Култура

НА КОМЕ СЕ ДРЖИ НАЦИЈА: Текст Захара Прилепина

Захар Прилепин

21. 12. 2021. у 11:53

"НЕ РАЗУМЕМ како можете да читате Јесењина, а да не видите како је страшно вриштао од бола" цитирала је Јулија Шигарева Захара Прилепина, аутора песникове биографије, и питала откуд тај бол успешном песнику?

НА КОМЕ СЕ ДРЖИ НАЦИЈА: Текст Захара Прилепина

- Песник болује, не зато што га људи вређају. Он је болестан зато што и није сасвим човек.

Он чује трансценденталну музику - она пролази кроз њега. Нација се формира око песника. Ако нација има песника - нација се остварила.

Песник даје нацији стил, глас, музику бића. Нација се заснива на херојском епу, на песничкој химни - учи га напамет и живи од тих речи, као од молитве. Схватате ли шта је Хомер за Грке? Он им је оправдање заувек, он је отац нације. Погледајте како се Осетини односе према свом националном песнику Кости Хетагурову. Његово име зна сваки Осетинац. Крајем XIX века Украјинци су о празницима носили иконе и портрете Тараса Шевченка - као иконе. Сваки народ, ако жели да постане народ, има националног песника.

Пушкин је смислио књижевни језик Русији. Чак и не читајући поезију (што је, наравно, лоше), ми се ипак налазимо у тим метафизичким координатама које су нам смислили наши песници.Али тај посао им је неподношљив. То је незамислив терет - гори него рудару или космонауту. Ако сте, наравно, прави песник, а не блебетало. Ако кроз тебе анђели шаљу поздраве твом народу.

Ето, од тога песници и умиру. А не зато што их вређају цареви или генерални секретари. Власт је ту споредна ствар. Поготову што је Јесењин тада био миљеник бољшевика: са њим су се састајали Ђержински и Троцки, Киров му је био покровитељ - слао га у санаторијуме, старао се о њему. Знате ли данас функционере тог ранга којима је стало до песника? А онда је сва партија трчкарала око Јесењина - био је понос земље. Своју тротомну књигу поезије продао је Државној издавачкој кући 1925. године за 10.000 рубаља. Незамислив новац! Када су плате инжењера највишег нивоа биле 200, а највиших партијски функционера - 300 рубаља, па ето! Тада је Државна издавачка кућа купила сабрана дела само од тројице песника - Демјана Бедног, Мајаковског и Јесењина.

Затим, када се Јесењин обесио (а он се, наравно, обесио), новац од продаје те тротомне књиге подељен је на неколико делова: родитељима, породици његове супруге Зинаиде Рајх, а Данкан се одрекла свог дела, иако је Јесењин, искрено, њу упропастио. Дакле, Зинаидин део је био довољан за куповину куће у Подмосковљу.За живот у свакодневном смислу имао је све. Али ако песник почне да се занима за свакодневни живот - песнику је крај. Јесењин се убио не зато што "није имао стан" (захтев да Јесењину додели стан потписао је лично Троцки), већ зато што за њега није било никаквог стана на земљи. Он није био одавде.

(Са руског превела Р. Мечанин)