"КАРАЂОРЂЕ" ПОКРЕНУО ФИЛМСКУ ИСТОРИЈУ: Кинотекa данас обележава 110 година од почетка српске кинематографије

Ана Попадић

28. 12. 2021. у 10:13

ЈУГОСЛОВЕНСКА кинотека обележиће 110 година српске кинематографије филмским програмом и предавањем Александра Ердељановића, данас, у Музеју кинотеке (од 18 часова), што је и датум прве филмске пројекције у свету, коју су браћа Лимијер приредила 1895. у Паризу.

КАРАЂОРЂЕ ПОКРЕНУО ФИЛМСКУ ИСТОРИЈУ: Кинотекa данас обележава 110 година од почетка српске кинематографије

Фото Кинотека

- Славимо 110 година од првог српског играног филма "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа" и почетка организоване филмске продукције у Срба, коју је започео први српски продуцент Светозар Боторић - најавио је управник Архива кинотеке Александар Ердељеновић.

У ауторском тексту посвећеном овом великом јубилеју, он је подсетио да је кинематографија, као изум краја 19. и почетка 20. века, рано пригрљена на Балкану и у југоисточној Европи.

Фото Кинотека

- Ако је Мађарска, са преко пет стотина остварења у немом периоду, са организованом производњом играних филмова започела 1912, Бугарска три године касније, а Хрватска као део двојне монархије тек 1917, било је право чудо да је аграрна Србија још 1911. године снимила прва два домаћа, али и балканска, играна филма.

"Улрих Цељски и Владислав Хуњади" је, по речима Ердељановића, хронолошки био први српски играни филм, али с обзиром на то да је премијерно приказан тек 30. новембра 1911, он се у нашој филмској историографији води као други. Оба потписује чувени глумац Чича Илија Станојевић.

Фото Кинотека

- "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа" сниман је током јула и августа исте године, имао је премијерну новинарску пројекцију 23. октобра 1911. у хотелу "Париз", па се због тога и званично води као први српски, а уједно је и први балкански играни филм - објашњава управник Архива Кинотеке.

Власник хотела "Париз" (који се налазио на Теразијама), припадник ондашње трговачке и пословне елите, Светозар Боторић, још од првих година 20. века изнајмљивао је једну од сала хотела путујућим кинематографима. На истом месту, 1908, отворио је први стални биоскоп у Србији "Гранд биоскоп позориште", постао заступник тадашње највеће филмске куће "Браћа Пате" из Париза, а потом се и сам активно посветио филмској производњи. Боторић је дошао на идеју о прављењу "чисто српских филмова" који би се, преко "Браће Пате" дистрибуирали по свету. Средином 1911. у Београд је стигао Луј де Бери, сниматељ већине српских филмова, па и "Карађорђа" и "Хуњадија..."

Фото Кинотека

- "Карађорђе" је снимљен у Београду и околини. Екстеријери су снимани на обалама Дунава и Саве (пре свега на Ади Циганлији), Калемегданској тврђави, Топчидеру и на Бањичком пољу. За ентеријере је послужило двориште хотела "Париз" (простор данашњег Безистана), где су пренете кулисе и сценографија из Народног позоришта - објашњава Ердељановић.

Први српски играни филм нетрагом је нестао крајем двадесетих година прошлог века, да би, после вишедеценијског трагања, био пронађен 2003. године у Филмархиву Аустрије.

- У марту 2003. отпутовао сам у Будимпешту као учесник на конференцији о рестарурацији старих филмова. У једној од пауза упознао сам Николауса Вострија из Филмархива Аустрије, који ми је открио да се у њиховом архиву чува велики број старих филмова везаних за Србију, краљевску породицу Карађорђевић, српску војску, разне свечаности, манифестације, сахране са нашег простора - присетио се Ердељановић овог важног познанства.

На лето је, заједно са тадашњим директором Југословенске кинотеке Радославом Зеленовићем отпутовао у Аустрију.

- У Лаксенбургу покрај Беча, где се чува запаљиви фонд Филмархива Аустрије, на монтажном столу, уз асистенцију Вострија погледали смо све "српске материјале". Одмах после првог кадра у коме се славни глумац и редитељ Чича Илија Станојевић поклања публици, постао сам свестан да је пред нама епохално откриће. Убрзо се испоставило да је пронађен не само легендарни "Карађорђе", него и већи део филмова првог српског продуцента Светозара Боторића, од којих наша Кинотека није поседовала ни метра филмске траке - сведочи Ердељановић.

На питање да ли је преостао још неки српски играни филм који нису видели, од Ваустрија су добили одговор: "Остао је само неки мађарски историјски филм, који је за вас небитан." Инсистирали су да погледају и њега, а онда је уследило ново изненађење.

- Тада су на монтажном столу, пред нашим очима пролетели кадрови Калемегданске тврђаве и ликови славних глумаца Добрице Милутиновића и Чича Илије Станојевића из првог српског снимљеног, али другог по реду приказаног играног филма "Улрих Цељски и Владислав Хуњади". Још један бисер из детињства српске кинематографије оживео је у пуном сјају. Тако се остварио сан многих генерација кинотечана и васкрсла изгубљена страница српске филмске историје - присетио се Александар Ердељановић.

Два прва српска филма биће приказана вечерас у Музеју кинотеке на обележавању 110. рођендана српске кинематографије, а посетиоцима ће бити представљени и недавно набављени лични предмети Светозара Боторића. Југословенска кинотека је дигитално рестаурисала "Карађорђа", а у току 2023. биће завршена "обнова" свих осталих Боторићевих остварења.

Историјска читанка

УПРАВНИК Архива Кинотеке Александар Ердељановић одржаће данас предавање у форми филмске историјске читанке о 110 личности значајних за Србију и српски народ од 1904. до 1945. године.

- То је једна врста аудио-видео енциклопедије. Снимке личности које сам одабрао пратим коментарима и њиховим кратким биографијама - најавио је Ердељановић, додајући да, нажалост, многе значајне личности из периода 1904-1945. још нису нађене на филму, а неке од њих нису никада ни снимљене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТО ЈЕ НОЋНА МОРА Један гест на састанку Путина и Си Ђинпинга изазвао панику у САД

"ТО ЈЕ НОЋНА МОРА" Један гест на састанку Путина и Си Ђинпинга изазвао панику у САД

ПРИЈАТЕЉСКИ загрљај између руског председника Владимира Путина и кинеског председника Си Ђинпинга био је доказ колосалног стратешког пораза Сједињених Америчких Држава, рекао је аналитичар Херитиџ фондације Мајкл Пилсбери у интервјуу за Фокс њуз.

19. 05. 2024. у 07:15

КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА ДОБИЛО ИМЕ? Различито порекло и велика симболка - назив користе САМО СРБИ

КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА ДОБИЛО ИМЕ? Различито порекло и велика симболка - назив користе САМО СРБИ

КОСОВО и Метохија веома су значајан део српске историје и традиције, али ретки су они који знају како је тако важно поднебље нашег постанка и идентитета добило име. Обе речи у називу нађе јужне покрајине имају различито порекло и велику симболику.

18. 05. 2024. у 11:47

Коментари (0)

ЛЕТОВАЊЕ ОД 380 ЕВРА: Хит понуда - авионом на 8, 11 или 12 дана на овој дестинацији (ФОТО)