СТИХОВИ СА ЛАТИЦА ТРЕШЊИНОГ ЦВЕТА: Најављени јубиларни 25. књижевни сусрети "Гордана Брајовић"

М. КРАЉ

06. 12. 2021. у 10:37

НИ ГОДИНУ дана пошто је "отпрхнула у бесмртност, плаве висине где бораве птице", песникиња и легендарни репоретер "Вечерњих новости" Гордана Брајовић, у Алексинцу, у пролеће 1997. почели су књижевни сусрети намењени најмлађим читаоцима и ствараоцима, који ће догодине обележити јубилеј.

СТИХОВИ СА ЛАТИЦА ТРЕШЊИНОГ ЦВЕТА: Најављени јубиларни 25.  књижевни сусрети Гордана Брајовић

Некадашњи лауреат Љубивоје Рушумовић

За ову смотру на којој је, од тада, награђено готово 40 наших најеминентнијих писаца за најбоље књиге намењене млађем и старијем дечјем узрасту, без обзира на литерарни род, и кроз коју је својим литерарним прилозима прошло готово четири хиљаде ученика основних и средњих школа, управо је расписан 25. конкурс.

Организациони одбор књижевног сусрета "Гордана Брајовић" Алексинац 2022, поред тога што је позвао да се образложени предлози, уз по три примерка књиге за најмлађе, из актуелне продукције, пошаљу до 31. јануара, расписао је конкурс и за ученичке радове. За дечје стваралаштво из области поезије и прозе, прописане су три категорије: од 1. до 4. разреда основне школе, од 5. до 8. разреда основне школе, као и за све разреде средње школе.

Сваки ученик може конкурисати са највише три рада за обе области (поезија и проза), а теме овогодишњег конкурса су: "Дрво" ( за узраст од 1. до 4. разреда), "Има нешто у мени" (од 5. до 8. разреда) и "Љубав" ( за средњошколски узраст). Посебан део конкурса односи се на чаосписе за најмлађе. И дечји радови и часописи шаљу се у по три примерка, и то на адресу - за "Књижевни конкурс Гордана Брајовић", Центар за културу и уметност, Душана Тривунца број 15, 18220 Алексинац. Рок је исти као и за одрасле писце, 31. јануар.

Међу онима који су до сада добили награду установљену у част "песме међу песницима" (како је Гордану назвао Драган Лукић) су, између осталих, Драгослав Андрић, Слободан Станишић, Драган Лукић, Мира Алечковић, Душко Трифуновић, Добрица Ерић, Перо Зубац...

- У целом песништву Гордане Брајовић видим нешто што је трајније од нас, од нашег тела крхког, а шта је то? То је дрво! У том дрвету, читајући њену поезију, видео сам да највише, најснажније осећа трешњу, трешњин цвет - записао је једном њен друг по перу Драган Колунџија.

Поред класика наше литературе за најмлађе, чија су се имена нашла на једном симболичном дрвету трешње, у дворишту основне школе у њеном родном Суботинцу, ту су и данас популарни Урош Петровић, Весна Алексић, Драган Хамовић, Виолета Јовић и многи други. Лауреат последњих, овогодишњих сусрета је млада списатељица из Ужица Даница Богојевић, за роман "Загрли месец".

МОЋ РЕЧИ

МЕЂУ многим песницима и писцима који су се бавили старалаштвом Гордане Брајовић је и Перо Зубац, који је уочио важност коју је она придавала речима: "Знала је и моћ и немоћ речи. Живот је посветила речи и оставила речи које време неће умети да избрише. Она сада, онако лепа и нежна, шета вртом песника Ватсјајане и паун пада на њено раме."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ПОСЛЕ НЕКОГ ВРЕМЕНА: Небојша Пајкић у јавности- ево како данас изгледа (ФОТО)