РЕКАО ЈЕ СВЕ О НАМА И НАШОЈ ЕПОХИ: У свечаној сали САНУ одржан комеморативни скуп посвећен Владимиру Величковићу

ДВЕ године и четири месеца након што је с овог света минуо француски и српски академик, сликар Владимир Величковић (1935 - 2019), јуче је у Свечаној сали САНУ одржан комеморативни скуп, више пута одлаган, како је речено, због пандемије ковида 19.

Фото Танјуг

У присуству Величковићевог сина Вука Видора, председника САНУ Владимира Костића, редовних и ванредних чланова угледне институције, као и других поштовалаца његовог дела, на опус и личност великана ликовне уметности подсетили су академик Милан Лојаница, секретар Одељења уметности САНУ, професор Јасмина Чубрило, Невена Мартиновић, историчар уметности и дописни члан Мрђан Бајић.

Према мишљењу академика Лојанице, који је подсетио на сликарев животни пут (од родитељске куће, преко студија архитектуре, усавршавања у атељеу Крсте Хегедушића, до светске славе), реч је, у глобалном смислу, о најзначајнијем уметнику кога смо имали. Објаснио је и да разлог Величковићевог одласка у Париз, није био ни политичке, нити егзистенцијалне природе, већ је по среди био сликарски освајачки поход.

Академик Лојаница је говорио и о уделу архитектуре у Величковићевим ликовним делима, његовом виртуозном, беспрекорном цртежу и теми којој се стално враћао: човековом животу у ковитлацу судбине, између чина рађања и умирања.

Фото Танјуг

- И отишао је изненада, журно, баш као онај тркач са његових слика - закључио је секретар Одељења уметности САНУ.

Професорка Чубрило анализирала је Величковићеве везе са нашом Медијалом и француском новом фигурацијом, али и траг који је оставио на домаћој и светској сцени:

- Од својих почетака био је предмет пажње ликовне критике, историјско-уметничких студија, и филозофско-књижевне есејистике, из више разлога од којих су три кључна и испреплетана. Први је у вези са питањем потенцијала фигуративног и монументалног сликарства, други је везан за избор мотива, као места на коме се формира значење слике, а трећи у вези са контекстима, у оквиру којег је његово сликарство добијало свој оквир.

Снажан и комплексан опус овога аутора, како је указао вајар Мрђан Бајић, тренутно је видљив и на ретроспективној изложби у МСУБ.

- Готово да је и одлагање ове комеморације због пандемије, можда и слика нашег одлагања да се суочимо са његовим одсуством и признамо несносни губитак - казао је Бајић. - Ми смо они савременици чију је епоху тако исцрпљујуће истинито сажео у свом сликању. Као што је планетарно разумљиво, Дикенс рекао нешто, на основу чега данас сви разумемо тадашњу Енглеску, као што је Рабле сажео истину о Француској, Тарантино о Америци, о нама је тако потпуно и разумљиво, готово све рекао Величковић. И о Југославији и о Србији.

Фото Танјуг

Према Бајићевом мишљењу, није могиће склопити бржи и ефикаснији сажетак тла и целе епохе, од само два призора која је оставио:

- Обезглављени човек који бескрајно бежи од сивила које га прогони и сустиже и потом црни, изгорели, пусти пејзаж, еколошки исцрпљен и испарцелисан бодљикавим жицама и просутим хемикалијама, који је приступачан још само за црне птичурине. Ови призори као да су ишчупани из мрачног кутка срца сваког од нас. Ишчупани из поља страха и неверице у оно што смо као заједница прегурали и оно што нас можда у будућности чека. Али, нема ту никаквог песимизма и пораза, већ само сурове форензичарске истине која се мора казати, колико год да боли. Изговорити ту истину, увек и поново, осећао је као своју дужност.

А као човек, био је апсолутни оптимиста, борац и победник, вољени професор и срећан човек, који је уметности дао све и коме је уметност дала све:

- Био је покретач ланца доброте, место генерисања емпатије и уважавања према људима - закључио је Бајић.

Фото Танјуг

Од цртежа до слике

ИНАЧЕ, САНУ се укључила и у доделу награде младим ауторима за најбољи цртеж - "Владимир Величковић" (установљавањем фондације за ово признање, од новца добијеног на име националне пензије, уметник је пројекат читаву деценију реализовао са галеријом "Хаос", која је награду покренула). О његовим цртачким дометима говорила, јуче је Невена Мартиновић, из галерије "Рима":

- Од самих почетака рађен тушем пером, цртеж је укоренио Величковићев избор црне, као најлепше боје. Наклоност према снажним контрастима, и према црно-белој хроматици, прелила се из цртежа на његова платна и постала препознатљив део његовог сликарског идентитета.

Препоручујемо

Политика

0 0

ИЗЛОЖБА НАГРАЂЕНИХ АУТОРА НА КОНКУРСУ "ВЛАДИМИР ВЕЛИЧКОВИЋ": Четворо најбољих цртача у "Хаосу"

16. 12. 2021. у 17:59

Култура

0 0

ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ: О поетици славног сликара Милића од Мачве у грчу и драми националног доживљаја

21. 12. 2021. у 15:31

Култура

0 0

ЗАНАТ У СРЖИ УМЕТНОСТИ: Изложба Бобана Савића Гета у Музеју примењене уметности

07. 12. 2021. у 13:27

Свет

0 0

ПРОДАЈЕ СЕ ОБЈЕКАТ СА ДЕЛОМ ЧУВЕНОГ СЛИКАРА: Новог власника ускоро ће добити вила са Каравађовим муралом на зиду

02. 12. 2021. у 16:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације