СВЕТ У РИТМУ СРПСКОГ МОРАВЦА: Снима се серијал о бисеру наше нематеријалне баштине

ТАЧНО пет година пошто је Унеско уврстио српско коло на престижну листу светске нематеријалне баштине, цео свет ће, захваљујући кадровима филмског серијала који се снима широм наше земље, сигурно пожелети и да заигра у ритму моравца.

Фото Промо

После успеха филма "Теслин народ", кандидата за Оскар у категорији документараца, сада "Оптимистик филм" припрема атрактивни серијал о српском колу, можда најлакше разумљивом изразу традиције и идентитета српског народа, оном кроз игру.

- Ако не знамо ко смо и одакле смо, не можемо знати ни куда путујемо. Циљ филма и документарног серијала "Српско коло" је да прикаже саборност свих Срба кроз формацију кола. Призивањем слојевитости и лепоте српског кола гледаоци ће се упознати са овом игром и њеним значајем за очување сопственог идентитета - прича, за "Новости", редитељ филма и серијала Жељко Мирковић.

Фото Промо

Више од 20 фолклорних ансамбала из Србије и Републике Српске, уз више од 100 саговорника и извођача на музичким инструментима, дочараће ритмове моравца, ужичког кола, "чачка", руменке, нишког са-са, пиротског, краљевог кола "Србијанка"...

- Кад играм коло, осећам се као свој на своме - помиње се често у филму чији ритмови тешко могу оставити равнодушним оне са ових, али ни са других меридијана.

Дух кола открива се у 15 епизода од по 25 минута, у сарадњи са Ансамблом "Коло", Етнографским музејом и Српским националним савезом из Питсбурга у САД. У снимању су већ уживали Београђани и Пироћанци, а екипа се сад сели у Ниш, па у Зајечар, Суботицу, Нови Сад, Зрењанин. Пројекат који је подржало Министарство културе и информисања, град Ниш и град Пирот, снимаће се и у Крушевцу, Крагујевцу, Ужицу, Чачку, Врању, Грачаници, Пећи, и још пет градова Републике Српске.

- Фолкорни ансамбал Дома културе у Пироту представиће се српској и иностраној јавности са три пиротска кола - "чачак у 10", "пешачка", "Јелена". Пирот је град који се поноси својим културним наслеђем, а међу најзначајнијим су пиротски ћилим и пиротски качкаваљ, заштићени ознаком географског порекла. Пиротски ћилим је и кандидат за листу Унескове нематеријалне културне баштине, раме уз раме са српским колом и српском славом - поносно каже Владан Васић, градоначелник Пирота.

Жељко Мирковић, Фото Промо

Свака епизода открива пет различитих аспеката кола, од прича о њима до детаља о упису на Унескову нематеријалну баштину 2017. године, инструмената и чувених извођача. Посебан део говори о саборности коју носи коло, па се на почетку серијала каже: "Ја сам глас твог ДНК...Да ли си отворен да чујеш своју душу? Да ли верујеш да можеш да излечиш Србе? Да?! Онда заиграј са мном! Ја сам ти! Ја сам коло!"

- Коло, или оро, како га у Шоплуку називају, веома је популаран друштвени догађај. Игра га и старо и младо, и мушко и женско, на свечаностима, свадбама, рођењима, славама, саборима, у свакој прилици. Коло се одржало кроз векове до данас, када је постало уметност. Народна игра се данас изучава на многим Академијама уметности. Модерна народна игра подразумева кореографију као важан елеменат за поставку кола на сцену. Без кореографије имали бисмо обично, једноставно играње у полукругу што је и било извор осталог - вели Јована Сојановић, студент кореографске режије на Академији у Пловдиву.

Кроз кола се много боље, лакше и разумљивије изражава менталитет људи, јер се кроз игру лакше осећа и исказује оно што се речима не може објаснити:

- Народне игре, ритмичко кретање уз музичку пратњу или без ње, врста су традиционалне уметности настала у далекој прошлости, о чему сведоче и цртежи на пећинским зидовима.

Фото Промо

Пошто је склоност ка игри наследна, то се претпоставља да су и најстарији преци упражњавали кола, које се, с колена на колено, усавршавало до данашњих дана - закључује дипломирани кореограф Боривоје Борко Стојановић.

МЕКА МОЋ "ЧАЧКА" И УЖИЧКОГ

Фолклорна игра која симболизује срећу отиснуће се путем филма и у Европу, САД, Канаду:

- Документарни филм је снажно средство за пласман "меке моћи". То је начин да преко своје културе, науке и других достигнућа своју земљу представите другима на начин који желите. Србија има толико тога да понуди, па наша улагања треба да иду у том правцу, а не ка одговорима на оно што други причају о нама. Сви данас знају за Теслу, Ђоковића, зграда Колумбија универзитета у Њујорку носи име по Михајлу Пупину, на обелиску у Вашингтону је, у знак захвалности, име првог Србина Ђорђа Шагића, односно Џорџа Фишера. Простора за нашу причу о нама је много - истиче Мирковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације