ПОГЛЕД ИСКОСА - Дијалог двојице сликара
У ГАЛЕРИЈИ која се профилисала као значајна, са програмом између музејског и актуелног, своје слике представљају двојица војвођанских уметника.
"Кључ за решење свих проблема"
Да је реч о запаженој изложби, на добар начин сведоче предговори у каталогу најбољих војвођанских ликовних критичара - Саве Степанова и његовог млађег наследника, све ангажованијег мр Данила Вуксановића. Изложене су слике великог експресионисте Милана Коњовића (1898-1993), уз Зору Петровић најважнијег међуратног представника тог типа сликарства у Србији, родоначеника те врсте уметности које у нашем времену врхунац има у делима Милана Цилета Маринковића и Срђана Милетића. Ту су и слике и слике-објекти, нека врста асамблажа који не излазе претерано у трећу димензију Драгана Стојкова (1951), истакнутог заступника обнове сликарства око 1970. године, у другој генерацији нове фигурације или новог реализма. Коњовић је био и остао прототип сликара револуционара, чија се побуна догађа унутар медија а не у сфери политике, нека врста узора, херојског сликара, војвођанског Антеја, сликара равнице и обичних али маркантних људи. Његова изложба "Људи" у Београду 1951. године била је једна од кључних у промени са соцреализма у високи модернизам. Драган Стојков је другачија појава, сталожен, смирен, кабинетски тип истраживача ликовних светова. У осами атељеа за разлику од Коњовића, који је волео да слика у природи, Стојков налик научнику, конструише и ствара своје циклусе, не изневеравајући, међутим, никада природу, крећући се од белутка до инспирације Лазом Костићем и Ивом Андрићем, увек остајући на поетској страни сликарства. Од првобитних хиперреалних мајсторија, за које је био заинтересован нико други до Удо Култерман, један од великих историчара уметности 20. века, писац прве синтезе о покрету хиперреализма, до садашњих слика наглашене предметности, објектима неке нове свесности Стојков је прошао многе серије сличних слика, мењао се, али увек се уочавао његов рукопис, било да је то свет камења, дигиталних детаља на слици, портрета или књижевних омажа.
Изложба у Кући легата настала је као дијалог двојице сликара (честа форма у музеологији), као омаж млађег који је стасао уз старијег, о којем је снимио и филм 1975. године (може се видети на изложби уз обиље документације о времену и критици), али има и дубљу димензију. Коњовић је 1961. покренуо капиталну изложбу Ликовна јесен у Сомбору која сада слави јубилеј шездесет година постојања. Била је и остала стожер за све најактуелније појаве али искључиво у домену ликовности, сликарства а не визуелности као ширег и сада актуелног феномена. Стојков је ту угашену смотру обновио 2008. године, оставши веран својој давној идеји обнове слике, савремене и ангажоване, па Ликовна јесен и сада захваљујући трајној иницијативи двојице Сомбораца окупља елиту наших сликара.
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)