ВОЛЕО ИСТОРИЈУ, НАРОД И МАТИЦУ: Промовисана биографија Чедомира Попова из пера Михаела Антоловића
МНОШТВО лепих сећања али и сете слило се јуче у Свечану салу Матице српске у Новом Саду нa промоцију књиге "Чедомир Попов - Интелектуална биографија" коју је написао проф. др Михаел Антоловић а објавило Матичино Одељење за друштвене науке.
Фото Н. Карлић
Додатној емоцији овог надасве узвишеног догађаја допринело је и то што је Матица свом 27. председнику, историчару и академику Чедомиру Попову (Меленци 1936 - Нови Сад, 2012) овај омаж приредила баш 15. марта на дан његовог рођења и у години у којој се навршава деценија од његовог упокојења.
У присуству академикове супруге др Јелене Попов, сина др Јована Попова, поштовалаца, као и студената историје, актуелни председник Матице српске проф. др Драган Станић рекао је да је Попов био један од највећих председника које је Матица имала у својој историји од оснивања 1826. године до данас.
- Величина академика Попова не огледа се само у импозантном историографском раду него и у нашој политичко-мисаоној култури на коју је он на пресудан начин утицао, приказавши историју Европе од Француске грађанске револуције до Првог и Другог светског рата - навео је Станић, а затим издвојио две књиге - "Аутономија Војводине - српско питање", коју је Попов написао у коауторству са супругом Јеленом, и "Велика Србија - стварност и мит".
Јован и Јелена Попов, Фото Н. Карлић
Обе, како је нагласио Станић, требало би да прочита сваки припадник српске културе и народа.
Осврнувши се на изузетно плодно полувековно историографско Поповљево дело, проф. др Бранко Бешлин истакао је да је реч о једном од најизразитијих научника који су утиснули печат развоју српске историографије у последње три деценије прошлог и у првој деценији актуелног века. Подсетио је Бешлин и да је изузетним залагањем Попов покренуо Српски биографски речник, као и Српску енциклопедију.
Парафразирајући изреку да су руски писци сви изашли из Гогољевог "Шињела", проф. др Душко Ковачевић је рекао да "смо и ми овде, данас сабрани, изашли из историографског шињела Чедомира Попова".
Публика у свечаној сали Матице српске, Фото Н. Карлић
Др Миша Ђурковић из Института за европске студије подсетио је да је Попов, мада већ добрано нарушеног здравља, у изузетно деликатном тренутку прихватио председничко место у Матици, одбранивши је после двехиљадитих од притисака који су претили да је омаловаже и потисну.
Аутор "Интелектуалне биографије" др Михаел Антоловић открио је да је професора Попова познавао као један од студената последње генерације којој је он предавао.
- Оставио је јак утисак на све нас јер је за разлику од својих колега био ванредно широко образован, његова предавања нису била импровизована него увек темељно припремљена и промишљена. Имао је задивљујућу способност за историјску синтезу и показао је да се историографијом треба бавити тако што се догађаји из српске, јужнословенске и балканске историје тумаче у широком контексту светског и европског историјата - објаснио је Антоловић своје разлоге који су га навели да се професору Попову одужи овом књигом.
Фото Промо
КОЛИКО СРБИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ МАЛА...
ГОВОРНИЦИ су подсетили и на чувено сведочење академика Попова 2004. године у Хагу на суђењу Слободану Милошевићу. На питање тужиоца о историјату "велике Србије", Попов је одговорио питањем: "А колико Србија треба да буде мала да не би била велика!?"
Историјски материјал који је сакупио за то сведочење Попов је 2007. године преточио у књигу "Велика Србија - стварност и мит", која је до сада имала чак 14 издања.
Препоручујемо
ТАЈНЕ ПЕТРОВАРАДИНСКЕ ТВРЂАВЕ: Језива прича из прошлости открила мрачну страну
14. 03. 2022. у 23:06
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
УМРО МЛАДЕН КОСМАЈАЦ Син се опростио од чувеног певача: "Оче, хвала ти за све - воли те твој син..."
ТРАГ који је Младен оставио у свету музике живеће вечно.
11. 12. 2025. у 12:54
ПОСЛЕ МАСОВНЕ "ЧИСТКЕ" НА ПИНКУ: Митровић запослио мужа наше познате певачице, у питању је битна функција
ОН се нашао у организацији снимања новогодишњег програма "ружичасте телевизије".
11. 12. 2025. у 09:12
НАТО УЗБУНА У БЕРЛИНУ: "Спремите се за рат какав су водили наши очеви и дедови! Ми смо следећа мета Русије"
"ПРЕВИШЕ њих не осећа хитност. И превише њих верује да је време на нашој страни. Није. Време је за деловање!"
11. 12. 2025. у 16:30
ЧИТАВ ГРАД У АУСТРИЈИ ОСТАО ЗАТЕЧЕН ЗБОГ СРБА: Ево шта су урадиле "делије" (ВИДЕО)
Штурм Грац и Црвена звезда играју утакмицу у Лиги Европе, а пред тај меч "делије" су се побринуле за посебну ситуацију.
11. 12. 2025. у 13:13
НАУЧНИЦИ У ЧУДУ: Необични велики пипци нађени на обали (ФОТО)
ОСТАЦИ изузетно ретке седмокраке хоботнице појавили су се на обали код места Колистон у Шкотској, изазвавши велико изненађење међу истраживачима. Пипци неуобичајено великог пречника, са масивним пријањалицама, одмах су указали да се не ради о уобичајеној врсти из тих вода.
10. 12. 2025. у 21:48
У УКРАЈИНИ СТРАДАО БРИТАНСКИ СПЕЦИЈАЛАЦ: "Далеко од прве линије фронта" - огласио се Лондон (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО одбране Велике Британије објавило је фотографију каплара Џорџа Хулија, који је погинуо у "трагичној несрећи" у Украјини у уторак, 9. децембра 2025. године.
11. 12. 2025. у 14:36
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
"СТИГЛИ СРПСКИ ХУЛИГАНИ!" Аустријска полиција плаши грађане по улицама Граца због навијача Звезде
Штурм Грац и Црвена звезда играју утакмицу у Лиги Европе, а пред тај меч аустријска полиција је урадила нешто несвакидашње.
11. 12. 2025. у 16:15
Најновије из рубрике
ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“
У Културном центру Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду ( Улица Војводе Путника 2), у понедељак, 15. децембра у 15 часова, биће одржана пета по реду овогодишња трибина из циклуса „Дневник о Црњанском“, на којој ће учествовати проф. др Наташа Половина са Филозофског факултета из Новог Сада и др Настасја Писарев, уредница и модераторка програма.
11. 12. 2025. у 12:38
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
ГЛУМЦУ Александру Којићу уручена је награда „Чувари културног наслеђа“ као посвета ствараоцима који својим радом оживљавају дух предака
09. 12. 2025. у 22:10
„ПЛУЋА“ ВЕЧЕРАС НА НУШИЋЕВИМ ДАНИМА: Никшићко позориште гостује на Великој сцени у Смедереву
Синоћ је у Великој дворани Центра за културу Смедерево, у оквиру претфестивалског програма 42. Нушићевих дана, изведена монодрама „Нушић лично“ у изведби Милоша Танастковића и режији Миодрага Илића Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“.
09. 12. 2025. у 09:48
ТРАДИЦИЈА ДОБИЛА ДОСТОЈАНСТВО: Ансамбл "Сковран" посветио вече кључним личностима сценског фолклора (ФОТО)
У ИГРАЧКОМ центру Уна Сага Сербица, синоћ је одржано свечано представљање новоформираног ансамбла „Сковран“ који је основао кореограф и сценски редитељ Милош Циле Митић.
06. 12. 2025. у 17:20
ДОДЕЉЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ХАЏИ ДРАГАН“ ЗА 2025. ГОДИНУ
КЊИЖЕВНУ награду „Хаџи Драган“ додељују књижевне новине „Свитак“ (Пожега), за најуспешнији књижевни прилог објављен у „СВИТКУ“ као и за укупно дело оних сарадника који су учинили значајан помак у српској књижевности и језику нашем.
05. 12. 2025. у 13:19
Коментари (0)