ГУСТО СИТО У РУКАМА УДРУЖЕЊА: На конурсу за врхунски допринос националној култури признања ће добити 20 стваралаца
ПОСЛЕ осмогодишње паузе Министарство културе и информисања расписало је јавни позив за доделу признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина.
Карикатура Тоше Борковића
У јавности је већ само објављивање конкурса позитивно оцењено, а остаје да се види да ли ће бити акламације и после "густе" тријаже кроз које ће предлози проћи у репрезентативним уметничким удружењима, а потом и пред седмочланом стручном комисијом (именоваће је лично министарка Маја Гојковић), која ће избор свести на 20 награђених.
Правила игре овог конкурса прописује Уредба о ближим условима и начину доделе признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина (Влада је усвојила у фебруару прошле године), а до које се дошло после вишемесечних јавних сесија о критеријумима и процедури доделе.
Уредба предвиђа да свака уметничка област може да кандидује највише три ствараоца (а по једног представници мањина), а препознате су - 22. Од књижевног стваралаштва, преводилаштва, муз ичког стваралаштва и интерпретације, ликовне уметности, примењене и визуелне уметности, дизајна и уметничке фотографије, преко филмске, позоришне уметности, опере, уметничке игре, дигиталног стваралаштва, архитектуре, превођења стручних и научних текстова, извођења музичких, говорних, артистичких и сценских културних програма, истраживање и заштите наслеђа (покретног, непокретног и нематеријалног), филмске и ТВ делатности, до научноистраживачког рада у култури, библиотекарства, издаваштва и продукције програма.
- Уредба је исправила многе неравнине које су се дешавале при ранијим доделама и дала репрезентативним уметничким удружењима могућност да активније учествују у процедури награђивања - каже, за "Новости", песник и преводилац Драган Мраовић, који је био члан Радне групе МКИ за израду предлога Уредбе, додајући како се неће дешавати, као у ранијим изборима, да пред комисију дође и по 500 предлога. - Сама удружења преузеће одговорност за селекцију на својим интерним комисијама. Тако ће, рецимо, књижевници УКС и СКД заједно моћи да предложе три аутора.
Мали број кандидата у сваком "ресору" ће, према мишљењу саговорника, омогућити квалитет и више се неће дешавати да нека удружења предлажу и више од 50 уметника, од којих је већина испод нивоа награде.
Карикатура Горана Дивца
Поред услова да су остварили право на пензију, кандидати, према Уредби, морају да испуне и критеријум да су допринели развоју културних вредности у земљи, односно њеној међународној афирмацији, као и да су добитници најзначајнијих награда и признања. Листу утврђују удружења, а реч је о републичким наградама за посебан допринос, наградама за животно дело, стручним наградама са међународних фестивала, наградама са фестивала од републичког значаја, стручним наградама удружења, локалним наградама и друштвеним признањима, као и другим стручним међународним и домаћим наградама и признањима.
- Механизам нове уредбе је такав да неће више моћи да прођу кандидати "естраде", или да их накнадно Влада предложи директно, што је раније изазивало највећу буру - тврди Мраовић. - Министарство је овог пута радило прецизно и благовремено, па су репрезентативна удружења добила већ на дан објављивања огласа сва детаљна упутства за рад.
Рок за предлог кандидата је 30. новембар. Иначе, од 2007. до 2013. додељена су 503 национална признања, а тренутно их прима 231 уметник-пензионер. n
УЗ НОВАЦ, ВАЖНА И ПОВЕЉА
НАЧИЊЕН је мали технички пропуст, да се у Закон о култури унесе да се признање не састоји само од новчаног износа, већ и од повеље, па ту повељу није могуће додељивати док се не изврши та допуна - примећује Мраовић. - Било је планирано да повељу ретроактивно добију сви који су имали то признање, а да се новим добитницима уручује на посебној државној свечаности. Верујемо да ће и то бити регулисано у блиској будућности.
НИСУ "НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ"!
ПРЕМА мишљењу Драгана Мраовића термин који се одомаћио за ова признања -"националне пензије", нанео је огромну штету угледу уметника:
- У једном тренутку је ПИО, ни крив ни дужан, добио 7.000 протестних писама пензионера, а сваки тај допис морао је бити примљен и регистрован - објашњава. - То признање се не добија у ПИО, нити се награда исплаћује из ПИО фонда, јер није никаква пензија.
Препоручујемо
ВРАЋАЈУ СЕ НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ: После осам година уметницима опет признање
01. 11. 2021. у 18:39
УРУЧЕНА ПРИЗНАЊА ЗЛАТНИ БЕОЧУГ: Добитници дају светлост очима (ФОТО)
22. 09. 2020. у 01:24
РЕКОРДНА ПОДРШКА: Маја Гојковић о инфраструктури у области културе
23. 07. 2021. у 16:02
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра
КАЖУ да је нечије смеће нечије благо, али комад „камена“ који је деценијама држао врата отвореним представља благо по готово свачијим стандардима.
09. 12. 2025. у 16:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)