ИНТЕРВЈУ Иван Заблаћански: Спаса је права посластица за игру

МЛАДИ глумац Иван Заблаћански тренутно нас одушевљава као симпатични Спаса, "момак за све" у пансиону у Сопоту, кога игра у домаћој теленовели "Коло среће". Срца гледалаца крај малих екрана, већ је освојио и као поручник Калинић у "Црвеном месецу", хладнокрвни инспектор Влада у "Убицама мога оца", смотани конобар у "Староградским бисерима", заљубљени Озрен у "Татама", коцкар у "Јунацима нашег доба", Оги у ситкому "Случај породице Бошковић"...

Фото В. Данилов

Наследник нашег прослављеног глумца Миленка Заблаћанског, каже да би једног дана волео да се нађе и у кожи свог омиљеног лика, Алексеја Ивановића из "Коцкара", романа Фјодора Михајловича Достојевског.

- Имам срећу да су сви ови ликови потпуно различити, а неки су ми и посебно прирасли за срце. Волим те трансформације, из лика у лик. То ме додатно инспирише и споља и изнутра. Наравно, много је теже трансформисати се изнутра, али мислим да је Спаса доста другачији од мене. Увек ми тешко падне крај снимања "Убица" и одлазак у реквизиту да вратим пиштољ, значку и симболично се растанем од инспектора Владе, до следеће сезоне. Претпостављам да ће ми једног дана и Спасин качкет недостајати. То је, на неки начин, део њега и његова амајлија. Откад снимам "Коло среће", и сам често носим качкет - открива за "ТВ новости", Иван Заблаћански и додаје да му је посебно драго што игра у серији "Смарт продукције" у којој је главна јунакиња обична жена са села и што њу глуми Нела Михајловић.

* Мада је Спасина судбина тешка, јер је сироче, он нас често засмејава. Да ли је теже тумачити комичне или трагичне ликове?

- Мислим да комедија лежи у драми, тако да оно што Спасу често мучи или ситуације у којима се нађе, а које нису нимало пријатне, умеју да насмеју публику. Он често не размисли о ономе што говори, већ из срца бупне, па буде шта буде. Није ни луд ни глуп, само је превише заљубљен и некад му фали кочница, коју ја приватно имам, а он за њу није чуо. Волим и Владину озбиљност и драмску хладнокрвност као и Спасину детињу наивност, а самим тим и комику. Оно што ме посебно привлачи и радује у овој серији је то што су нам ликови написани тако да ће у неком тренутку, пре или касније, доживљавати озбиљне промене. То ме највише инспирише када се припремам за неку улогу, поред биографије самог лика. Спаса је као мали остао без родитеља и заправо је одрастао у том чувеном пансиону, уз све људе који га и сада окружују. Свачији је, а опет ничији. Он је велико дете великог срца, које се не штеди ни кад се смеје, ни кад воли, ни кад плаче. То је, ако мене питате, посластица за игру. Могу много да маштам и заиста уживам у свакој сцени.

* Гледаоци већ навијају да Јелисавета (Срна Ђенадић) што пре схвати да, заправо, не воли Бојана (Никола Шурбановић). Хоће ли се то десити?

- Чуо сам да навијају за Јелисавету и Спасу, прича се по граду, а шта ће бити до краја, верујте не знам ни сам. И ја навијам. Хвала писцу који је Спасу написао онако како га је написао. Дуго сам желео да сарађујем са "Смарт продукцијом", што се и десило са "Татама". И раније је требало да сарађујемо, али сам тада био заузет, а сада када играм Спасу, није ми жао онога што сам, условно речено, пропустио. Јер, Спаса је пронашао мене. Иначе сматрам да улоге увек пронађу глумца.

* Да ли редитељи умеју боље да процене која улога одговара глумцу или глумац то сам препознаје?

- Ух, ово је питање за милион долара. Редитељ ради кастинг, глумац то види на један начин, писац на други, редитељ на трећи, а онда дође продуцент и све то веже у чвор...

Фото Промо

* Проналазе вас и улоге униформисаних ликова, међу којима је и инспектор Влада, кога играте у крими-серији "Убице мог оца"...

- Пета сезона је снимљена и једва чекам да почне емитовање, јер ми је инспектор Влада један од ликова који ми је баш прирастао срцу. Он ће бити много више заступљен у серији, него раније. Влади се увек враћам, сваке сезоне, и то ме увек изнова радује. Биће га више, а биће и неких његових самосталних испитивања.

* Ваша девојка и колегиница, Јелена Пузић, у "Колу среће" игра Нађу, која долази у Сопот код тетке Данице (Љубинка Кларић) да ради у салону Гоце Ракетић, ћерке главне јунакиње Маре. Да ли ћете имати заједничких сцена?

- Већ смо имали прилику да сарађујемо у "Црвеном месецу", где смо имали један заједнички кадар, за 130 епизода, а у једној представи били смо партнери на сцени пола сата. Плашио сам се како ћу, што сам рекао и Јелени, да одвојим приватно од пословног. А заправо сам већ на првој проби схватио да ће то ићи феноменално. Потпуно сам заборавио на то да смо приватно партнери, што је дивно. У "Колу среће" се наши ликови сусрећу и увек смо једно другоме и подршка и критичари. Деси се да у неким улогама нисам собом задовољан, а Јелена ми каже да сам био супер. Више она зна мене да подиже, када нешто посумњам, што је нормално у нашем послу. Добро је за глумца да стално сумња и да се преиспитује, и да од себе стално очекује нешто више. Она је увек радоснија од мене, а ја сам хладнији и еуфорија ме ретко кад ухвати, што можда и није добро.

* Где може да вас гледа позоришна публика?

- У Београдском драмском позоришту играм у представама "Зелена чоја Монтенегра", "Баал", "Цемент", "Кад су цветале тикве" и "Ружни, прљави, зли", а у Позоришту на Теразијама у представи Mamma mia.

Фото Промо

У ПОЗОРИШТУ САМ И ПРОХОДАО

* ПОСЕДУЈЕТЕ изузетну моћ трансформације пред камерама и на сцени, што не чуди будући да сте наследили раскошан глумачки таленат вашег оца Миленка Заблаћанског, као и уметнички дар ваше мајке Снежане. Какве утиске носите из детињства када су вас родитељи водили у позориште?

- Волим трансформације у сваком смислу, и унутрашње и спољашње. Гледам да на неки начин испуним обе, колико то улога дозвољава. Самим тим, и радост игре је већа јер је испред мене увек нешто ново и другачије. Узори су ми и мајка и отац, у сваком смислу, и приватно и пословно. Као дете су ме водили у позориште и, како су ми причали, у позоришту сам и проходао. Самим тим, откад знам за себе, знам и за позориште. Ту се осећам сигурно, као код куће. Оно што ме је још тада привукло јесте оних пар тренутака гласне тишине пред подизање завесе (било да сам у публици као гледалац или на сцени). Е, тај осећај је, откад сам га спознао, до данас за мене иста магија и нека тако и остане.

И ДАЉЕ МИ НЕКИ ЉУДИ САЛУТИРАЈУ

* КАКО се осећате у улогама официра, полицајаца, инспектора? На снимању "Црвеног месеца" научили сте и да јашете...

- И даље ми неки људи салутирају или ме ословљавају са инспекторе. Имао сам прилику да носим и савремене и униформе из епохе. Волео бих да идем на јахање, које сам заволео док сам снимао "Црвени месец", али немам времена. Сигуран сам да ћу му се једног дана вратити - каже Иван Заблаћански.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Култура

0 0

ИНТЕРВЈУ Драгана Ђурђевић: Волела бих да се опробам у епској фантастици

26. 09. 2021. у 10:38

Познати

0 7

ПРЕМИЈЕРЕ НОВИХ СЕРИЈА И СЕЗОНА, ОД 6. СЕПТЕМБРА, НА КАНАЛИМА СУПЕРСТАР ТВ И ПРВА: "Авионџије","Игра судбине"и "Коло среће"

03. 09. 2021. у 13:00

Култура

0 0

ИНТЕРВЈУ Андреј Шепетковски: Новим улогама ме води жеља да преживим

15. 08. 2021. у 15:46

Култура

0 2

КАД БОГАТСТВО ПОСТАНЕ ТЕРЕТ: На сету теленовеле "Коло среће"

16. 07. 2021. у 15:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације