ПОКЛОН ГВОЗДЕНОВИЋА: Изложба слика академика и дародавца у Кући легата поводом јубилеја

М. КРАЉ

24. 02. 2022. у 11:27

ПОВОДОМ 120 година од рођења академика Недељка Гвозденовића (1902-1988), у Галерији Куће легата, вечерас од 19 часова, пред публиком ће се наћи слике и радови на папиру, из богате поклон-збирке коју је уметник 1980. даривао нашем главном граду. Тако ће се на поставци "Легат Недељка Гвозденовића: Поклон граду Београду", после више од четири деценије, наћи избор из колекције у којој се чува 45 слика (у техници уље на платну и на картону) и 517 радова на папиру.

ПОКЛОН ГВОЗДЕНОВИЋА: Изложба слика академика и дародавца у Кући легата поводом јубилеја

"Дедиње, 1934." / Фото Кућа легата

Свој поклон Београду, на истој адреси, у изложбеном простору у Кнез Михаиловој 46, велики уметник и добротвор премијерно је представио 1983, на изложби за коју је сам направио избор радова. Као "Легат Недељка Гвозденовића" поставку је отворио тадашњи градоначелник, архитекта Богдан Богдановић.

За актуелну поставку дела је одабрала историчарка уметности и стручни сарадник Куће легата Нада Симулов Тимофејев, која, за "Новости", подсећа како је две године уочи смрти уметника, 1986. била припремљена још једна поставка, за коју је урађен каталог са текстом Миће Поповића, али се од свега одустало, јер је легат трајно затворен због реконструкције Кнез Михаилове, наредне 1987.

- Како ова дела нису јавно излагана веома дуго, желели смо да на изложби представимо што више онога што баштини Кућа легата, па ће се од 45 уља на платну, на поставци наћи чак 40 - објашњава Нада Симулов Тимофејев. - Осим слике "Дедиње", настале 1934, све остале су из његовог каснијег ствралаштва, из шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Равнотежу смо направили радовима на папиру, из међуратног периода, међу којима су аутопортрети, портрети пријатеља, призори из Београда.

Гвозденовић је, по сопственом признању, за живота урадио око 1.700 до 1.800 слика, међу којима су биле и оне од којих се није одвајао. Одлучивши се да један део њих поклони (прво Музеју савремене уметности, од чега је због потешкоћа које су искрсле одустао), желео је да за живота види реализацију те заоставштине. Уз уметничка дела, поклонио је и новац, под условом да се утроши за реализацију пројекта галерије легата, односно обезбеђивање сталног меморијалног простора у једној од зграда у старом језгру града. Тако се из ове његове, а касније и иницијативе Ивана Табаковића и Цуце Сокић, родила идеја о јединственој институцији која би се бавила бригом о поклонима уметника, из које је потом настала Кућа легата.

На отварању вечерашње изложбе, која је дела Гвозденовића вратила у Кнез Михаилову улицу, говориће члан градског већа задужен за културу професор Фадиљ Еминовић, директор Куће легата Филип Брусић-Renaud и Светлана А. Митић, историчар уметности и музејски саветник МСУБ.

ПОСТАВКА ЧЕКА РЕКОНСТРУКЦИЈУ

КУЋА легата, која брине о оставштини 11 наших врхунских ликовних стваралаца, нема простор у коме би представила ову ризницу на некој сталној поставци. Решење за то, према речима директора Филипа Брусића-Renaudа, реконструкција и адаптација зграде у Кнез Михаиловој 46.

- Постоји већ готов пројекат из 2004, који би требало допунити, а што би био задатак за Завод за заштиту споменика града Београда - напомиње саговорник. - Том реконструкцијом, уз обновљену садашњу галерију на првом спрату, добили бисмо и велики простор у поткровљу, као и изложбени простор у подруму. Уз представљање сталне поставке, ту бисмо могли да правимо и тематске изложбе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ДАНАС ЈЕ ДОБАР ДАН ЗА СРБИЈУ: Вучић се огласио са важним вестима (ФОТО)