ВОЛЕО ИСТОРИЈУ, НАРОД И МАТИЦУ: Промовисана биографија Чедомира Попова из пера Михаела Антоловића

Ј. СИМИЋ

16. 03. 2022. у 10:47

МНОШТВО лепих сећања али и сете слило се јуче у Свечану салу Матице српске у Новом Саду нa промоцију књиге "Чедомир Попов - Интелектуална биографија" коју је написао проф. др Михаел Антоловић а објавило Матичино Одељење за друштвене науке.

ВОЛЕО ИСТОРИЈУ,  НАРОД И МАТИЦУ: Промовисана биографија Чедомира Попова из пера Михаела Антоловића

Фото Н. Карлић

Додатној емоцији овог надасве узвишеног догађаја допринело је и то што је Матица свом 27. председнику, историчару и академику Чедомиру Попову (Меленци 1936 - Нови Сад, 2012) овај омаж приредила баш 15. марта на дан његовог рођења и у години у којој се навршава деценија од његовог упокојења.

У присуству академикове супруге др Јелене Попов, сина др Јована Попова, поштовалаца, као и студената историје, актуелни председник Матице српске проф. др Драган Станић рекао је да је Попов био један од највећих председника које је Матица имала у својој историји од оснивања 1826. године до данас.

- Величина академика Попова не огледа се само у импозантном историографском раду него и у нашој политичко-мисаоној култури на коју је он на пресудан начин утицао, приказавши историју Европе од Француске грађанске револуције до Првог и Другог светског рата - навео је Станић, а затим издвојио две књиге - "Аутономија Војводине - српско питање", коју је Попов написао у коауторству са супругом Јеленом, и "Велика Србија - стварност и мит".

Јован и Јелена Попов, Фото Н. Карлић

Обе, како је нагласио Станић, требало би да прочита сваки припадник српске културе и народа.

Осврнувши се на изузетно плодно полувековно историографско Поповљево дело, проф. др Бранко Бешлин истакао је да је реч о једном од најизразитијих научника који су утиснули печат развоју српске историографије у последње три деценије прошлог и у првој деценији актуелног века. Подсетио је Бешлин и да је изузетним залагањем Попов покренуо Српски биографски речник, као и Српску енциклопедију.

Парафразирајући изреку да су руски писци сви изашли из Гогољевог "Шињела", проф. др Душко Ковачевић је рекао да "смо и ми овде, данас сабрани, изашли из историографског шињела Чедомира Попова".

Публика у свечаној сали Матице српске, Фото Н. Карлић

Др Миша Ђурковић из Института за европске студије подсетио је да је Попов, мада већ добрано нарушеног здравља, у изузетно деликатном тренутку прихватио председничко место у Матици, одбранивши је после двехиљадитих од притисака који су претили да је омаловаже и потисну.

Аутор "Интелектуалне биографије" др Михаел Антоловић открио је да је професора Попова познавао као један од студената последње генерације којој је он предавао.

- Оставио је јак утисак на све нас јер је за разлику од својих колега био ванредно широко образован, његова предавања нису била импровизована него увек темељно припремљена и промишљена. Имао је задивљујућу способност за историјску синтезу и показао је да се историографијом треба бавити тако што се догађаји из српске, јужнословенске и балканске историје тумаче у широком контексту светског и европског историјата - објаснио је Антоловић своје разлоге који су га навели да се професору Попову одужи овом књигом.

Фото Промо

КОЛИКО СРБИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ МАЛА...

ГОВОРНИЦИ су подсетили и на чувено сведочење академика Попова 2004. године у Хагу на суђењу Слободану Милошевићу. На питање тужиоца о историјату "велике Србије", Попов је одговорио питањем: "А колико Србија треба да буде мала да не би била велика!?"

Историјски материјал који је сакупио за то сведочење Попов је 2007. године преточио у књигу "Велика Србија - стварност и мит", која је до сада имала чак 14 издања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ИЗГУБИО САМ 400.000 ЕВРА, ДУЖАН САМ ЈОШ 80.000: Сурова исповест Александра бившег коцкара (ВИДЕО)