ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Коме треба ноћна мора?

ПО варирању теме "Алисе у земљи чуда" Луиса Керола (објављене 1865.) у театру, можда најмаштовитијег штива о сложености одрастања и поимања света, рекло би се да је тај текст густа шума асоцијација на најгнусније патологије, везане за децу.

Новости

Почетком овог миленијума, 2004, Александар Поповски је већ урадио једну "Алису" (ауторке Биљане Србљановић) у Атељеу 212, са темом педофилије. Као и тада, и овога пута, у Југословенском драмском позоришту, подухватио се, без значајног резултата, поприлично драмски и идејно спорног текста младе словеначке ауторке, Еве Махковиц, "Алиса у земљи страхова". Ауторка је покушала да кроз познату причу о Алиси, Белом Зецу, Краљици Херц, Шеширџији, Мартовском зецу... прикаже интимни идентитетски конфликт, страх од преузимања одговорности (и кривице) за своје одлуке, при ступању у свет одраслих. А тај свет, његова (накарадна) правила одсликавају се у лику психотерапеута, овде Белог Зеца (занимљив Небојша Љубишић), који Алису само слуђује својим "смерницама", а њен проблем му, очекивано, више пута поновљено, само "иде на к...".

Тамо иде Алиса и себи, али и осталим ставновницима рупе у коју упада, нарочито церемонијал мајстору (недовољно духовит Милан Марић, који игра Шеширџију и Мачка), затим Доду (енергичани хистеричан Радован Вујовић), Мартовском зецу (недефинисано заигран Денис Мурић), а њима се придружују и остале фантазмагорије Рупе, скупљене под паролом "ноћна мора, а ипак живот" ( сликовите Јована Беловић, Ива Стефановић и Тамара Шустић). Сама Алиса, коју тумачи Милена Радуловић, као девојчицу, која не разуме свет који се мења њеним одрастањем ("а јутрос сам била као раније"), то неразумевање је пренела и на тумачење недрамске структуре, коју су јој понудили списатељица и редитељ.

Са истим изразом лица, у истом дечје повишеном тону, костимски монотона (костимограф Миа Поповска), међу осталим врло маштовито одвеним ликовима, у пословично фантастичној сценографији Нумена (Вања Магић), без које ове представе не би ни било, распршила би се у недоречености, као балон од сапунице, Милена Радуловић је била лепо професионална, концентрисана,напрегнута да смисао, који измиче, прикаже у сценској форми, и тај напор се јасно видео. Сонгови даровитог Марјана Нећака одвели су ову "Алису..." у извесни експресионизам, и били су одлично пласирани, али нису били довољни да представи подаре битност и упечатљивост.

"Алису у земљи страхова" најбоље је транспоновала, као идеју света у који млад човек ступа, бескрупулозног и суровог, Слобода Мићаловић, као Краљица Херц. Сасвим нова, необична, комична, брзом игром, на ивици водвиља, она је суверено држала тон представе, која је замишљена као смешно/страшна, хорор са насмејаним лицем, лепота без духовности, веселост и изобиље без покрића, траћење животног времена на неподопштине. Одлична креација Слободе Мићаловић је, неколико пута у двосатном трајању представе, учинила ју је занимљивом за гледање. Тумачење редитељског поступка није било неопходно, тај је подтекст Ева Махковиц протраћила, наслањајући се се на Керолову "Алису", уместо да напише сопствени оигинални текст. Драмски, ако је могућно. Поповски јој у томе ништа није помогао.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ПУБЛИКА КАО РАЊЕНИ ВОЈНИК: "Супротно", Бориса Никитина

31. 01. 2022. у 12:31

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Кодиране поруке за корекцију стварности

18. 01. 2022. у 15:28

Култура

0 3

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - УЖИВАЊЕ У ПАЛЕТИ КВАЛИТЕТНИХ ПРЕДСТАВА: Најбоља остварења на београдској сцени у 2021. години

05. 01. 2022. у 12:19

Култура

0 3

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - РАДОСТ ЗБОГ НОЖА У СРЦУ: Kafka - Maschine. Редитељ: Вељко Мићуновић. СНП

29. 12. 2021. у 13:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације