ДРАГОЦЕНА РИЗНИЦА КУЛТУРЕ И ДРУШТВА: Часопис "Развитак", енциклопедија Тимочке крајине, обележава 60 година

С. М. ЈОВАНОВИЋ

07. 02. 2022. у 10:15

ЈЕДАН од најдуговечнијих српских часописа, зајечарски "Развитак" обележава шест деценија постојања промоцијом новог двоброја 261/262 који је уредио неготински књижевник Власта Младеновић.

ДРАГОЦЕНА РИЗНИЦА КУЛТУРЕ И ДРУШТВА: Часопис Развитак, енциклопедија Тимочке крајине, обележава 60 година

Власта Младеновић, Фото С. М. Ј.

У 60 година часописа за друштвена питања, културу и уметност стало је на хиљаде научних есеја, прилога прозе и поезије, етномузиколошких и музиколошких студија, докумената и резултата истраживања великог броја сарадника и стручњака из чак 315 области, али и шест деценија привредног развоја Неготинске и Тимочке крајине.

- За судбину "Развитка" нико више не треба да страхује. Часопис који је обележио пре свега једно време права је енциклопедијска ризница, својеврсна хроника и хронологија Тимочке крајине. Ми смо га вратили пре две и по године после неколико година паузе, не прекидајући ту нит и континуитет. "Развитак" ће надаље излазити двапут годишње, у пролеће и на јесен - каже Владимир Ђуричић, директор Народног позоришта Тимочке крајине - Центра за културу "Зоран Радмиловић", који последњих 15 година објављује овај култни часопис.

За историју овог краја "Развитак" је посебно значајан јер је сведок изградње индустријских гиганата РТБ Бор, праховске хемијске индустрије, обе ђердапске хидроелектране, али и демографског суноврата источне Србије, миграционих кретања. "Развитак" на својим страницама бележи и историјске, археолошке, етнолошке прилике Тимочке крајине, њену социјалну политику, друштвени, културни и привредни развој, пољопривреду, стваралаштво на свим пољима људског деловања од музике, сликарства, књижевности.

Овај часопис је 1961. године утемељио Томислав Мијовић, српски песник и добитник посебног признања Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури, који је до 2006. уредио 226 бројева.

- Часопис је одувек имао високи критеријум и неговао домаће ствараоце из Тимочке крајине и источне Србије. Морало је да се заслужи да се појавите у "Развитку" и знало се, коме се објави прилог у часопису, да је он цењен и да то има одређени и значај, и симболику и уметничку сатисфакцију - каже Власта Младеновић, уредник "Развитка".

Младеновић је задржао традиционалну концепцију часописа који у новом двоброју објављује прилоге Димитрија О. Големовића, Драгана Бабића, Ђорђа Матића, Душана Пајина, Горана Н. Максимовића, али и поезију тимочких стваралаца.

- Прве песме су ми у "Развитку" објављене 1973. Касније сам објављивао чешће, али је то већ била нормална сарадња. Ти први уметнички корени у "Развитку" су ми били драгоцени.

Часопис се очекивао са надом, то је био догађај. Када сам позван да га уређујем био сам изненађен, почаствован и свестан да је то велика одговорност. Кад се појавио "Развитак" био сам дете, а сада настављам мисију својих предходника, реагујући, наравно и емотивно и професионално - додаје Младеновић.

Осим што афирмише стваралачке потенцијале овог краја, "Развитак" је и драгоцена ризница за истраживаче јер доноси релевантне референце, које су и полазна основа за сваки научни рад. Ту си и прилози који расветљавају прошлост овог краја и чувају народно стваралаштво кроз казиваче, којих данас готово и да нема.

- "Развитак" је једна од светлих тачака у мојој етномузиколошкој каријери јер ме везује за Неготин и "Мокрањчеве дане" који су пар година млађи од часописа. Када сам се упознао са Томиславом Мијовићем и "Развитком" био сам одушевљен како Зајечар има један врхунски часопис са битним аспектом традиционалног и савременог, са једне стране привредним, са друге културним. С поносом кажем да сам неке од својих најзначајнијих и најбољих радова објавио у овом часопису. И за овај јубиларни са задовољством сам урадио студију о влашком певању - каже др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор.

Димитрије Големовић, Фото С. М. Ј.

Овај завичајни часопис након Мијовића, почев од двоброја 227/228, од 2007. уређивао је Зоран Цвијетићанин, песник и дугогодишњи новинар "Вечерњих новости", а двоброј 259/260 уредио је песник Саша Јеленковић.

ТРАДИЦИОНАЛНА КОНЦЕПЦИЈА

ЗА континуитет у излажењу "Развитка" већ више од 15 година заслужан је и оперативни уредник Милош Петковић. У овом броју задржавамо традиционалну концепцију "Развитка", која траје шездесет година, уз извесне новине, у естетском и садржајном смислу, сходно времену и развићу.

Фото Приватна архива

Он је регионалан часопис, али није локалан јер се тематски бави и стваралаштвом везаном за источну Србију, дакле истоком и погледом на исток - додаје уредник "Развитка" Власта Младеновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.

11. 12. 2025. у 16:22

ПЕЈАКОВИЋ: Срби су скупо платили ЛАЖ о Југославији, која траје од 45 и плаћаћемо је још

ПЕЈАКОВИЋ: Срби су скупо платили ЛАЖ о Југославији, која траје од '45 и плаћаћемо је још

ГЛУМАЦ Никола Пејаковић одушевљава публику широм региона улогом Момчила у серији "Тврђава", која се бави ратним деведесетим и распадом некадашње државе Југославије.

13. 12. 2025. у 15:33

Коментари (0)

ДЕДА МИ ЈЕ РОМ: Истина о Пријином пореклу - има ромске крви Филип и Брена то знају, не смета им