НАЈПЛОДНИЈИ СРПСКИ ФИЛМОЛОГ И ТЕАТРОЛОГ: Напустио нас је професор Петар Волк (1931-2021), истакнути филмски и позоришни критичар

Божидар Зечевић

07. 12. 2021. у 10:38

ТРАГАО сам за критеријумима који ће помоћи да идентификујемо трајне вредности, да пратим развој израза и сва она значајна и квалитетна преображења која нас наводе на нове подухвате и још оригиналније филмове" писао је Петар Волк пре десетак година, у некој врсти биланса свог фасцинантног радног века.

НАЈПЛОДНИЈИ СРПСКИ ФИЛМОЛОГ И ТЕАТРОЛОГ: Напустио нас је професор Петар Волк (1931-2021), истакнути филмски и позоришни критичар

Фото К. Михајловић

"Тада сам и начинио основу за стварање историјских претпоставки како бисмо оно најдрагоценије сачували од заборава. То је, верујем, наш залог за будућност, као што верујем да је српски филм досегао до своје аутентичности, да поседује трајне вредности, да има моћ непрекидног креирања нових и оригиналнијих дела и да је тако ушао у свет."

У петак, 3. децембра умро је у Београду, у деведесетој години, проф. др Петар Волк, истакнути српски филмски и позоришни критичар, редовни професор историје филма на Факултету драмских уметности у Београду и председник Академије за филмску уметност и науку Србије. Траг који је за собом оставио у српској и европској култури дубок је и трајан. Цео свој живот посветио је приказивачким уметностима о којима је написао највише књига у целој нашој филмологији и театрологији (преко шездесет!), углавном монографских студија, али и историјских сублимација и тумачења готово свих значајних појава у нашем театру и филму. Поред тога, Волк је остварио велики утицај на развој уметничке праксе, као директор најзначајнијих југословенских филмских фестивала у Београду и Пули, управник Југословенског драмског позоришта, директор Позоришног музеја Србије, оснивач и први директор београдског међународног фестивала Фест... Није било готово ниједне значајне уметничке појаве у педесетогодишњој историји театра и покретне слике под овим небом којој није дао свој допринос и стога се може сматрати једним од најзначајнијих посленика новије историје наше културе.

Фото Архива

Фото Архива

Фото Архива

Рођен у Босанском Петровцу 1931, дипломирао је југославистику на Филозофском факултету у Загребу 1953, а докторирао на Карловом универзитету у Прагу ("Естетика модерне анимације") 1971. и на Универзитету уметности у Београду 1985. (са својим капиталним делом "Историја југословенског филма од 1896. до 1982"). Објавио је велики број позоришних и филмских критика у часописима "Израз", "Култура", "Књижевност", "Сцена" и "Театрон" (саоснивач) и листовима "Књижевне новине" (члан редакције), "Телеграм", "Политика" и "Илустрована Политика" (дугогодишњи филмски критичар). Професор Волк био је, без сумње, најплоднији српски историчар филма и позоришта, чије су студије постале незаобилазне у проучавању српске и југословенске уметничке прошлости. То су, између осталих, монографије о Раши Плаовићу, Миливоју Живановићу, Пери Добриновићу, Добрици Милутиновићу, Жанки Стокић, Николи Симићу, Мири Бањац и Петру Краљу, те о филмским режисерима Алекандру Саши Петровићу и Предрагу Голубовићу. Аутор је историјских синтеза "Позориште без маске", "Позоришни живот Србије 1835-1944", "Писци националног театра", "Илустрована историја српског позоришта", као и "Слобода филма", "Опасне слике", "Моћ кризе", "Сведочења 1 и 2", "Савремени југословенски филм"... Био је састављач двотомне "Антологије светског филма" и писац лексикографских синтеза "Српски филм", "Двадесети век српског филма" и "Именар српског филма"... За своје историографске и теоријске радове добио је висока признања, међу којима Стеријину награду за театрологију, Награду за најбољу књигу о филму Института за филм, Октобарску награду града Београда, Награду за животно дело Удружења филмских уметника Србије и Кристалну призму Академије филмске уметности и наука за своју последњу књигу "Нова времена", 2013. године.

"Српски филм постоји! Време је његова егзистенцијална реалност! Без обзира на то што иза њега стоји преко седамсто дела, не обликује се само у прошлости него и у садашњим генерацијама. Та дела се огледају у трагању за јасним, целовитим, актуелним појмовима и симболима. Стваралаштво које познајемо, међутим, опире се свакој статичности и указује на своја стална преображења." То је поуздан пресек и резултат једног органског континуитета: "Филм који смо стварали од првих записа на Теразијама или од 'Карађорђа' до најновијих остварења саздан је од самог живота. Ту налазимо све што су проживели појединци, генерације овог народа, што је било за памћење али и заборав, сва разочарења и колективне заблуде... па на шта би наша прошлост личила без тих драматичних, садржајних, лепих и болних слика? Уграђујући тако најбоље филмове који су створени у овом поднебљу у оно што наслућујемо као будућност, верујемо да су ови филмови, које чувамо од заборава, израз бескрајне моћи филмске уметности. То је уједно - српски филм."

Петар Волк био је добар, постојан пријатељ и сарадник, увек спреман да помогне и охрабри.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)