ВИКОНТ ПОКРЕТНИХ СЛИКА: Редитељ Милан Јелић о филму "Успаванка" о Стефану Миленковићу

Драгана Матовић

26. 10. 2021. у 10:47

ПОЧЕО је као глумац, прославио се као редитељ, сценариста и драмски писац, филмови су му били међу најгледанијима у биоскопима, безброј пута репризирани на телевизији, али се, за разлику од његових колега, скроман по природи, годинама склањао од јавности.

ВИКОНТ ПОКРЕТНИХ СЛИКА: Редитељ Милан Јелић о филму Успаванка о Стефану Миленковићу

Са Томом Курузовић,Фото Приватна архива

Само најближи пријатељи знају га по надимку Виконт, јер је потомак грофова и писаца, Ивана Гундулића и Саве Владиславића. Говоримо о Милану Јелићу, који је нашем листу дао ексклузиван интервју поводом предстојећег филма "Успаванка", инспирисан животом прослављеног виолинисте Стефана Миленковића. Управо ће он бити редитељ овог биографског филма по сценарију Јована Марковића.

Као редитељ, Јелић је дебитовао дугометражним играним филмом "Бубашинтер", а затим је снимио "Тигра", "Рад на одређено време", "Недељни ручак", "Мој тата на одређено време", и многе друге. Са Предрагом Перишићем написао је сценарио за "Љубавни живот Будимира Трајковића", сам - за филм "Још овај пут". Добио је силна југословенска признања, а од међународних издваја награду за режију филма "Рад на одређено време", на филмском фестивалу у Авелину, када је жиријем председавао чувени сценариста Ђузепе де Сантис.

Са Мијом Алексићем, Фото Приватна архива

Јелићев филм "Чудна ноћ" отворио је последњи југословенски филмски фестивал у Пули. Он је тада, као југословенски редитељ, затворио редитељску бележницу, а шта га је подстакло да је поново отвори, Јелић нам одговара:

- Стефан Миленковић је био чудо од детета, имао је концерте по свету, чак и у Белој кући.

Његова животна прича, путовања, турнеје, родитељи, селидбе, све је идеално за добар сценарио, односно филм. Лично ме је музика увек привлачила, свирао сам клавир, хармонику, певао у разним оркестрима.

Главни јунак, међутим, још ништа не зна о овом филму.

- Сигурно ће бити веома изненађен када то сазна из овог интервјуа, а поготову да је планирано да Стефан игра свог оца - каже Јелић.

- Размишљамо да за овај породични филм направимо интернационалну поделу, да би се продавао по свету и био присутан на међународним фестивалима. Идеја је да играју Џек Димић, наш глумац који је популаран у Холивуду и Милош Биковић који је велика звезда у Русији.

"Врана", Фото Приватна архива

Објашњавајући зашто су његови филмови толико гледани, Јелић каже да је стари холивудски "ђак":

- Моја девиза кад сам био млад била је Холивуд или пропаст. Наравно, нисам могао да одем до Холивуда, али сам радио по холивудском рецепту. Са добром причом, врхунском глумачком поделом, код мене је увек играло по десет најпозантијих југословенских глумаца из Београда, Сарајева, Сплита, Загреба. Заиста сам имао срећу да радим са нашим највећим звездама. Милена Дравић је играла у скоро сваком мом филму, постали смо велики пријатељи, памтим је као племениту душу и дивно створење. Морао сам да водим рачуна кога узимам и од мушкараца, јер ће се ако изостану неки од њих љутити.

Бата Живојиновић је први пут у "Недељном ручку" имао обнажену партнерку, интимну сцену са Недом Арнерић.

- Није му баш било пријатно, ни ја нисам волео ту сцену, али су дистрибутери и продуценти инсистирали на томе. Шта је рекао Бата не знам, шта је рекла његова супруга Лула могу да претпоставим. Дивна жена, иначе, која је пратила његов рад. Љубиша Самарџић је у филму "Тигар" играо боксера, био је мршав и атипичан за борца у рингу, али га је публика изузетно прихватила и наградила на Филмском фестивалу у Пули.

Пре него што је стао иза камере, Јелић је још као средњошколац и студент светске књижевности ушао у свет новинарства, радећи прво за дечје новине, затим за "Студент", "Спорт и свет", "Арену", "Филмски свет"... Живо се сећа интервјуа са славним Алфредом Хичкоком.

- Седели смо у "Метрополу" и пили млеко. Био је врло љубазан. Сећам се да ми је тада рекао колико воли да публика вришти од страха, а ја сам касније уживао када публика вришти од смеха. Заувек сам запамтио његов савет да је најважније имати добар сценарио и врхунске глумце, а касније сам схватио да је још важније да филм има позитивну, хуману поруку.

"Мој тата на одређено време", Фото Приватна архива

Јелић је интервјуисао и низ наших познатих редитеља, међу којима је кључну улогу у његовој каријери одиграо Саша Петровић.

- Када ме је угледао, питао ме је хоћу ли да играм код њега. Изненађен, рекао сам му да нисам глумац, а он мени: "Нема везе, хајде да пробамо." И тако сам добио улогу у филму "Три" после које сам почео да добијам низ понуда. "Три" смо снимали на једној железничкој станици близу Београда. Пажљиво сам гледао како ради и био импресиониран. Био је филмски геније и када је видео да се интересујем за режију, дозволио ми је да пратим нахсинхронизацију у тонском студију Авала филма. Седео сам у ћошку и гледао како ради. Добио сам улогу у још једном његовом филму "Биће скоро пропаст света", али је глума за мене била само степеница ка редитељској палици.

Фото Д. Миловановић

Играо је низ улога, које нису увек биле главне, али су због његове уверљиве интерпретације ти ликови остали да живе у сећању филмске публике. Незаборавне су његове улоге у филмовима "Мистерије организма", "Вране", "Буђење пацова", "Кад будем мртав и био", "Толе године", "Тврђава силеџија", као и у ТВ серијама "Невен", "Димитрије Туцовић", "Љубав на сеоски начин". Глума у позоришту, међутим, никада га није привлачила, али се на необичан начин, ипак, појавио у једној представи Атељеа 212. Професор Влада Петрић режирао је Нушићеву "Госпођу министарку" и понудио му улогу, коју није прихватио.

- Рекао ми је да ћу ипак бити у представи! Направио је једну велику слику са мојим ликом, коју су демонстранти носили као транспарент узвикујући: "Пада влада!" Касније ми је Петрић рекао: "Видите, ипак сте били у мојој представи."

Популаран и у Кини

НЕ само у Србији, Јелићеви филмови су и данас међу најгледанијама у Хрватској и другим републикама некадашње СФРЈ. Његов "Рад на одређено време" у далекој Кини, био је, по гледаности, одмах иза филма "Валтер брани Сарајево".

- Милена и ја смо се плашили авиона, па су на премијеру отпутовали Бата, Неда, Љубиша и Реља Башић - каже Јелић.

- Причали су нам да су их у Кини лепо и топло примили. Мислим да смо се и ми, са нашим филмовима, макар мало, уписали међу градитеље добрих односа са Кином.

Глумачко искуство му је знатно помогло када је стао иза камере.

- Велике звезде играле су у мојим филмовима, али нико од њих није имао примедбе на моје сугестије. Сви су зазирали да не устанем из редитељске столице и покажем им како треба да се одигра сцена. Љубиша Самарџић ми је говорио: "Све ћу да урадим, само немој ти да ми показујеш!"

Прво Јелићево редитељско чедо био је филм "Бубашинтер", који је снимио 1971. и уврстили су га у ондашњи тзв. црни талас. Филм је прошао цензуру, приказан је на Пулском фестивалу, али се нашао на удару због немилосрдно документаристичког приказа стварности. Не само што је режирао, него је и играо у филмовима који су сврстани у неподобне, чак и у чехословачком филму "Ја волим, ти волиш" Душана Ханака, који је у то време био забрањен, а касније је добио "Сребрног медведа" на филмском фестивалу у Берлину.

- Седам година нисам могао да режирам, нико те у оно време није питао да ли имаш прихода, а срећа је да сам ја имао родитеље - каже Јелић.

На почетку редитељске каријере Милан је радио и на Телевизији Београд, где је снимао емисије "Како...", после којих је под хитно послат у војску у Сомбор, у оронулу касарну из доба Марије Терзије, и то у пешадију. Тема прве проблематичне емисије је била како кучићи једу фабричку храну за псе, а друге како се ослободити војске.

- Организовани су партијски састанци на телевизији на којој смо мета били ја и Бранко Балетић, који је снимио филм "Лака лова", где сам играо.

Јелисаветини јади

КАО драмски писац, Јелић се превасходно истакао као комедиограф. У књизи коју је недавно објавило Удружење драмских писаца Србије су његове драме "Сећање на Албинонија", "Ванцаге", "Хоћу да будем кромпир", као и најпознатија, "Јелисаветини љубавни јади због молера", која је на сцени Атељеа 212 одиграна више од 100 пута.

- Још сам био на академији када сам добио награду на конкурсу листа "Младост" - каже Јелић.

- Услов је био да се игра у Атељеу 212. Драму сам писао за Јелисавету Секу Саблић, подразумевало се да је главна улога њена. Тадашња управница Мира Траиловић предложила ми је да молера игра талентовани млади глумац, син њених пријатеља, глумаца Зоре Дракулић и Ивана Манојловића. То је била прва улога у позоришту Микија Манојловића.

Представа је била велики хит, све док Мики није отишао у војску.

Пошто је схватио да нема никакве шансе да ради филмове који су критички према тадашњем друштву, окренуо се комедијама, у којима је на духовит начин приказивана стварност.

- Сценариста Предраг Перишић и ја, добили смо драгоцене савете од угледног филмског критичара Милутина Чолића, од којих је најважнији да би се допао публици, филм треба да буде животан, а не само забаван.

Када се дефинитивно прихватио режије, сам себи се зарекао да више неће играти у домаћим филмовима.

- Стално су ми нудили улоге а ја их нисам прихватао. Посебно се љуте моји другари из такозване прашке школе, али нисам одустао од своје одлуке. Ипак, играо сам ватиканског новинара у филму "Затамњење" Оливера Паркера, о Орсону Велсу, у коме глуме Дени Хјустон и Кристофер Вокен. Постоји нека чудна веза између те улоге и радио драме, коју сам снимио за Радио Београд, о великом редитељу Велсу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)