СНАГА СЛОВЕНСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ НЕ МОЖЕ СЕ УНИШТИТИ: Ивана Жигон, после више од деценије, вратила се на матичну сцену Народног позоришта

ЧЕСТО се догaђа да ко наизглед губи - заправо добија. Попут воде заустављене браном, чија се снага акумулира да би произвела светлост, тако је слично и са уметничком енергијом. Можда управо зато што су постојале многе препреке, између осталог, да као првакиња Драме играм у представама Народног позоришта, ја сам као и мој отац (који није добио улогу у ЈДП од 1970, па све до 2005. године) - почела да режирам.

Ивана Жигон као песникиња Ширан Ширази / Фото Приватна архива

Овим речима Ивана Жигон објашњава како и чиме је испунила дуг "сушни" период глумачког одсуствовања. Јер, између њене последње премијере, Нушићевог "Др" у режији Јагоша Марковића и недавног повратка на матичну сцену са улогом песникиње Ширан Ширази у представи "Иранска конференција", с редитељским потписом Иване Вујић - прошло je више од деценије. Шта се дешавало у међувремену?

- Остварила сам свој сан да управо на Великој сцени Народног позоришта режирам представу "Његош небом осијани", благословом патријарха Павла и митрополита Амфилохија. И тада глумим са Бојаном Пековић његове виле небеснице, и његове луче светлоснице... Било је и нових жанрова, историјских и духовних спектакaла, које сам режирала и у њима играла, а у којима је учествовало и по 200 уметника, на челу са руским глумцима Никитом Михалковом и Николајем Бурљајевом. Али, и са великим српским глумцима који су, нажалост, у њима одиграли своје последње улоге: Мишoм Јанкетићем, Јеленом Жигон, Тиком Арсићем, Миодрагом Радовановићем Мргудом, и то пред препуним Сава центром.

Ивана је на Сцени "Раша Плаовић" играла и мултимедијално поетско остварење, посвећено Десанки Максимовић. Сада се, како каже, званично вратила на позив Иване Вујић и националног театра.

- Тај позив премостио је многе неспоразуме и неправде, понајвише зато јер је Ивана дуго мислила која је то улога кројена баш по мојој мери. Инспирација писцу Ивану Вирипајеву била је птица феникс, а није тајна да сам ја успевала волшебно да се дижем неколико пута из великих искушења. Тим пре, овај повратак доживљавам као "други удах" - "второе диханије", како то дивно кажу наша браћа Руси. Тај израз објашњава оно стање кад се умориш при дугом трчању, али ипак не одустајеш настављајући упркос исцрпљености. И одједном добијеш нову снагу и елан. Речју, нисам одустала на путу свог уметничког "триатлона".

Како каже, иако се у овој представи радња одвија "у данашње сурово и прозаично време и то још у Данској (коју је Шекспир назвао тамницом)", играјући Иранку имала је привилегију да своју инспирацију пронађе у епу персијског песника Атара "Говор птица" из 12. века.

- Та улога песникиње легла ми је на душу јер се отела писцу из снажног осећаја да управо они људи и народи који су сачували свој мит могу опустелом човеку потрошачке цивилизације пружити "додир са васељеном". Вирипајев има јасну визију да мит није бајка, већ путоказ на путу нашег опстанка... Запевати на персијском и заиграти њихов ритуални плес "Сама" (који по својој симболици представља потрагу за светлошћу), на контрасту таме до ког нас је довела материјалистичка цивилизација - доводи до дрхтаја целог мог бића. Цео свој уметнички живот посветила сам том путу.

По иранском календару, Нова година почиње на први дан пролећа. Прославља се већ четири хиљаде година, а њихов календар се сматра једним од најстаријих и најтачнијих на свету. То је још једна симболична нит коју је својом улогом исплела наша глумица:

- Иранцима на трпези 20. марта стоји проклијала пшеница као и нама за Божић, али и јаје као симбол космичког почетка без краја. Васкрсава овог пролећа у мени и бунт против свих неправди и жеља за истином, гађење од отрова из биолошких лабораторија, али и отрова оних духовних. Овог болног пролећа сведоци смо да се ипак не може уништити снага словенске цивилизације, јер док се забрањује Достојевски, у Напуљу се сликају мурали с његовим ликом. Давно нам је постало јасно да кроз страдање и разапињање заправо увек изнова васкрсавамо!

Ивана и Јелена Жигон на иранској Новој години / Фото Приватна архива

Због свега овога, како каже, Ивана ужива на крају "Иранске конференције" док певам песму о блаженству душе међу звездама:

- Добила сам велику част и право да певам песму "Крик звезда" од сина великог композитора Хомојуне Кхорам, а преко изузетне иранске песникиње Соудабех Бабагап која је била мој ментор у раду на персијском језику и култури. Захвална сам јој за све што сам постигла. А да је мит "додир са васељеном" (како каже писац), и да се све старе цивилизације грле и додирују на самом извору, потврђује и фотографија песникиње Соудабех Бабагап са мојом мајком Јеленом, коју сам упознала - управо на Сцени "Раша Плаовић", где сад глумим иранску песникињу Ширин Ширази. Вредело је чекати, јер уметност је магија и насушна потреба да се хода усправан испод звезда. Само никад не смеш престати у то да верујеш.

ГЛОБУС КАО МАСЛАЧАК

- ЗАДИВЉЕНА сам што Ирански културни центар у Београду има већ 150 преведених и објављених наслова, непроцењивих поетских и филозофских дела на српском језику. У време кад глобус делује као маслачак у рукама групе хулигана, за мене је било лековито придржати се за нешто тако свето и неуништиво као што је поезија једног Хафиза, Румија, Хајама, Атара - истиче Ивана Жигон.

Препоручујемо

Култура

2 0

ПОВРАТАК ИВАНЕ ЖИГОН: Првакиња Драме поново на сцени Народног позоришта, у "Иранској конференцији"

10. 03. 2022. у 12:55

Познати

0 3

НАША ГЛУМИЦА СЕ УДАЛА ЗА МОНАХА: Годинама је крила њихов развод, а онда је уследио преокрет (ФОТО)

23. 03. 2021. у 21:20 >> 21:26

Култура

0 1

ИВАНА ЖИГОН ОБЈАВИЛА ЦД: Успаванке свих језика и боја

11. 01. 2021. у 18:15

Култура

1 6

"ЖЕЛИМ ТИ БЕСКРАЈ КОЈИ ЗАСЛУЖУЈЕ ТВОЈА ДУША": Опроштај Иване Жигон од Тике Арсића слама срца! (ВИДЕО)

12. 12. 2020. у 15:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације