КАО МОРНАР НИКАДА НЕ БИХ БИО СРЕЋАН, ГЛУМУ ВОЛИМ: Вучић Перовић о улогама у серијама "Чудне љубави" и "Нечиста крв", родном Котору ...

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

22. 01. 2022. у 13:28

МЛАДОГ Вучића Перовића брзаци глумачких вода више су вукли него морске струје иако је одрастао на обали Бококоторског залива.

КАО МОРНАР НИКАДА НЕ БИХ БИО СРЕЋАН, ГЛУМУ ВОЛИМ: Вучић Перовић о улогама у серијама Чудне љубави и Нечиста крв, родном Котору ...

Фото К. Михајловић

После три године на Поморском факултету, из првог покушаја је уписао глуму на Факултету драмских уметности. Улоге у серијама и филмовима почеле су да се нижу једна за другом. Прославио се као заводник Методије у "Синђелићима", дочарао Васу Чубриловића у филму и серији "Бранио сам Младу Босну", а затим био ненаметљиви Миланче у "Реквијему за госпођу Ј", музикални кадет Буги у "Војној академији", перспективни кошаркаш Борис у "Жигосанима у рекету"... Недавно је одиграо столећима и сензибилитетима удаљене ликове - у "Нечистој крви" био је Митке из 19. века, човек болне душе и дерта, песник, а у "Чудним љубавима" Јанко из нашег доба, дечији професор музике, који је у емотивној вези са скоро две деценије старијом Бојаном (Милена Предић). И док чекамо да га видимо у филму "Хероји Халијарда" и представи "Пеликан", питамо Вучића Перовића да ли би волео да и серија "Нечиста крв" буде у понуди Нетфликса.

- Обрадовао сам се када сам чуо да ће филм "Нечиста крв - грех предака" бити прво остварење на српском језику које ће се наћи на највећем стриминг сервису. Сматрам да је то врло важно, како за екипу тако и за нашу земљу. Било би лепо да и серија буде део те платформе - каже Вучић Перовић за "ТВ новости".

Да ли сте могли нешто да научите од Миткета упркос томе што нас од "Нечисте крви" деле епохе? Чему би требало да тежимо у животу?

- Бора Станковић, као велики писац, покренуо је у мени оно што велики писци углавном и раде, суштинске теме, ствари које на себи немају утиснут рок трајања. Љубав, породица, конвенционални морал, у који убрајам народне обичаје и породичне прописе, само су неке од тема... Такође, и спознаја да природни и морални закони немају међусобно ничег заједничког. Напротив, у вечном су међусобном сукобу и можда баш у томе лежи сва трагичност човечја. Велики писци постављају и велика питања, неке одговоре морамо (про)наћи и сами. У тој потрази је штос. Тежити треба ономе чему се тежи одувек, мирној савести.

Љубав је Миткету умало дошла главе, на пример онда када је био са Реџеповицом. Колика је била цена страсти и севдаха са којима је живео?

- Цена је била висока. Али неупоредиво мања у односу на ону коју плаћа константно, од рођења, кроз породично наслеђе. Био је окружен трагедијама, неслогом, неразумевањем, греховима, сплеткама, прељубама, и љубав је била прозор у неки други, бољи свет, бег, мир у немиру. Севдах је осећање неке дубоке чезње, а пошто није човек великих потеза, пут у деструкцију чинио се као неминован. Његова реакција на живот је била да се напије.

А људи могу пити и зато што су осетљиви, али и паметни. Понекад је лакше удовољити другима него себи.

"Нечиста крв", Симона Маркичевић, Фото Fireflу promo/This and that production

Једна од потреснијих сцена "Нечисте крви" јесте она у којој се син Хаџи Томе убио у хану због Коштане. Како сте је ви доживели? Који су кадрови вас дирнули и зашто?

- Серија обилује таквим снажним сценама. Та коју сте поменули је само једна у низу трагедија које су задесиле исту породицу. Занимљиво је пратити тај "грех предака", када почиње, које су његове размере, а шта су и колике су саме последице. Није очекивано да ће Стојан урадити то што уради, мислим да и у томе лежи снага те сцене. Реч је о изненађењу. Снажне су сцене између Ефенди Мите и Софке, Софке и газда Марка... Цела осма и девета епизода су врло јаке. А сетимо се судбина Стојне, Стане, Ташане...

"Чудне љубави" су донеле дирљиву, топлу причу о међуљудским односима. Какав су утисак серија и ваш јунак оставили на вас?

- После гледања серије имао сам потребу да одем кући и загрлим своје. Верујем да ће се ова серија приказивати и у неким наредним новим годинама. Немамо таквих садржаја данас. Јанка сам доживео као човека који је неспособан да мисли зло. Бојану сматра идеалном, пошто је довољно приземна да га држи у контакту са стварношћу, а опет довољно сензибилна да схвати и разуме његову посебност. Јанко лако препознаје неискреност и калкулацију, његове моралне вредности су високе. Он искрено не разуме њене инхибиције у вези са њиховом везом.

"Чудне љубави", Теодора Сребранов, Фото Fireflу promo/This and that production

Факултет драмских уметности завршили сте у класи Драгана Петровића Пелета са Анђелом Јовановић и Тамаром Алексић. "Чудне љубави" су вас поново спојиле. Како вам је било заједно у кадру?

- Играли су и Нина Нешковић и Ђорђе Стојковић, који су са исте класе. Када са неким студираш четири године, онда нешто и научиш о том неком, а онда знаш и како да се поставиш... Да би све ишло глатко.

"Најлепши дан на снимању доживео сам на овом сету и мислим да је за то заслужан пре свега Никола (Којо)." Како је то изгледало?

- Тог дана се снимала једна од последњих сцена у серији. Седео сам за столом са Николом Пејаковићем, Анђелом Јовановић, Николом Којом, Теодором Сребранов, Миленом Предић и Драганом Петровићем. Сви смо били дивно расположени. Никола Пејаковић и Драган Петровић су нас увесељавали својим духовитостима, а Никола нас је све окупио. Он је вођа племена.

Колико је одрастање у приморском граду обликовало ваш однос према глуми и уметности? Како сте као дете доживљавали доласке глумаца у Котор?

- Мој однос према глуми и позоришту је вероватно обликовала мама, а Котор је био место сусрета представа и мене. Сваке године сам осећао благу еуфорију због доласка свих тих представа из разних позоришта, као и због самих глумаца, наравно. Сећам се и даље неких тренутака из представа "Талични Том" позоришта "Душко Радовић" и "Три мускетара", у извођењу "Бошка Бухе". Данас увиђам да у малим срединама, а пропутовао сам целу Србију, углавном влада необавештеност. Телевизија диктира трендове али и формира мишљење, нажалост. Када на билборду видите неко познато лице у реклами за доњи веш или кладионицу, као мештанин малог места помислите како је тај неко успео, како тај неко нешто вреди или значи... А то често није случај.

"Чудне љубави", Милена Предић , Фото Fireflу promo/This and that production

Пошто сте студирали Поморски факултет, замислите да сте морнар, па реците како доживљавате глуму - као сигурну луку у којој сте се пронашли или као немирно море пуно изазова?

- Сигурне су две ствари. Прва, да ја као морнар никада не бих био срећан. То наравно не значи да сам сада срећан. И та да ја овај посао волим. Глума је, дакле, за мене сигурна лука на отвореном мору пуном изазова.

Како вам је било када сте крајем 2021. гостовали са представом "Идеална половина" и први пут наступили у свом граду?

- Није било никакве треме, ако на то мислите. Разлика је била у томе што ми је мобилни телефон тог дана звонио чешће него обично. И да - Милан Калинић ме је својим поступком постидео на крају представе, а тада се и осетило да сам ипак играо пред својим људима.

Надам се да неће проћи много времена пре него што опет заиграм у свом граду.

Међу реквизитима који се појављују у том комаду налази се и један необичан који припада вама.

- Албум са јунацима латиноамеричких серија настао је мимо мене, али је стицајем околности код мене остао. За све су "криви" Ана и Гојко, људи са којима сам тих година проводио много времена. То је њихов албум. У њему су слике глумаца из серија "Руби" и "Фиорела" (Побре Диабла).

Тренутно припремате драму "Пеликан" Августа Стриндберга, чија премијера је планирана крајем фебруара у Народном позоришту. Кога ћете дочарати у овом комаду?

- Режију потписује Ђурђа Тешић, у подели су још Душанка Стојановић Глид, Ива Милановић и Недим Незировић. Позоришту се увек радујем. Биће то моја друга представа у Народном, али први процес, тако да има узбуђења али и радости, јер је повод јединствен. Играм човека кога не бисте волели да упознате, а баш таквих има свуда.

НЕДАЋЕ РАТНОГ ВРЕМЕНА

ВЕЋ првих дана снимања филма "Хероји Халијарда" и серије "Ваздушни мост" стали сте раме уз раме са Жарком Лаушевићем и Петром Божовићем. Како вам је било? Шта можете рећи о јунаку ког тумачите?

- Не могу вам рећи много тога засада. Снима се два лета, и већи део улоге сам снимио.

Опет су у фокусу породични односи, кроз које се огледа дух ратног времена, и све недаће које то време носи. Снимање са Радошем Бајићем је несвакидашње искуство, а екипу сачињавају и неки изузетни људи, по разним секторима. Жарко ми игра оца, Петар деду... Надам се да ћу их бити достојан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ИЗМЕЂУ МЕМШЕ И САКАЛЕ, ИЗМЕЂУ КЛАСИКЕ И МОДЕРНОГ: Добро познати ланац који гарантује угодан одмор и добру услугу