ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОДЈЕЦИ 54/55. БИТЕФА: Показна вежба

Пише Драгана Бошковић

06. 10. 2021. у 21:30

Пратећи овај пандемијиски дупли Битеф, пишемо о свим представама из Главног програма, па и о онима, у којима нема много повода да се анализира, нити да се расправља у позоришној критици. Таква је представа "Футуре Фортуне" наше уметнице, Драгане Булут, за који потписује ауторство за концепт, уметничку дирекцију и кореографију пројекта.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОДЈЕЦИ 54/55. БИТЕФА: Показна вежба

Новости

Изведен на сцени "Хау" у Берлину, где кореографкиња и играчица живи и ради, овај једноставни перформанс о роботима и људима подсећа да је први појам робота настао у Чешкој, а аутор му је Карел Чапек и да има порекло у речи "ринтати" (тешко радити), па су добронамерни тумачи одмах проговорили о његовој ангажованости за права радника и за слободу као такву. Симпатични "роботенко", вечни дечак, зна, наравно, много више од људи, он види будућност, и публика се акламацијом изјашњава да хоће да се представа креће ка будућности, а не у прошлост. Смешни квиз, на који се страћи бар трећина представе, доказује већ доказано, да технологија све зна о нама и за нас, да се у роботизованој будућности крећемо ка својој пропасти, ка природном укидању људскости и разума, непотребних уз врхунску технологију. Робот се квари, уметнице нам изводе сопсвену непосредну игру, "радња" је деконструисана наивним контекстом дечјег разговора Булат са роботом, са публиком, са самом собом, са бесмислом "великог брата", који је већ одавно ту...

Стално присутни проблем селекције представа за Главни програм 54/55. Битефа овде постаје болно видљив. Безначајне инсталације, које не покрећу озбиљне разговоре о томе ко смо и шта нам је чинити у катастрофи коју живимо (не само због пандемије), само показују маргину проблема, недостојну театра, који се две ипо хиљаде година хвата у коштац са тешким питањима, на које гледалац (уз проживљавање сопствене патње) даје себи одговор.

Настао уз помоћ програма Битеф театра, намењеног независној сцени, овај перформанс би, као већина ове дупле селекције, имао своје место у неком пратећем програму квалитетног фестивала.

Да ли је неопходно да се сваке вечери мукотрпно пробијате до позоришта, да ризикујете озбиљно заражавање, да треперите у жељи да сазнате нешто суштинско о Атлантиди, која нестаје (а то су ових година наш живот, природа, живи свет, разум...), да би вас учинили смешним, изводећи вас на сцену, да са роботом у квизу доказујете колико сте, као род, немоћни и отписани?!

Истраживање о стратегијама преживљавања свега поменутог у будућности, у представи "Футуре Фортуне" Драгане Булут, која се, не својом кривицом, нашла у Главном програму Битефа, није било битно ни филозофски, ни духовно, ни сценски.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)