми је била и прича Колина Фарела, коју је сам иницирао, о усамљености као проблему данашњице који је испливао на површину, те да се сасвим јасно види колико се људи муче са тим.

Николас Кејџ, Фото Приватна архива

Као врхунски професионалац и жена од стила, на малим екранима сте увек гламурозни, али шта радите када се угасе камере? Како се опуштате од "блеска" рефлектора?

- Свет холивудских звезда заправо се чини виртуелним. Имам утисак да и они сами теже животу обичних људи. Мислим да чезну за "слободом кретања" и да им више прија да буду неупадљиви, растерећени, непрепознатљиви. У томе је лепота живљења. Зато у последње време све чешће одлазим у Липовачку шуму на плац.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ДАНАС ЈЕ ДОБАР ДАН ЗА СРБИЈУ: Вучић се огласио са важним вестима (ФОТО)