НЕЗАБОРАВНО ДЕЛО ВРСНОГ ГРАДИТЕЉА И НАШЕГ ВИЗИОНАРА: Од данас у Библиотеци Сану камерна поставка посвећена архитекти Николи Добровићу

ПРОШЛО је време када су архитектуру неки сматрали само техником, а други само уметношћу. Данас је извесно да је она и техника (дериват природних наука - чист рационализам), и уметност (чист ирационализам) и мисаоност (чиста филозофија о лепом).

Фото З. Јовановић

Великан наше архитектуре, академик Никола Добровић (1897- 1967) забележио је ове мисли у приступној беседи Српској академији наука и уметности, постхумно објављеној у Споменици у част новопримљених чланова САНУ. Ово издање из 1967, отворено на страници где је Добровићев текст "Шест слика из света архитектуре", део је камерне поставке која ће од данас бити пред посетиоцима у Библиотеци САНУ.

Аутор изложбе, прве у низу догађаја којима ће бити обележен јубилеј, 125 година од рођења, јесте Сања Петровић. У САНУ ће читава 2022. бити посвећена Добровићу, а планирана је и велика изложба у Галерији Академије. Иако невелика по обиму, ова поставка у Библиотеци САНУ открива ретка и вредна документа о животу и раду знаменитог уметника и инжењера, мислиоца и педагога.

Никола Добровић, Фото САНУ

Куцано на писаћој машини, на танком белом папиру, у једној од витрина налази се образложење предлога да Добровић, тада дописни члан и редовни професор Архитектонског факултета, буде изабран за редовног члана САНУ. Овај документ, који чува Архива САНУ, потписали су у јуну 1965, академици Станојло Рајичић, Петар Лубарда и Александар Дероко.

Према њиховом мишљењу, упућеном Одељењу ликовне и музичке уметности, "он се многобројним својим радовима, како теоријским, тако и изведеним, креативним пројектантским, нарочито истакао као један од водећих архитеката и урбаниста савременог стварања":

Фото САНУ

- Његови многобројни радови далеко су превазилазили само уже оквире практичне архитектуре и урбанизма и постављали су нове основе и за теоријско, па и чисто научно третирање материја - наводе предлагачи, уз све друге заслуге, објављена дела, добијене награде у земљи и иностранству, истичући нарочито да је Добровића Краљевски институт британских архитеката изабрао за свог почасног члана.

Међу четири снимка које чува фототека САНУ, за поставку су приказана два портрета. Из Фонда Библиотеке САНУ изложена су дела која је написао о дубровачким дворцима, урбанизму кроз векове, савременој архитектури, али и она објављена о његовом раду. Од периодике, ту је часопис "Мисао" из 1930. године, у коме је текст о чувеној заједничкој изложби у Павиљону "Цвијета Зузорић", са братом, сликаром Петром Добровићем и вајарем Ристом Стијовићем. Изложен је и чланак поводом успеха браће Добровић у Холандији, као и један Николин стручни рад објављен у Зборнику Архитектонског факултета. Део поставке је и опроштајни говор, који је поводом смрти, изговорио академик Бранислав Којић.

Генералштаб, ремек-дело славног архитекте, Фото Н. Фифић

Део баштине коју је нашој култури оставио градитељ и визионар Никола Добровић јесте и рањено ремек-дело, зграда Генералштаба страдала у НАТО бомбардовању, али и урбанистичка концепција по којој је грађен Нови Београд, за коју је постхумно добио Октобарску награду.

- Архитект је друштвено и индивидуално биће у исти мах - написао је у приступној беседи САНУ.

- Он је субјективан при решавању објективних чињеница, мало чудно, али истинито.

ОД ПЕЧУЈА ДО БЕОГРАДА

РОЂЕН у мађарском Печују, у породици богатог српског трговца, студије архитектуре започео је 1915. у Будимпешти, али их је прекинуо због мобилизације. После Првог светског рата, школовање је наставио у Прагу, где је дипломирао и радио као архитекта пројектант. Добровић се 1943. прикључио антифашистичком покрету, а после ослобођења и у обнову ратом разорених градова. Као професор урбанизма на Архитектонском факултету у Београду формирао је низ генерација градитеља, који су касније стекли афирмацију у земљи и иностранству.

БИБЛИОТЕКА

ПОСЛЕ смрти Добровићеве супруге Иванке, део њихових личних књига доспео је у Библиотеку САНУ. Реч је о књижевним делима, као и часописима из области архитектуре, али не и његовим ауторским публикацијама, које су у Академијину билиотеку стигле из других извора.

Препоручујемо

Култура

0 0

У БЕОГРАДСКОМ "ПАРОБРОДУ" ИЗЛАЖЕ МЛАДА МАРИЈАНА РАКИЋЕВИЋ:Интимни микрокосмос инстинкта и фантазије

22. 02. 2022. у 17:54

Култура

0 0

ИЗЛОЖБА ИВАНА МИЛЕНКОВИЋА У ПРОДАЈНОЈ ГАЛЕРИЈИ "БЕОГРАД": Људи заробљени у екране

22. 02. 2022. у 17:50

Култура

0 0

ДЕЛА ДАНКЕ ДИМИТРИЈЕВИЋ У ГАЛЕРИЈАМА "ХАОС" И "САЊАЈ": Вратити човека стварности

22. 02. 2022. у 17:41

Београд

0 0

НОВА ДЕЛА ГОЈКА ВАРДЕ: Доајен југословенског дизајна излаже у Галерији '73

22. 02. 2022. у 13:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације