ЗЛОЧЕСТИ ДЕЧКО КЊИЖЕВНОСТИ: Одлазак Игора Мандића, хрватског писца, критичара и бритког полемичара

ОТИШАО је како и живео, са стилом. Ову недељу као да је Игор Мандић наслутио да ће се опростити са животом, па је од своје верне животне сапутнице, супруге Славице, наручио за ручак шкољке Сан Жак и шампањац.

Фото Танјуг

Исте вечери му није било добро, а лекари у загребачкој болници Свети дух нису могли ништа да ураде. Игорово срце, болесно већ дуго времена, престало је да куца, а растанку је претходила сцена какву је могао да режира само тај интригантни Игоров ум. Док је Славица медицинској сестри диктирала податке рекавши да су му осамдесет и две године, Игор је из друге просторије исправљао да има годину више. Иако рођендан, који би био у новембру, није дочекао.

Када смо последњи пут са њим разговарали, за "Новости", пре ове несрећне пандемије која је брачни пар Мандић затворила у стан на дванаестом спрату облакодера, у више је наврата спомињао да је крај ту, близу. "Моје је време исцурило", рекао нам је неколико месеци пред смрт, када смо телефоном разговарали. "Моја књига 'Оклоп од папира' је и мој опроштај од свих, подносим црту испод моје интелектуалне биографије".

На једној од промоција у Србији, Фото Д. Миловановић

Рођени Шибенчанин који је преко Сплита дошао у Загреб задржао је увек ону ноту далматинског "дишпета", када као Дон Кихот насрћеш на ветрењаче, свестан да ћеш страдати, али истина је увек преча. Писао је по новинама, чак је кратко био и главни уредник "Вјесника" Остаће запамћен његов први сусрет са уредницима на колегијуму када је упитао, "па како је могуће да ујутро немамо ништа, а увече изађу новине".

"Хрватска је плаћеник НАТО, најстрашније организације која дивља овим светом", рекао нам је за време једне посете, седећи у свом стану препуном књига, уз писаћу машину на овећем радном столу. "Распадом Југославије нико није добио, сви су изгубили", говорио је овај бритки полемичар, писац и књижевни критичар, који је сам написао тридесетак књига, а готово свакодневно као критичар коментарисао и туђе.

Био је културна легенда, "злочести дечко" хрватске књижевности, вечни полемичар, од оног времена када је за класичну музику написао да је оцвала. Након што је на телевизији устврдио да је Домовински рат био грађански, да Срби нису били агресори, већ да су се бранили, кренула је невероватна лавина на њега. "Срби и Хрвати два су племена истог народа", тврдио је Мандић, који је стално говорио да се историја понавља, једанпут као трагедија, други пут као фарса. "Срби ме више цене од Хрвата", често би рекао, без горчине или усхита, а посебно је волео одлазити у Београд. "Машемо крпицама и палимо ватру да нас неко на овом брдовитом Балкану примети и да нам помогне. Е, касно је, брале". НАТО дивља светом, сила која је нанела највећу несрећу својим вулгарним атаком на Србију", рекао нам је у једном интервјуу, а када је опет кренула лавина критика и напада на њега, Мандић је у свом стилу одговорио. "Имам ту у свом стану пуне фасцикле гована, тих напада на мене, које чувам на хигијенском месту да ми не усмрде кућу". Није се бојао ни у време десничарског лудовања у Хрватској да говори о местима страдања Срба, сликовито поручивши "и сада осећам менталитет крвника из Јасеновца".

Са Добрицом Ћосићем, Фото И. Маринковић

Волео је свог суграђанина, Арсена Дедића, "мргуда какав сам и ја". "Поносио се српским пореклом и хрватском домовином и замерили су му његове корене", рекао је када Арсена више није било. Обојица духовити, једном му је Игор рекао "повукао си се у себе", а Арсен је одговорио, "па нећу у тебе". Обожавао је Мандић да кува, са супругом је написао кувар "Брачна кухиња", уз гесло, "кувајте љубећи се, љубите се кувајући". Доживео је највећу трагедију која се може да доживи, смрт Аде, једине кћерке.

Био је страствени пушач, неки су га обожавали, неки презирали. "Знате, госпон Мандић, када ви напишете да нека књига не ваља, одмах је идем купити", говорили су му на загребачким улицама. Себе је ословљавао "моја маленкост", није волео мобилне, на компјутеру никада није написао ни слово. Знао је причати како се желео уписати у Партију да напредује, али нису га хтели јер је био малограђански син. "Највише ме насмејало када су нам рекли за време пандемије да перемо руке. Замислите, ја их перем откако знам за себе".

"Живио сам по свом, читав свој живот провео сам полупијан, како би Тин Ујевић рекао, баш таман. Цео свет се боји Бога и Духа светог, ја их се не бојим јер их нисам видео", у свом је стилу говорио Игор, чекајући ову недељу одласка. Бескомпромисан до краја, такав је био Игор Мандић. Човек без длаке на језику.

Волео Београд, Фото С. Сарић

Савић: Од критике правио литературу

ОНО што је у Србији Михиз био у критици, а Никола Милошевић у полемици, то је у Хрватској, а и шире, био Игор Мандић. Колумну и критику подигао је на ниво чисте литературе. Многи листови су на његовим текстовима градили тираж. Из Мандићевог шињела изашао је Тирке, а и други данас живи колумнисти. Писао је и о већини српских писаца, из старије и своје генерације (о томе сведочи позамашна књига коју сам објавио у "Просвети" после распада Југославије). Блиска му је била урбана проза са питком причом (Капор, Оклопџић), али умео је дирљиво да пише и о класицима (Андрићу, Црњанском, па и о Добрици Ћосићу кад је овај био забрањен). После Загреба и Сплита, Београд му је био најомиљеније место. А у њему, пре свега, Сајам књига и Клуб књижевника. И у животу и у литератури ненадмашни хедониста - каже писац Милисав Савић.

Шујица: Невероватан таленат

Највећи хрватски писци Београд су осећали као свој град, у њега су долазили са жељом да доживе јединство са средином и сабраћом, песничком, студентском и осталом. И то почев од Матоша, Крлеже и Тина Ујевића, па до Предрага Матвејевића, Горана Бабића и, наравно, Игора Мандића. Вест да је Игор преминуо сазнао сам од Горана Бабића кога сам претходне вечери питао има ли вести од нашег Игора. Игор је био невероватно талентован и образован човек. Француски је говорио савршено. Док сам био директор ЈКЦ у Паризу, изненада је бануо и читав дан смо лутали по граду са прелепом песникињом Камиј Обод. Био сам се договорио са њим да отвори изложбу сликара Еде Муртића, али је већ почело бомбардовање Београда - каже Божидар Шујица.

Путин и Русија

"Треба нам Русија и Путин да нас извуку из гована. Треба нам и нови хладни рат да се заустави идиотски фашизам Америке", рекао је Мандић у једном од последњих интервјуа.

Препоручујемо

Култура

4 12

ГОВОРИО ЈЕ ДА У ХРВАТСКОЈ ЦВЕТА УСТАШТВО: Преминуо писац Игор Мандић, велики познавалац стања у региону и злочина над Србима

14. 03. 2022. у 00:11

Култура

0 2

НА БУВЉАЦИМА ОТКРИО И ЗВЕЗДЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Бојан Савић Остојић, писац и преводилац, о проналажењу дела и издавача

06. 03. 2022. у 11:42

Култура

1 5

АНДРИЋЕВА ЈЕЛЕНА НИЈЕ ИЗМИШЉЕН ЛИК: Ово писмо било је необорив доказ њеног постојања

24. 02. 2022. у 17:02

Култура

1 35

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ НАД АМБИСОМ: Србија је држава која има најмањи број часова матерњег језика у тзв. региону Југославије

01. 02. 2022. у 11:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације