ИНТЕРВЈУ Предраг Бјелац: Било ми је тешко да одбраним свештеника

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

04. 12. 2021. у 15:46

ПРЕДРАГ Бјелац је у филмовима и серијама играо шест свештених лица, а само ове године је, како сам каже, у пет улога умро, и у једној једва преживео.

ИНТЕРВЈУ Предраг Бјелац: Било ми је тешко да одбраним свештеника

Фото Промо

И једно и друго сведочи о искушењима глумачке каријере, али Бјелчева је успешна. На домаћем терену глумио је у култним остварењима попут "Како је пропао рокенрол" и "Кад порастем бићу кенгур", а инострана публика могла је да га упамти по ролама у "Харију Потеру и ватреном пехару", римејку чувеног хорора "Предсказање" и популарној британској серији "Убити Ив". Ових дана је у првом плану због последњих минута његовог јунака у "Династији" и важне улоге у финишу прве сезоне "Црне свадбе", а ускоро ће на екран и у петом наставку "Убице мог оца".

- Глумио сам кардинала Франческа Пиколоминија, који постаје један од папа са најкраћим стажом у историји. Био је папа мање од месец дана пре него што је умро. Играо сам католичког свештеника и у лудом научно-фантастичном филму "Мајндгејмерс". Филм је енглески, радили смо у Букурешту, и био сам у пару са Семом Нилом. Месец дана смо се тамо дружили и снимали 2014. У филмском првенцу Ђорђа Балашевића "Као рани мраз" играо сам финог попа, најбољег пријатеља Васе Ладачког. У "Швиндлерима" сам недавно такође глумио попа, локалног мудраца, мада само у једној епизоди. Отац Иларион из "Црне свадбе", много је ближи фикцији него реалности. Или ја желим да буде ближи фикцији, јер је екстреман - говори за "ТВ новости" Предраг Бјелац, који је шесту "духовну" улогу остварио у "Предсказању".

Какви су вам утисци после финала "Црне свадбе"?

- Учествовао сам у пројекту, читао два пута комплетан сценарио, али сам искрено одушевљен. "Црна свадба" изгледа апсолутно светски и може да парира свим иностраним серијама савршеним визуелним компонентама, минуциозном режијом, ефектима и музиком. Глумци су невероватни, остварили су достигнућа која су круна њихових каријера.

Од Славка Штимца, Уликса Фехмијуа и Филипа Ђурића до маестралног Светозара Цветковића и савршене Љиљане Благојевић. Јелена Ђокић и ја смо тек у последњој епизоди крунисали своје улоге. Не знам тачно када ћемо радити другу сезону, али продуцентска кућа "Фајерфлај" је сигурно има у плану. Имам чак и обећање да ће моја улога бити још значајнија.

Предраг Бјелац са Војом Брајовицем у серији "Династија", Фото Промо

Како је било снимати кулминацију последње епизоде, црквену сцену коју сте поделили са Јеленом Ђокић?

- Тешко ћу моћи то да вам препричам. Посебно осећање је када играте свештеника. Чин монашења Наташе морали смо да изведемо врло пажљиво, да поштујемо све црквене каноне који су познати, да не увредимо никога, па ни свештенство. Покушао сам да нађем консултанте, али нажалост нисам наишао на разумевање. Осетљиви су по том питању и желе да студиозно провере све пре него што се укључе у процес.

Мислите ли да је управо мистерија која обавија и цркву и магију допринела атрактивности серије?

- Наравно да јесте, али нисам ту цркву доживео као ову нашу, српску православну, него као још једну организацију која има својих мана, проблема, недоумица. Покушао сам критички да се поставим према томе, јер мој лик је све само није позитиван. Он је, да га тако назовемо, шеф државне безбедности у оквиру цркве, некакав кардинал Ришеље или нешто томе слично. Врло је тешко, незахвално и као на ивици леда играти такав лик веродостојно, да га одбраним, а да никог претерано не увредим.

Фото Промо

Један јунак серије тврди да недостатак емпатије помаже злу да победи добро. Да ли примећујете мањак саосећања и у стварности?

- Живим на Новом Београду, где има пуно простора и много паркова, и свакодневно срећем огроман број људи који имају псе. Наједном су пси постали бољи пријатељи људима него други људи. То је наизглед баналан, али врло јасан показатељ да се отуђујемо, да више не верујемо једни другима и да се не волимо као пре. Али "Црна свадба" је ипак фикција, и само је инспирисана догађајем од пре десетак година. Њена снага је у томе што се преплићу разне приче. Имамо сукоб државне безбедности и полиције, њихов однос према цркви, народна веровања и обичаје, елементе влашке магије... "Црна свадба" је изузетно оригинална у нашем аутентичном фолклорном изразу.

Како вам изгледа наша "Династија", у којој играте једну од главних улога? Да ли гледаоце, као и некада, привлачи могућност да завире у свет богатих?

- Наши сценаристи су прилагодили оригинални сценарио домаћим условима. Свака драмска сцена је мињон, дивна за глумачке радње. Серија неким карактеристикама води у смеру сапунице - више од 220 епизода, ритам приказивања - али се трудимо да има озбиљну драмску форму. Средином осамдесетих, када се "Династија" овде приказивала, за нас је свет богатих био велика непознаница. Уживали смо да гледамо дивне виле и костиме, лепе жене, ултрабогаташе. Данас имамо тога и код нас. Погледајте само како естрада живи, да не идемо даље. Или све те новопечене бизнисмене, које представљамо у нашој серији...

Фото Игор Маринковић

Како бисте представили свог јунака? Крије ли се нешто испод те богаташке коре?

- Мислим да је његово порекло битно. Војин Константиновић је по нашој замисли дете веома успешних родитеља. Син је неког нашег представника у иностранству, који је радио за чувене експорт-импорт фирме. Војин се школовао у иностранству, цео живот уживао у луксузу. Њему се ништа значајно није променило у животу, само је све више напредовао, био све успешнији и богатији. Пут његовог ривала, и непријатеља и пријатеља и кума Бранка Кадића, био је много трновитији. Ривалитет је највише утицао на причу. Војин по сваку цену жели да надмаши Бранка, па иде и дотле да се споји са Бранковом бившом женом, све у циљу да га уништи. Он је бонвиван, изузетно образован, љубитељ уметности, доброг вина, провода и окорели нежења. Не жели да се веже, нема деце, тако да је све уложио у нећака, који га је издао, као што знамо из оригиналне серије. И, нажалост, неће Војин још дуго. Долази сурова казна за његов начин живота.

Пета сезона "Убице мог оца" почиње око Нове године. Шта се дешава са вашим ликом?

- Пета сезона ће бити веома добра, јер је млада режисерка Маша Нешковић врло студиозно приступила томе. На снимањима је атмосфера била сјајна. Неке сцене које смо направили, нпр. неке моје сцене са Миром Карановић, биће фантастичне. Прича се враћа у прошлост, али ја остајем у садашњости, где се наставља суноврат бившег министра Николе Ковачевића.

Чиме сте још били заокупљени?

- Летос су се код нас снимала три-четири велика америчка пројекта. Играо сам у једном, радни назив му је био The box. Реч је о десетом или једанаестом наставку чувеног хорора "Господари пакла" (Hellraiser). Ако се овако настави, Београд и наша земља биће значајно место за стране пројекте. Граде се нови студији на све стране, најављено је и много домаћих пројеката. Летос сам имао главну улогу у једној чешкој серији од осам епизода.

Снимао сам два и по месеца крими комедију "Дух". Играо сам тог духа. Он је криминалац кога убију у првој епизоди, и усели се у живот неспретног канцеларијског полицијског инспектора. Помаже му да постане прави полицајац, помаже му знањем, искуством које има и из рата, учи га свему. Млади инспектор заузврат помаже мени да сазнам ко ме је убио. Само у овој години, имао сам десетак улога у разним пројектима, умро сам пет пута, а једном сам једва преживео. Кажу да то глумцима продужује живот.

Марија Каран у серији "Династија", Фото Промо

НЕЗАБОРАВАН ДАН СА ДОНАЛДОМ САДЕРЛЕНДОМ 

КОЈИ сусрет са иностраним колегом памтите и данас?

- Поносан сам јер су ми се десиле невероватне ствари. Ретко када се неко искрено распитује ко си и одакле си. Са Семом Нилом сам се свакодневно дружио и упознао много више и интимније него што је уобичајено. Али за то је потребно времена. У Прагу сам упознао Доналда Садерленда, који се искрено одушевио када је чуо одакле долазим.

Провео сам са њим незабораван дан у његовим причама и импресијама из каријере. Пошто сам играо Руса у сцени са њим, мислио је да сам заиста Рус. Чак је спремио прву реченицу нашег дијалога на руском. Рекао сам му да нисам Рус и тако смо почели причу. Сазнао сам да је 1968. радио "Келијеве хероје", чувени ратни филм, који се годину дана снимао у Војводини и Истри. Били су ту Тели Савалас и Клинт Иствуд, а Доналд Садерленд је тада био млад глумац. Управо за време боравка у Југославији сазнао је да је претходни филм који је снимио, а то је био сада чувени "Меш", постигао велики успех и да му предстоји добра каријера. Због тога му је Југославија остала у срцу заувек.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)