РОЂЕНИ ГОСПОДИН ГЛУМАЦ: У Народном позоришту у Београду одржана комеморација Радовану Миљанићу

ДУГИМ, топлим аплаузом данас је последњи пут испраћен са Велике сцене Народног позоришта глумац Радован Миљанић.

Колеге и пријатељи у Народном позоришту, Фото: Н. Скендерија

Бескрајна доброта и господственост, две су особине о којима су говориле све колеге у националном театру, с великом тугом опраштајући се од уметника којег је смрт затекла између две представе: његово срце престало је да куца тек што се вратио с гостовања "Васе Железнове" у Нижњем Новгороду.

- Висока етика и огромна, истинска љубав према позоришту, оно је чиме нас је обасјавао и због чега ће нам највише, као ретка драгоценост, недостајати - истакла је на почетку комеморације Молина Удовички Фотез, директорка Драме националног театра.

- Не знам куда одлазе сви наши глумци, али верујем да га је тамо први дочекао његов кум Борис Комненић.

Борис Пинговић се опростио песмом, Фото: Н. Скендерија

Последњем опроштају присуствовала је супруга Биљана Горуновић (пијанисткиња и професорка Музичке академије у Новом Саду), синови Михајло и Милутин, који је пожелео да се са позорнице обрати поштоваоцима и пријатељима у препуној сали Народног позоришта:

- Много је волео позориште и глуму. Причали су ми да када сам се родио, прво су ме однели у Народно позориште, па тек онда кући. И сада већ давне, 2002. године, кад је оперисао рак, прво је отишао на Калемегдан да чита поезију, па онда дошао кући... Волео је људе, сваком је указивао пажњу. Познавао је све запослене овде. Никоме није волео да остане дужан. Желео је да помогне свима и то одмах. И није очекивао ништа заузврат.

Борис Пинговић је преминулом колеги посветио песму, а Милан Цаци Михаиловић обратио се речима:

- Драги мој пријатељу, не опраштам се с тобом. Ових неколико речи бес су и презир за бедну смрт која је у трену помрачила живот коме смо се бескрајно радовали. И ево нас у неверици пред великом неправдом.

Милан Цаци Михаиловић, Фото: Н. Скендерија

О професионалним и људским Миљановићевим особинама сведочио је и колега Бошко Пулетић:

- Постоји много дефиниција речи господин, али су најближе истини биле наше баке које су говориле да се тешко постаје господин и да за то треба да се родиш. Наш Раде је управо био такав, рођени господин глумац. Није то сматрао као привилегију већ као велику обавезу, наоружан стрпљењем и бескрајном добротом према другима.

С Љубомиром Тадићем је друговао и играо у многим насловима, али је њихову заједничку каријеру обележила представа "Тесла или прилагођавање анђела":

- Скоро 40 година путујемо позоришним путевима, од Русије до Нијагаре. Испрва ношени младалачком посвећеношћу, касније правом приврженошћу и оданошћу. За све ове деценије успео сам да се посвађам са многима, али са Радованом - никад.

Милутин Миљанић, Фото: Н. Скендерија

"Је ли бољело?", гласи једна од реплика у култној представи "Велика драма", у коме је Миљанић тумачио користољубивог и нечасног човека, сушту супротности његовом карактеру - присетио се Бојан Кривокапић, истичући да је његова смрт болела и боли.

Последњи је о преминулом уметнику говорио млади колега Немања Стаматовић, а речи топлог опроштаја упутили су и редитељ Златко Свибан, као и драмски писац Синиша Ковачевић, чије су поруке прочитане на сцени.

Колеге у публици

НА комеморацији Радовану Миљанићу, први пут у својству в. д. управника појавио се у Народном позоришту Светислав Гонцић, а међу присутнима су били и Рада Ђуричин, Петар Божовић, Александра Николић, Вјера Мујовић, Тихомир Станић, Небојша Кундачина, Зоран Ћосић, Нела Михаиловић, Владимир Петричевић, Славко Милановић, Бора Балаћ и други.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације