КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (11): Још нема изразитог фаворита

У НАДМЕТАЊУ за престижну награду, пресудиће гласови преосталих 16 чланова Великог жирија

Фото В.Н.

СУНЧИЦА ДЕНИЋ (Врање)

РОМАН А. Шурбатовића, иако се везује за 1769. годину, штиво је које актуализује многа битна питања, попут загонетке и недоумице о вештачкој интелигенцији и многим дилемама са којима се човек сусреће. Текстови у књизи Ђ. Сибиновића говоре о времену које је све изменило због вируса корона која је донела и многе контрадикторности. У књизи је позив на човеково расуђивање како би се правилно препознао хаос. Књига В. Капор доноси занимљиво жанровско укомпоновано казивање из којег се виде многе теме, сећања, емоције, а као да је све због жудње за вечношћу.

Фото Приватна архива

Разноврсност кореспонденције у овој прози благо отклања границе између стварног и имагинарног. Роман Р. Стојановића је сав у атмосфери времена које није до краја затворило своје трајање и доминацију, као што није ни прошло, бришући ожиљке из младости, трагања, патње, неправде и снове. Све је потом у овој књизи једна душа дома, куће, породице, времена, осећања и разума на временској и географској ледини. Својом књигом Д. Андрејевић затвара трокњижје које обухвата огледе, есеје, критичарске и научне интерпретације базиране на дијахронијским текстовима. Реч је о писцима од почетка 20. века до ових дана, укључујући значајно поглавље о српским писцима с Косова и Метохије.

* * * * * * * *

ЧАСЛАВ НИКОЛИЋ (Крагујевац)

КЊИГОМ о смрти девојчице Таре В. Капор се уписује у веома деликатан ток историје српске књижевности: у причање о болу. Зашто је и коме је потребна прича тамо где једног живота више нема - упитни је хоризонт у коме се догађа не само поетичко саморазумевање, него се разрешава и темељно питање односа према другом. Апокалиптично осећање означено је у делу Ђ. Ђурђевића као противречје између силе која прикрива биће и силе која објављује биће. Аутор показује да је матрица апокалипсе религијска, а њена апаратура песничка.

Фото Приватна архива

Дело В. Перића је музички обликована књига, не само зато што се састоје од 44 етиде, већ и зато што се на местима емоционално снажних пунктова језик књиге дадаистички деконструише и прелази у чисто звучање. Стихови С. Чеперковића успостављају књигу кретања - кретања схваћеног као оно што је "стварније од живота" и "поузданије од смрти".

Песнички субјект често шета градом. Град је мрља, али треба га заволети, јер онај ко се креће светом, препознаје да је град "неразуман за децу" и "непрочитан од људи", а "недопустив за старце". Састављена од девет целина, књига прозних текстова Н. Станковића обележава елементе личне митологије аутора у којој најобичније, свакидашње, ситне, периферне, изванкултурне форме живота добијају значај драгих предмета, личности, догађаја.

* * * * * * * *

МИЛИЦА КЕЦОЈЕВИЋ (Београд)

ВРАЋАЈУЋИ се још једанпут особеној стваралачкој личности и комплексном опусу Црњанског, Г. Раичевић је учинила непомерљивим високо место које је овај писац досад, не само у оквирима српске књижевности минулог века, заузимао, и успела је да са његовог имена уклони сенку човека "проблематичног карактера и идеолошке опредељености".

Фото Приватна архива

Полазећи од временом осведочених, класичних романа Раблеа и Сервантеса, преко Стерна, Џојса..., до Д. Ф. Воласа, не заборављајући ни репрезентативна остварења постмодерне националне књижевности, "Пешчаник" и "Хазарски речник", П. Петровић испитује на који начин се у пракси може остварити, на теоријским премисама заснован, поетички идеал енциклопедизма. Фрагментарно структурирана и мозаички исприповедана, књига В. Капор покреће увек актуелно питање прозног облика и жанра, проблематизује однос фикције и стварности, епских према лирским, асоцијативно укљученим елементима. Имајући у виду специфичан положај који субјект у свету заузима, С. Јовић настоји да опише доживљај тога света ређајући песме-слике махом изграђене на религијској подлози, док С. Тонтић већ препознатљивим лирским гласом покушава да пронађе егзистенцијални спас, управљајући поглед ка Богу, смрти или љубави.

* * * * * * * *

МИЛАН АНЂЕЛКОВИЋ (Београд)

КЊИГА С. Јовића пример је својеврсне песничке хијерофаније: манифестацију метафизичког кроз свакидашње представља необичан сусрет лирског субјекта са стварима које су у простору проживљеног виђене тако да прерастају у истину и запитаност пред њом. Роман Д. Кекановића доноси сложену слику света у позном средњем веку, на местима где се укрштају путеви и показује да судар свих сила највећи одјек доживљава у човеку и његовој судбини. Ј. Алексић даје важан допринос проучавању српске поезије, тачније, песничке самосвести, приступајући овом феномену "не само херменеутички, већ и културолошки". Д. Душанић осветљава песнике као сведоке модерног терора и то на примерима Р. Петровића, М. Дединца и О. Давича.

Фото Приватна архива

У монографској студији о животу и делу М. Црњанског, Г. Раичевић осликава и прати овог великана: као Чарнојевића, "у трагању за изгубљеном радошћу", "у времену непомирљивих", кроз "време маски", по Лондону за "време метаморфоза", у "повратку на Итаку".

* * * * * * * *

БОЈАН МАРКОВИЋ (Београд)

РОМАН М. Живковића својом хибридном грађом, експерименталним приступом њеном обликовању и богатим језиком успева да постигне осећајност, што се уједно ретко постиже у оваквој врсти текста. Поезија П. Матовића и новом књигом показује ненадмашну моћ да песма својим средствима постигне осећање које дуго траје у читаоцу.

Фото Приватна архива

Снажно се суочавајући са стидом овдашњег човека од тога шта он јесте, многе приче из збирке А. М. Грбић показују да је сушта људска вредност управо оно што се проказује као предмет стида. Студија П. Петровића прати идеју енциклопедизма у многоструким пољима хуманистичког мишљења, постављајући жанр романа у средиште проблема који се тичу фрагмента и тоталитета. Тиме представља најбољу теоријску књигу у протеклој години. Полемички темпераментна, културно ексцесна и ангажована студија С. Илић сведочи о идеолошкој борби у време касног капитализма у коме је укидање плурализма последица.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (10): Лирски и прозни крик времена

19. 02. 2022. у 16:21

Култура

1 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (9): Странице између срца и разума

18. 02. 2022. у 16:19

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (8): Исповести о људској уклетости

17. 02. 2022. у 16:19

Култура

0 3

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7): Дубоко меланхолични доживљаји света

15. 02. 2022. у 16:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације