МОЋ СРПСКОГ СИМБОЛИЗМА: Представљају изложбу "Живот - Сан - Смрт"

НЕКЕ уметничке изложбе виде се једном у животу. Таква је поставка "Живот - Сан - Смрт.

Марко Мурат, "Дах дубровачког пролећа", Фото Галерија Матице српске

Европски оквири српског симболизма", коју заједнички реализују Галерија Матице српске и Народни музеј у Београду, а свечано ће је вечерас (19.00) у Новом Саду отворити министарка културе и информисања Маја Гојковић.

Јединствену прилику да на једном месту виде 77 радова из 17 уметничких колекција симболизма, а реч је о уметничкој епохи с краја 19. и почетка 20. столећа, публика ће имати привилегију да, све до 31. јануара наредне године, на једном месту погледа најрепрезентативнија дела овог сликарског правца.

Најављујући овај својеврсни ликовни спектакл, управница Галерије Матице српске др Тијана Палковљевић Бугарски је сасвим искрено рекла јуче новинарима да је ово најпосебнији дан у последњој деценији колико је она на челу Матичине галерије. Ова поставка припремана је две године.

Аутори изложбе, др Снежана Мишић, музејска саветница ГМС и др Игор Борозан, професор на Одсеку за историју уметности Филозофског факултета у Београду, кроз одабир уметничких дела из националних и европских музејских и приватних колекција приредили су изложбу тематски разнолику која дочарава поетику српског симболизма и потврђује да је наша ликовна култура интегрални део европске уметности.

Анастас Боцарић, "Kраљевић Mарко и вила", Фото Галерија Матице српске

Мада је за већину српских, односно јужнословенских уметника, симболизам био само епизода у уметничком стварању, многи од њих попут Ђорђа Крстића, Надежде Петровић, Влаха Буковца, Паје Јовановића, Марка Мурата, Пашка Вучетића, Ивана Мештровића, створили су врхунска дела симболизма, која су на овој изложби представљена заједно са сликама Стевана Алексића и Леона Коена у чијем стваралаштву је овај уметнички правац нашао свој најпотпунији и најчистији израз.

- На ново поимање света крајем 19. века понајвише су утицале идеје филозофа Фридриха Ничеа и Фројдова теорија архетипова колективно несвесног. За симболисте, мит је био полазна тачка за визуелизацију унутрашњег света човека, његове психе, нагона жеља и страхова - казао је Борозан.

Поред репрезентативних остварења националних уметника, посебан куриозитет представљају дела водећих европских уметника симболизма попут Гистава Мороа, Франца Штука, Одилона Редона, Адолфа Хиреми-Хиршла, Рудолфа Јетмара, Едуарда Вајта и других, која су за ову прилику стигла из чувене бечке Галерије "Белведере" и из хрватских музеја из Загреба и Осијека. За изложбу су позајмљена и дела из Музеја савремене уметности у Београду, Музеја Југославије, Јеврејског историјског музеја, Дома Јеврема Грујића, Музеја из Зрењанина и Смедерева, Задужбине Карађорђевића на Опленцу, Православне епархије...

Стеван Алексић, "Уметник у атељеу", Фото Галерија Матице српске

Др Снежана Мишић нагласила је да су слике распоређене у девет тематских целина како би се публика упознала са кључним темама симболизма, а то су: живот и смрт, тајни свет снова, преиспитивање сопства, потрага за митом, индивидуална религија и нова спиритуалност, фатална жена, пантеистичка визија света, национална митологија и универзално страдање.

Ова јединствена поставка биће и део програма Европске престонице културе којом ће се Нови Сад целе наредне године дичити представљајући своје највише културне домете.

ПСИХОЛОЗИ, ФИЛОЗОФИ, МУЗИЧАРИ

У НАРЕДНА три месеца, колико ће трајати изложба, у Галерији Матице српске биће приређено 16 стручних предавања. Предавачи ће бити истакнути историчари уметности, психолози, филозофи и музичари.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације