ПОГЛЕД ИСКОСА - Пут око дана за 80 светова

Дејан Ђорић

19. 10. 2021. у 17:51

СЛИКА Будимира Димитријевића Буде (Београд, 1971) која има назив "Пут око света" сећа на роман Жила Верна "Пут око света за 80 дана".

ПОГЛЕД ИСКОСА - Пут око дана за 80 светова

"Кључ за решење свих проблема"

У верзији наглашеног ирационализма његовог сликарства фантастике то би могао да буде и "Пут око дана за 80 светова". Упоредо са бродом и капетаном на палуби путује и једна велика риба, али лебдећи у ваздуху. Овде свакако није реч о анализи једне слике, већ о упућивању на сликарски метод овог уметника који, између осталог, подразумева и надреалистичку јукстапозицију, чувени сусрет кишобрана и шиваће машине из надреалистичке теорије, укрштање супротстављених предмета, ликова, фигура, појава и енергија. То је и она Димитријевићу још ближа "магија екстрема", коју је у теорији групе Медиала дефинисао Миро Главуртић. Друга духовна оружја којима се служи наш сликар су парадокс и незлобиви хумор.

Можда је све на сликама овог мајстора само израз чежње за путовањем, али оним бескрајним, унутрашњим, прелетање сопственог имагинарног пејзажа у бришућем лету, путовања у недођију, где открива корњаче које носе читаве градове на леђном оклопу и бикове-моторцикле. Пејзаж који се открива овом путнику никада није инферналан, већ дискретан али, парадоксално, ирационалан. Фантастично код њега није у дивљим изменама несуздржане, разуздане маште, већ у сусрету рационалног и ирационалног. Сликар је психонаут који у заносу открива само један профил на слици, изнад кога лебди стари кључ.

Права уметност увек је тајна, њена природа је мистична. За добро засновано фантастично сликарство није потребна естетика монструозног, довољни су један лик и кључ који лебди изнад његове главе. Димитријевић тражи несазнатљиво али и најлуђа фантастика не може избећи додир са реалношћу, као што је за сваку ирационалну слику осим рационалног знања потребно зрно лудости. Можда је та лудост која прожима целу историју имагинарне уметности само огледало божанске мудрости.

Буда је један од последњих великих, самородних српских сликара маште, који су се појавили након у том смислу сјајних деведесетих година прошлог века. После њега долазе епигони, ма колико се трудили да сликају на великим платнима. Димитријевићев формат слике је камерни, интиман, тајновит а не кочоперан. Он баје над својим сличицама као добри дух, његова фантастика методски је заснована на древном начелу преображаја, толико присутног у магији као и бајци. Можда све то код њега није ни фантастика већ шири опсег митског у уметности, међутим, по нечему се он у том миљеу зачудних сликара посебно издваја. Док други стварају опасне, мрачне, песимистичке светове црнила и нихилизма, што је лакши пут у сфери ирационалног, Буда је свој космос потпуно лишио зла, а да није инфантилан нити спада у нижи фантази жанр.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)