ИНТЕРВЈУ Маја Гојковић: Теслина муња на Мундијалу у Катару!

Миљана Краљ

20. 03. 2022. у 10:00

У ПРИПРЕМИ је изложба о Николи Тесли у једном од музеја у Катару, којом ће Србија бити привилегована да се представи и културним садржајем у оквиру Светског првенства у фудбалу. Ово ексклузивно, за "Новости", открива Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе и информисања.

ИНТЕРВЈУ Маја Гојковић: Теслина муња на Мундијалу у Катару!

Фото З. Јовановић

- Катару се посебно допало што смо као тему изабрали Теслу и наш музеј, а заменик председника ФСС Ненад Бјековић ми је рекао да и наши играчи на дресовима имају неке мотиве инспирисане овим генијем - додаје наша саговорница, подсећајући да ће баштина великог научника добити и нову музејску зграду. - Ми имамо велико благо које је затворено у депоима садашњег музеја, а свет вапи да види све оно што је припадало човеку који је изменио свет својим изумима. Треба размишљати о музеју који би био научни центар, јер сем Тесле, имали смо многобројне значајне научнике и научнице, каква је, рецимо, била Милева Марић Ајнштајн.

Сумирајући резултате током безмало годину и по дана на челу ресора културе и информисања, Гојковићева, у разговору за наш лист, прича о увећању буџета у овој области, децентрализацији, законским променама, капиталним пројектима...

- Србија ове године издваја 1,2 одсто од укупног буџета само за културу, и то у времену ковида, где се прво улаже у живот, прибављање лекова, вакцина, болнице, па тек онда у душу - објашњава министарка. - С друге стране, држава и даље држи тај економски замајац, градњом путева, привлачењем инвеститора. Требало је зато много труда да култура уђе у стратешке правце и улагања. Први пут, ова Влада Србије о култури не размишља као о трошку, него као улагању, што се показало као добро. Србија је сада економски стабилна држава, па сам убеђена да ће се подизати летвица улагања у културу у сваком новом буџету. Сада нема мањка пара у култури и само треба добро стратешки промислити где ће се усмерити тај новац.

* Зашто је важна децентрализација културе?

- Она је суштинско и стратешко опредељење ове Владе. Србија сада има нове путеве, фабрике, добијамо престижне објекте у здравству, па како расте стандард, расте и потреба за културом. За пројекат "Градови у фокусу", прошле године повећан је буџет са 100 на 350 милиона динара. Уз помоћ тога смо добили 44 нова објекта културе.

* Поред реконструкције Железничке станице као нове зграде Историјског музеја Србије, шта ће још бити капитални инфраструктурни пројекти?

- Завршићемо Суботичко позориште, пројекат који траје већ 15 година и крајем 2023. очекујемо прву премијеру у здању, убеђена сам, какво не постоји у читавом региону. Очекујемо да ће за неких месец дана бити објављен идејни изглед зграде Београдске филхармоније, што дугујемо дивном, бившем директору Ивану Тасовцу. Постоји идеја града Београда да се на Тргу републике, изгради објекат посвећен савременом плесу, какав немамо нигде у земљи.

* Како напредује ревизија коју сте наложили установама културе?

- Била сам изненађена када сам схватила колико се заостало са пописом нашег културног блага и онога што недостаје. Држава и грађани Србије морају да знају шта се дешава са баштином. Од 55 установа, музејских и галеријских, 32 су нам доставиле спискове из којих се види да је било нестанка, оштећења или отуђења неких дела. Они су наведени у попису. Било је, дакле, проблема, док 23 институције тврде да их нису имали. Најважније је што смо успоставили систем и ту евиденцију морамо стално да водимо, а она ће бити и обавезна по Закону о културном наслеђу који смо донели. Потрагу за несталим благом, по овом закону воде Министарство културе и информисања, Министарство унутрашњих послова и царинске службе.

* Да ли се прави и регистар несталих дела?

- Управо то, радимо га са ове две друге важне службе, јер без њих не можемо да имамо потпуну евиденцију. То је један деликатан посао. Јавност мора да схвати, поготово новинарска професија, да ништа не бисмо урадили у потрази за, пре 25 година несталом, сликом Влаха Буковца, да смо о томе много причали.

* Видљива је и активна законодавна активност у овој области...

- Потребно је донети потпуно нови закон о култури. Први пут донет је Закон о музејској делатности, као и Закон о Хиландару, према коме је обавеза државе да финансира и брине о благу на Светој Гори. Донет је нови Закон о културном наслеђу, изузетно важан Закон о заштити и употреби ћириличног писма, заједно са Републиком Српском. Важан је и Закон о ревитализацији Сремских Карловаца.

* Када се може очекивати закон о кинематографији?

- Годину дана се радило на њему, и сада следи јавна расправа. Држава је много уложила у ову делатност и то треба уоквирити законом. Захваљујући уредби о подстицању страних улагања и подршци домаћој кинематографији, у последњих пет година реализовано је 246 пројеката. Подстакли смо и домаћу продукцију, данас су све филмске и телевизијске екипе упослене, а сви глумци имају прилику да сниме домаћу серију или филм. Имамо план и да се Филмски центар реформише и постане установа културе која се бави аудио-визуелном делатношћу по узору на Француску. Са њиховом министарком култре сам причала да нам стручно у томе помогне.

* Деценијама не постоји законска регулатива за позориште?

- Сви причају о закону о позоришту, а нико у последњих 30 година није имао храбрости да га донесе. Сваки управник позоришта са којим сам причала каже да нам је то потребно, а онда када их позовете да буду у радној групи и предложе шта је потребно, мало устукну.

* Поново се додељују и национална признања за врхунске доприносе култури, али је било примедаба да је њихов број ограничен?

- Нећу ником да се удварам или измишљам нешто што ће се урадити. У једној години је 20 респектабилан број, и важно је да се настави и да више не буде паузе од осам година. Нисам видела да је било суштинских примедаба на рад комисије, а добри су били и предлози.

Фото З. Јовановић

* Колико је пандемија утицала на отварање наших културних центара у свету?

- Први пут ове године потписали смо споразум са Министарством спољних послова, а читаву годину смо имали бар једном месечно састанке везане за тај важан сегмент културне дипломатије. После паузе именован је шеф представништва у Културном центру у Паризу - Натали Бељански. Ради се на именовању шефа представништва у Пекингу, где су завршене све процедуре, па ће КЦ почети са радом. Потписани су споразуми, иницијативе да се отворе културни центри у Скопљу, Љубљани, Москви, Лондону... Приоритет су нам културни центри у региону, а онда у светским центрима где за то има потребе и могућности.

* Министарству се обратило 16 уметничких удружења тражећи да им се отпише дуг "самосталцима"...

- Прошле године је измењен закон па градови и општине више немају само могућност, него су у обавези да уплаћују доприносе слободним уметницима. Тренутно се формира радна група, која би требало да утврди укупне дугове из прошлости. Председница Владе је рекла да што пре изађемо са тим износом, како би видела са министром финансија око отписа тих дугова. Оптимиста сам, јер имамо подршку да исправимо ту неправду.

ЧАЧАК ПРВА ПРЕСТОНИЦА

ПРЕСТОНИЦА културе Србије је нови пројекат, урађен по угледу на престоницу културе Европе, и циљ нам је да је бирамо сваке друге године - прича министарка. - За Чачак, који је изабран међу 18 градова, опредељено је 300 милиона динара из републичког буџета, а са истом сумом ће учествовати и локална самоуправа. Планирали су да од тога, до краја 2023. заврше два нова музеја - музеј кошарке и музеј посвећен Првом светском рату. Идеја је да оживимо сва та места по Србији, да буду интересантна за наше и стране уметнике, створимо нову, младу публику, привучемо туристе, јер је културни туризам данас тренд у свету.

КОВАЧИЦА ЗА УНЕСКО

ПРИХВАТИЛА сам да будем и на челу комисије која одређује чиме ћемо се представљати у Културном центру у Паризу - открива Маја Гојковић. - На те програме почела је да долази и француска публика. Имали смо фантастичну изложбу из Музеја наивне и маргиналне уметности, што је тренд у свету, а ових дана ће бити представљено и сликарство из Ковачице, на које смо поносни, и за које се прави досије за Унеско, како би га уписали на Листу светског нематеријалног наслеђа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024