НАЦИОНАЛНА ТРАУМА: Нови број часописа "Култура"
БРОЈ 172. "Културе", часописа за теорију и социологију културе и културну политику, садржи темат "Култура и национална траума".
Фото: Приватна архива
Културна траума је појам који означава културалну рефлексију неког трагичног догађаја или стања из прошлости, а која је постала део колективног идентитета.
Теорија културне трауме од посебног је значаја за разумевање наше културе. Од пет саставница српског културног идентитета, које наводи Мило Ломпар у тексту "О српском културном обрасцу", објављеном у "Катени мунди" број 4, 2020. годне, чак три су колективне трауме: Косовски бој, сеобе и претрпљени геноцид.
Ново уредништво часописа "Култура" своје темате желело је да започне баш овим питањем, за које сматра да је далеко од тога да је у нашој средини адекватно теоријски рефлектовано. Због тога су позвани угледни аутори из различитих области - културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије, медиологије - да из свог угла осветле овај феномен. Тако је добијен темат од девет инспиративних и вредних радова који делимично представљају одговор, али и изазов за даља истраживања о културалној рефлексији наших колективних траума.
Три рада, чији су аутори Бојан Јовановић, Славица Гароња и Слободан Антонић, посвећена су трауми геноцида у НДХ, тачније освешћивању трауме и њеном превазилажењу кроз књижевност и друштвену теорију.
О ратовима деведесетих говоре такође три рада: Јована Мирића, који компаративно истражује психологију ратних траума; Саше Радојчића, који разматра одговоре српског песништва на ратове деведесетих и Јелене Арсенијевић Митрић, која пише о културоциду над Србима у Хрватској, а посебно у Крајини.
Фото Промо
Још један рад тиче се ратне трауме - Предрага Петровића, о трауми Великог рата у српском авангардном роману.
Два рада посвећена су савременим траумама:
Слободан Рељић пише о нашој распетости између геополитичког и културног Истока и Запада, а Весна Тријић о самопоништавајућој културној политици у библиотекарству.
Ново уредништво "Културе" уверено је да је овим тематом отворено веома важно питање за српску културу, али и за нашу културну политику. Нема превазилажења трауме - а иза ње увек стоји неко претрпљено зло - без суочавајуће рефлексије, слободне расправе и уметничке прераде и сублимације.
Отуда очекује да ће ово бити први корак ка активнијем односу читаве наше културе, али и државе, према освешћивању наших колективних траума, те стваралачки лековитом суочавању с њима.
Поред поменутих, у "Култури" број 172, у оквиру рубрике "Осврти и прикази" објављени су следећи текстови:
Светлане Шеатовић "Чека их несагорела корабља", о научној монографији Драгане Ратковић, "Песник и емиграција". Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Михаела Антоловића "XX век из интелектуалноисторијске перспективе", о књизи Енца Траверса, "Историја као бојно поље". Интерпретирање насиља 20. века и Јоване Милованчевић "Како остати оно што јеси, а мијењати се", приказ зборника радова "Савремено стање идентитета крајишких Срба", објављеног у Матици српској, 2020. године.
Препоручујемо
ДЕЛА НАЈПОЗНАТИЈИХ УМЕТНИКА: Oтворена изложба „Мића Поповић и његови савременици“.
20. 03. 2022. у 15:55
БЕЗ КОСОВА МИ НЕ ПОСТОЈИМО: Промоција књига песама и афоризама Видосаве Арсенијевић
11. 03. 2022. у 22:38
ДЕО ПОСТАВКЕ И ЦРТЕЖ ОД 15 МЕТАРА: Изложба Иве Прилинчевић у београдском "Штафелају"
02. 03. 2022. у 21:44
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)
ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.
26. 04. 2024. у 20:00
ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину
ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.
26. 04. 2024. у 19:17
КО ЈЕ ЕПИСКОП КОЈИ ЈЕ САХРАНИО БОЈАНУ? Некада познати глумац, спас пронашао у вери
Водитељка Бојана Јанковић сахрањена је данас на Новом Гробљу.
26. 04. 2024. у 17:23
Прочитајте више
"МОЈИ БЛИЖЊИ!" Никола није сам - открио ко је са њим на ходочашћу: "Жртвовали су се да би помогли" (ФОТО)
ПЕВАЧ Никола Роквић кренуо је пре пет дана пешке на пут до Грчке, тачније до Егине и манастира Светог Нектарија Егинског, и треба да пређе више од 1.000 километара.
26. 04. 2024. у 18:56
БОЛНЕ СЦЕНЕ: Ћерки Бојане Јанковић позлило на мајчиној сахрани - Милена одмах отрчала по помоћ
ЋЕРКИ преминуле водитељке се слошило на сахрани...
26. 04. 2024. у 15:45
"ОСТАЋЕ МИСТЕРИЈА" Ћерка Мериме Његомир објавила слику са оцем
ЉУБИЦА Његомир, ћерка покојне певачице Мериме Његомир објавила је на Инстаграму стару фотографију са оцем и сестром.
26. 04. 2024. у 20:35
СЕДАМ ПУТА ДОБИО НА ЛОТОУ: Открио својих седам трикова - шта саветује играчима
НАРАВНО да не постоје стратегије или тактике за сигуран добитак на лутрији, али покојни Ричард Ластиг био је седмоструки добитник награда и многи верују да је његова тактика нешто што очито функционише. Објавио је и књигу о свом приступу лутрији.
26. 04. 2024. у 20:05
"БЛАГОДАРИМ, ОЧЕ!" Никола током ходочашћа свратио у дом оца Предрага - видите шта је тамо радио (ФОТО)
ПЕВАЧ Никола Роквић кренуо је пре три дана пешке на пут до Грчке, тачније до Егине и манастира Светог Нектарија Егинског, и треба да пређе више од 1.000 километара.
25. 04. 2024. у 10:57
Велику звезду светског фудбала прозивају због КИЛАЖЕ ДЕВОЈКЕ: "Можеш ти боље од тога..." (ФОТО)
"ИМАШ ниске стандарде..."
25. 04. 2024. у 17:47
Најновије из рубрике
НОВИ НАРАТИВ: Промоција књиге Марине Миливојевић Мађарев у Атељеу 212
У САРАДЊИ са Позоришног музеја Војводине и Атељеа 212, у овом театру ће у понедељак, 29.априла, бити представљена књига "Нови наратив" проф.др Марије Миливојевић Мађарев.
26. 04. 2024. у 19:03
ДЕЦА ГЛУМЦИ ОДУШЕВИЛИ ПУБЛИКУ: Представа "Чаробни свет Харија Потера" одиграна у Позоришту на Теразијама! (ФОТО)
ПРЕДСТАВА "Чаробни свет Харија Потера" одиграна је прошле недеље пред препуном салом Позоришта на Теразијама.
26. 04. 2024. у 15:54
ОД ЗМАЈЕВОГ, ДО ДИГИТАЛНОГ ДОБА: Допуњено издање капиталне Историје српске књижевности за децу и младе Миомира Милинковића
ИСТОРИЈА српске књижевности за децу и младе универзитетског професора, писца и песника Миомира Милинковића, капитално је штиво и по садржају и по величини и обухватности подухвата аутора, који нам је сад своје дело донео умногоме измењеном и допуњеном издању - објављеном овог пута под окриљем Института за дечју књижевност.
26. 04. 2024. у 15:21
КУЋА ЈЕ ТАМО ГДЕ СЕ РАДО ВРАЋАМ: Промоција романа "Бескућник" Намика Кабила у галерији Културног центра Београда
НАМИК Кабил - писац, сценариста, режисер и помало глумац, помало Југословен, мало више Босанац, још више Херцеговац, веома много Требињац, а истовремено и Сарајлија, али и Американац из Лос Анђелеса.
26. 04. 2024. у 14:56
ЗЛОЧИН ЗБОГ ПРАВДОЉУБЉА: Позоришна критика - Хајнрих фон Клајст "Михаел Колхас", ЈДП
У приповести о Михаелу Колхасу, трговцу коњима, Хајрих фон Клајст (1777-1811) је писао да је наречени млади човек починио у 16. веку страшан покољ, светећи се моћнику, који му је запленио и уништио коње, да би га пустио да прође преко непостојеће међе...
26. 04. 2024. у 12:53
Коментари (0)