АНДРИЋ ЧУВА УГЛЕД "НОБЕЛА": У Задужбини великог српског писца обележено шест деценија од уручења највећег књижевног признања

НА дан када је Иви Андрићу пре 60 година у Стокхолму уручена Нобелова награда, јуче је у Задужбини овог великог писца уприличена свечана седница.

Беседа Мира Вуксановића у Андрићевој задужбини, Фото З. Јовановић

Госте је поздравила др Маја Радонић, управница Задужбине, а беседу је одржао академик Миро Вуксановић, председник УО Андрићеве задужбине, који је рекао:

- Број издања Андрићевих књига и радова о њима премашује збир од двадесет хиљада, на педесет језика. Таква библиографија, у последњих десет година и два пута обимнија од полувековног резултата познатих песника, потврђује становиште да је Иво Андрић међу оним добитницима који држе углед Нобелове награде и да он никако није међу нобеловцима који су загрнути временом.

Фото З. Јовановић

Указајући на занимљиву појаву да српски писци, из моде или у тражењу нових путева да им књига буде у средишту, све чешће објављују романе о својим канонским претходницима, а међу њима је Андрић најчешћа тема, Вуксановић је истакао:

- Када књижевници и људи других склоности, наши и страни, из побуда рачунџијских и дневнополитичких, свакаквих, премештају чињенице, судбине и времена да од њих направе што већи поремећај, неуко узимају реченице из књижевног дијалога као гледиште живог човека, измишљају анегдоте и каламбуре, приказују приватно као друштвено, притом неовлашћено користе Андрићево име и дело, наносе му штету и увреду, криве га и за криву Дрину и за ратове који су у наше доба планули.

Андрића, наставио је Вуксановић, уписују у књижевност коју није хтео или за коју није ни знао, упорно покушавајући да мењају његов изворни текст, да му оспоре слободну вољу да главна дела напише на екавском наречју, да буде српски писац и српски академик.

- Андрића руже да би се за њих даље чуло или да би показали сва лица и наличја нетрпељивости која нас је кроз време гушила и која нас гуши, када све то чине, свесно улазе међу клеветала која треба да буду названа тачним именом. Андрићева задужбина никоме неће одређивати како ће о Андрићу да пише, нити то хоће нити може, али не може да поступи друкчије осим да штити Андрићеву опоруку, јер је ради тога основана. То значи да нећемо водити полемике за увесељавање доконих и злобних, али то значи да ће сви добити достојан одговор - рекао је Вуксановић.

На изложби у Народној скупштини и насловна страна "Новости" , Фото З. Јовановић

Андрићева дела су вишеструко потврђен пример класичних књижевних вредности, а разлог за његову актуелност је и чињеница да су његове литерарне теме наше, тј. да се у највећем броју својих дела бави балканским простором, истакао је Радован Јокић, помоћник министра културе и додао:

- У мору агресивне, фриволне, баналне литературе, најчешће са енглеског језика, домаћи читалац, поготово онај без већег читалачког искуства, стиче утисак да наш део света нимало није вредан приче и причања и да се ту никада ништа вредно помена није десило.

Вероватно ништа боље од Андрићевих дела не показује колико је то нетачно. Сетимо се само "Травничке хронике" или "Аникиних времена" и белодано ће се видети колико је Балкан вредан приче и причања, бар колико и ма који други део света. А чињеница да Андрићева дела чувају своју првобитну универзалност, естетичност и етичност говори да јесте један од највећих стваралаца нашег језика и један од, без сумње, највећих светских писаца у 20. веку.

На свечаности су приказани телевизијски снимци из архиве РТС о Андрићевој Нобеловој награди, настали од 26. октобра до 10. децембра 1961. године.

Фото З. Јовановић

ДАН УПОЗНАВАЊА СА СВЕТОМ

ПРЕДСЕДНИК Народне скупштине Ивица Дачић јуче је, у Дому Народне скупштине, свечано отворио изложбу поводом обележавања 60 година од додељивања Нобелове награде Андрићу.

- Ова изложба само је мали знак нашег великог поштовања према једином нобеловцу са овог простора и његовом величанственом књижевном делу. Од тог 10. децембра 1961. па све до данас, поштовање према великану Андрићу са нама дели цео свет. Андрић је тог дана добио почаст да је његова књижевност универзална, свевременска, без обзира на то што је писана на "малом језику", како је и сам говорио. То је био дан великог упознавања света са "малом земљом међу световима", како је Андрић говорио о својој домовини, и ми се с поносом сећамо и чувамо успомену на тај тренутак - казао је Дачић и подсетио на Андрићеву дипломатску службу и његов допринос као народног посланика у Скупштини.

ДЕО СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

- ПОТРЕБНО је јавно оспорити тврдње да је Андрићево дело и данас живо присутно код нас и у свету захваљујући, пре свега, Нобеловој награди. Нема спора да ли такво признање утиче на објављивање, превођење и читаност Андрићевих књига, али то не би било довољно, не би се тако дуго одржало, да не налази и снагу и доказ у уметничкој вредности Андрићевих књига. Оне су пре добијања Нобелове награде биле штампане на неколико језика, потом оцењене и високо награђене. Од тада су део светске књижевности и то траје седамдесетак година - казао је Вуксановић.

Препоручујемо

Друштво

0 5

ВЕЛИКИ ДАН ЗА СРПСКИ НАРОД: Патријарх Порфирије - Пре тачно 60 година Иво Андрић примио Нобелову награду за књижевност

10. 12. 2021. у 20:27

Култура

0 0

МОНОДРАМА "ЗЛОСТАВЉАЊЕ": Поводом шест деценија од доделе Нобелове награде Иви Андрићу

06. 12. 2021. у 17:18

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ И ДАНИ: Самоћу и чемер удовца покушавао је да надомести путовањима

02. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НОБЕЛОВАЦ ПОМАЖЕ СИРОТИЊУ: Иво Андрић је био беспрекорно тачан човек

01. 12. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације