ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Духовито позорје
СТВАРАЛАШТВО Николаја Островског је у деветнаестом веку било субверзивно за царску Русију, но, толико је значајно, да се у Москви Мали театар зове "Дом Островског". Егон Савин, који воли, негује и тумачи домаћу и светску класику, на сцену Народног позоришта у Београду, поставио је текст Островског, "Вуци и овце", који као да је писан за ово време.
Тему манипуланата (вуци) и манипулисаних (овце), у распону од љубавне, до финансијске малверзације, тумачио је глумачки ансамбл, који је тренутно тешко добити, али и одржати на окупу. У простудираном савременом костиму (костимограф Јелена Стокућа), са радњом смештеном у деведесете, читајмо, у време Јељцина, редитељ Меропији Мурзавецкој (непогрешива Олга Одановић) даје фигуративну укротитељску палицу (што је парадокс, јер је наводна монахиња), којом командује ниским страстима заједнице, уз помоћ корумпираног, неморалног адвоката Вукола Чугунова (спретан Небојша Кундачина). Алкохол, разврат, лажа и паралажа преплављују сваку сцену. Режирајући представу "Вуци и овце" као комедију нарави, али и ситуације читавог "окружења", Егон Савин даје мајсторима овог жанра, најпре Радославу Миленковићу (Михаило Лињајев, генерал), а онда и Анастасији Мандић (Јевлампија Купавина), Бојану Димитријевићу (Аполон Мурзавецки) Бојану Кривокапићу (Клавдије Горецки), Данијели Угреновић (Анфуса Тихоновна) средства виђена од римске комедије, где су ликови у комедији заточеници својих порока, а њихово скривање их чини убитачно комичнима, што они штедро и тачно користе.
Главира Алексејевна (као из нашег времена Соња Колачарић) и Василије Беркутов (неочекивани Александар Ђурица), део су надоградње ове гротескне анализе пропасти од појединачног, ка општем, од човека, ка друштву. Уцењивач, подлац, мешетар, Беркутов успева да надигра и Меропију Мурзавецку, показујући нам, колико се лако од вука постаје овца. Главира Алексејевна, лажна искушеница, чини супротно: уверава нас да је од овце до вука кратак пут, плаћен људским жртвом.
Шума, симбол како чистоте природног (сценограф је Егон Савин), тако и корелатив мрачног несвесног у човеку, асоцира на метафору изгубљености животног пута, као у тексту "Шума", истог писца. Паун Савељич (Димитрије Илић), домар код Мурзавецких, је био водич кроз лично и колективно несвесно, дубоко запретено зло у људском карактеру, које избија увек, када намере нису чисте... А и кад јесу, нажалост.
У намери да разведри ова тмурна времена, насушно потребно комедијом по значајном класичном тексту, редитељ је, можда, мало превише пустио да глумачка игра дође на ивицу физичке комедије, што Островски ипак није. Но, та граница није пређена.
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина
Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.
17. 04. 2024. у 17:57
И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35
ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.
17. 04. 2024. у 12:00
ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали
ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.
16. 04. 2024. у 14:14
Коментари (0)